Универзал капитал, Црногорска комерцијална (ЦКБ) и Запад банка обавијестиле су Централну банку (ЦБЦГ) да ће од септембра и октобра повећати износе накнада које наплаћују грађанима за услуге националног платног промета, потврђено је Побједи у врховној монетарној институцији.
Банке су обавезне да клијенте информишу о промјени висине тарифа које наплаћују најмање два мјесеца раније, док треба да их доставе ЦБЦГ три дана од утврђивања.
Супституишу мањак прихода
У ЦБЦГ кажу да су домаће банке, усљед успоравања кредитне активности узроковане пандемијом, посљедње двије године пад прихода од кредитног пословања и накнада и провизија везаних за обраду кредита, супституисале растом прихода од накнада за вођење рачуна и платног промета, као и приходима од картичног и банкоматског пословања.
“Највећи дио измјена у накнадама се односи на послове националног платног промета за физичка лица. Такође, ковид-19 је иницирао да банке убрзано инвестирају у пружање електронских услуга повезаних са рачуном, које доводе до повећања накнада”, указали су из ЦБЦГ, истичући да црногорски систем карактерише велика несразмјера у динамици и покривености повећања накнада.
“Постоје банке које у протекле двије године нијесу ниједном повећавале накнаде, али и оне које су увећања накнада по различитим основама вршиле пет пута. У сваком случају, ЦБЦГ наџире да ли се банке придржавају одредби уговора закључених с корисницима платних услуга, као и да ли послују у складу с прописима”, рекли су из ЦБГЦ.
Колико су банке повећале накнаде у посљедње двије године, у ЦБЦГ кажу да је тешко израчунати јер није једноставно урадити упоредну анализу будући да на тржишту има више од 200 накнада, које су код банака различито сегментиране и са различитом терминологијом. Тешко је, како додају, процијенити и нето ефекат повећања сваке накнаде посебно на приход банака.
“Уочљиво је да су приходи од накнада у 2021. години (92,96 милиона еура), опорављени у односу на 2019. годину (92,363 милиона еура) и да је учешће прихода од накнада и провизија у укупним приходима банака посљедњих година на нивоу од око 33 одсто. Ове године, у првих шест мјесеци, систем биљежи приходе од накнада и провизија на нивоу од 52,8 милиона еура, што је раст од 12,2 одсто у односу на исти период прошле године”, прецизирали су из ЦБЦГ.
Чекају одлуку Европљана
На питање шта ће као регулатор урадити у погледу заштите стандарда грађана, из ЦБЦГ су одговорили да не могу утицати на комерцијалне услове банака, осим у случају тржишног поремећаја који би довео до материјалног утицаја на финансијску стабилност.
“Иако су неке централне банке у региону кренуле са ограничавањем накнада, треба знати да такво поступање није у складу са међународним стандардима мандата централних банака, док су међународне финансијске институције експлицитне да такве активности нијесу крактеристичне за рад централних банака и да се од њих треба уздржати”, навели су из ЦБЦГ, додајући да је тренд раста накнада банака на тржишту ЕУ привукао пажњу Европске банкарске регулаторне агенције (ЕБА), која их сада анализира.
“Уколико ЕБА утврди да раст накнада није оправдан, односно праћен реалним растом трошкова, може се очекивати да ће ЕБА изаћи са регулативом којом би се под строжу контролу ставиле накнаде које банке наплаћују клијентима, можда чак и ограничиле. ЦБЦГ, која настоји да имплеменира све кључне препоруке и регулативе ЕБА, у том случају пратила би регулативу ове институције”, истакли су из ЦБЦГ.
Врховна монетарна институција ће 1. јануара наредне године почети примјену Закона о упоредивости накнада повезаних са рачуном за плаћање потрошача, пребацивање рачуна за плаћање потрошача и рачуна за плаћање са основним услугама. Овим законом ће се, како очекују, унаприједити транспарентност и упоредивост накнада за услуге повезане са рачуном за плаћање потрошача, обезбиједити боља информисаност и већа заштита потрошача.
“Добро информисан корисник може да направи процјену и евентуално промијени пружаоца платне услуге, те пређе код оног са нижом накнадом”, закључили су из ЦБЦГ.