Извршна директорка ЦГО-а Далиборка Уљаревић је током представљања извјештаја о стању медија у Црној Гори казала да у 2021. години биљежимо 21 напад на новинаре. То је, према њеним ријечима, одраз изразито лоше климе у друштву, набијене тензијама, која очито дјелује подстицајно за оне који у новинарима виде мете, а посебно када отварају непријатне теме у односу на формалне или неформалне моћнике, али и некажњивости за претходне нападе.
Уљаревић је додала да је добро што су измјенама Кривичног законика пооштрене казне за нападе на новинаре, али кључна ће бити даља пракса у процесуирању напада.
“Медијска сцена у Црној Гори остаје дубоко поларизована и широко политизирана, под сјенком нерасвијетљених напада на новинаре и имовину медија, недовољно у пракси транспарентним и компетитивним системом финансирања из јавних фондова, слабом саморегулацијом и селективном регулацијом, РТЦГ-ом који не успијева да направи помак у истинској трансформацији ка јавном сервису свих грађана и грађанки”, неки су од кључних налаза извјештаја о стању медија у Црној Гори “Медији у лавиринту промјена”, који је данас представљен у Центру за грађанско образовање (ЦГО).
Уљаревић је казала да Медији у Црној Гори несумњиво дјелују у изазовним условима, што представља објективно оптерећење и у том сегменту је потребна већа синергија институција, црногорских и међународних организација, и медија како би се тај амбијент мијењао на боље.
“Међутим, примјетни су и проблеми у дијелу професионалног извјештавања и поштовања медијских стандарда, а за тај дио кључну одговорност носе новинари и медијске куће”, оцијенила је, на презентацији, Далиборка Уљаревић, извршна директорка ЦГО-а.
Она је указала и да је законодавни оквир за рад медија у значајном добар, уз напомену да су потребне одређене интервенције на Закон о медијима, посебно у дијелу ваљане евиденције медија, заштите права грађана у односу на коментаре са портала, али и скидања са буџета саморегулаторних тијела „јер се финансирањем од стране извршне власти таквих тијела обесмишљава концепт саморегулације”, како је навела.
Уљаревић је подсјетила и на забрињавајући биланс напада на новинаре и имовину медија.
Она је нагласила и одговорност самих медија за недостатну праксу саморегулације, наглашавајући да не треба инсистирати на јединственом саморегулаторном тијелу у црногорском контексту.
“Међутим, треба инсистирати на примјени Кодекса новинара и новинарки Црне Горе, и ту подједнако учинковити могу бити и омбудсмани у оквиру медија, уколико свој посао раде посвећено а кад је то потребно и проактивно, и наравно уз услов да медији у оквиру којег омбудсман функционише тај механизам користи као свој коректив”, казала је Уљаревић, истичући да начин рада Пауле Петричевић, омбудсманке Вијести, може бити узор и другим омбудсманима.
Весна Рајковић Ненадић, главна ауторка извјештаја, дала је осврт на рад Агенције за електронске медије (АЕМ).
“Формално независни регулатор не успијева да оствари пуну независност, непристрасност и неселективност у раду,” оцијенила је она, уз подсјећање на различите ставове око (не)законитости избора директора АЕМ-а, али и позиција појединих чланова Савјета АЕМ-а.
“У 2020. години, Агенција је је изрекла 110 упозорења, од чега 88 по службеној дужности и 22 по основу приговора. Број упозорења током 2021. године је значајно већи – 149, од чега 127 по службеној дужности и 22 по основу приговора, што је у постојећој ситуацији позитивно,” прецизирала је Рајковић Ненадић. Указала је и да “АЕМ годинама није адекватно реаговала да спријечи емитовање садржаја из регионалних медијских кућа у којима се ширио споран говор, али ни у случајевима када су најприземнијим увредама етикетиране личности препознате као опоненти тадашњој власти. Прве такве значаније мјере, и то у сузбијању говора мржње, забиљежене су тек током 2020. године, а интезивиране ове године када је АЕМ, у јануару, донијела одлуку о забрани емитовања четири емисије српске телевизије Хаппy на територији Црне Горе у наредних шест мјесеци”, навела је она.
“Традиционални медији у Црној Гори су и ранијих година, прије пандемије коронавируса, суочавали са проблемом финансијске одрживости а током пандемије је тај проблем био наглашен. Влада је у више наврата финансијски помогла медије, а ти поступци су углавном спроведени нетранспарентно и нема званичних систематизованих података колико је та помоћ износила током претходне три године”, казала је Рајковић Ненадић, представљајући дијелове извјештаја који се односе на финансијску подршку медијима из буџета, уз појашњење да се то односи субвенције за плате, кредите за обртна средства, одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде запослених, одлагање плаћања и ослобађање од дијела накнада АЕМ-у или преузимање дугова према РДЦ-у, једнократну бесповратну помоћ, итд.
Из ЦГО-а су најавили да ће ускоро објавити засебан детаљан извјештај који се односи на финансирање медија из јавних фондова.
Рајковић Ненадић се осврнула и на питање медијске писмености и пратећих изазова који се односе на спорне садржаје на друштвеним мрежама и у коментарима на порталима. “Друштвене мреже, које су најмање регулисана област, имају све већи утицај у Црној Гори, а препознате су као област у којима се шири запаљиви и увредљиви говор. Посљедњих неколико година имамо растући тренд увредљивог говора у онлине простору који неријетко прелази у говор мржње, као и ширење дезинформација и пропаганде”, казала је она, оцјењујући да “надлежни државни органи нијесу на адекватан начин одговорили на ове изазове”.
„Истраживања указују да се законске одредбе у дијелу брисања спорних коментара не примјењују досљедно и да је потребно да редакције уложе додатан напор како би обезбиједиле стручне модераторе коментара”, казала је Рајковић Ненадић, наглашавајући и да је на порталима, кроз коментаре, али и на друштвеним мрежама, између осталог, “дошло и до експлозије сексистичког и мизогиног говора”.
Кривичноправна и прекршајноправна заштита мора само изузетно бити кориштена као начин ограничења слободе говора, али је потребно обезбједити баланс између слободе изражавања и заштите других људских права, наглашено је на презентацији.
Уљаревић је казала да Закон о РТЦГ није осигурао самосталност и плуралност Савјета РТЦГ и да би то морало бити приоритетно адресирано предстојећим измјенама и допунама овог текста.
Рајковић Ненадић је подсјетила на бројне контроверзе које су пратиле избор дугогодишњег грађанског активисте Бориса Раонића за директора РТЦГ, а које се односе на оптужбе око сукоба интереса једног дијела чланова Савјета РТЦГ.
“Интересантне су и неке опречне одлуке Агенције за спрјечавање корупције када је ријеч о конфликту интереса директора АЕМ-а и РТЦГ“, навела је Рајковић Ненадић
Рајковић Ненадић је указала и на извјештавања РТЦГ о појединим питањима, посебно око руске агресије на Украјину.
У контексту непримјереног прилагођавања уређивачке политике РТЦГ она је навела и примјер када је РТЦГ директно преносила свечаност устоличења епископа Будимљанско никшићког Српске православне цркве Методија у Берана на парламентарном каналу. Пренос је коментарисала особа која није запошљена у РТЦГ, а предсједник Скупштине Алекса Бечић је тада казао да устоличење није требало преносити на парламентраном каналу, навела је Рајковић Ненадић.
“РТЦГ данас није истински јавни сервис. Ми имам симулирану различитост, која можда има квантитативни, али не и квалитативни израз”, нагласила је Рајковић Ненадић.
Извјештај је дио пројекта пројекта „Медији за мене!“, који ЦГО спроводи уз подршку амбасаде Краљевине Холандије, Министарства вањских послова Краљевине Норвешке и Балканског фонда за демократију Њемачког Маршаловог фонда САД (БТД).
Извор: РТЦГ