На свјетским тржиштима цијене нафте су пале прошле седмице, друге заредом, јер централне банке западних земаља подижу каматне стопе, што ће успорити раст економија, а тиме и ослабити потражњу за „црним златом“.
Цијена барела на лондонском тржишту склизнула је прошле седмице 1,6 одсто, на 91,35 долара, док је на америчком тржишту барел појефтинио 1,9 одсто, на 85,11 долара, преноси „SEEBiz“.
Пад цијена другу седмицу заредом највише је посљедица успоравања раста глобалне економије, на шта су прошле седмице упозорили Међународни монетарни фонд (ММФ) и Свјетска банка.
ММФ је за октобар најавио ново смањење процјена раста глобалне економије, након што је већ у јулу смањио процјену на 3,2 одсто у овој години, а 2,9 одсто у наредној.
„Неке ће земље наредне године уронити у рецесију, но још је прерано рећи хоће ли доћи до глобалне рецесије“, поручио је ММФ.
Свјетска банка је, ипак, поручила да глобална економија можда креће према рецесији, с обзиром на то да централне банке у свијету због високе инфлације истовремено повећавају камате.
Три највеће свјетске економије, Сједињене Америчке Државе Кина и еурозона, биљеже оштро успоравање раста и чак би и један умјерен ударац могао свјетску економију гурнути у рецесију, поручила је Свјетска банка.
Међународна агенција за енергију (ИЕА) предвиђа, наиме, да ће потражња стагнирати у четвртом тромјесечју због слабијих изгледа за потражњу у Кини.
А централне банке западних земаља и даље подижу каматне стопе како би сузбиле превисоку инфлацију.
Тако се ове седмице очекује даље повећање камата америчке централне банке, Федералних резерви (Фед) највјероватније 0,75 постотних бодова, трећи пут у низу, а можда и за цијели постотни бод, с обзиром на то да у САД-у инфлациони притисци не попуштају знатније.
Због свега тога, досад су у трећем тромјесечју цијене нафте пале отприлике 20 одсто, па су на путу највећег кварталног губитка од почетка коронакризе 2020. године.
Подршку цијенама пружају све слабији изгледи за успјешан завршетак преговора о иранском нуклеарном програму, који би требало да помогне обнови иранског извоза нафте.
То би значило слабије снабдијевање, с обзиром на најаве могућег смањења производње чланица Организације земаља-извозница нафте (ОПЕЦ) и њихових савезника те најаве Русије да би могла обуставити извоз нафте групи најразвијенијих земаља свијета Г7, која јој планира ограничити цијену.
Након што су у прошлој години порасле више од 50 одсто, захваљујући опоравку свјетске економије од коронакризе, од почетка ове године цијене нафте су, највише због рата у Украјини, порасле око 15 одсто.
Извор: Дан