Пад цијена на најниже нивое од средине јануара посљедица је успоравања раста највећих свјетских економија и све већег ризика од рецесије
Цијене нафте прошле су седмице пале на најниже нивое на глобалним тржиштима, четврти пут заредом, јер централне банке подижу каматне стопе због високе инфлације, што би могло узроковати рецесију, а тиме и пад потражње за „црним златом“.
Цијена барела на лондонском тржишту склизнула је прошле седмице за 5,7 посто, на 86,15 долара, док је на америчком тржишту барел појефтинио 7,5 посто, на 78,75 долара.
Пад цијена на најниже нивое од средине јануара посљедица је успоравања раста највећих свјетских економија и све већег ризика од рецесије.
Због високе инфлације, централне банке подижу каматне стопе, што успорава раст привреда и тиме слаби потражњу за енергентима.
Прошле седмице су америчка и швајцарска централна банка подигле кључне каматне стопе за 0,75 процентних поена, а британска и норвешка централна банка за пола поена.
Трговци страхују да ће виши трошкови задуживања угушити привредни раст и покренути рецесију, а њихове страхове подстакло је истраживање С&П Глобала у петак, које је трећи мјесец заредом показало пад ПМИ пословне активности еурозоне у септембру.
„Рецесија у еурозони је врло вјероватна“, закључио је економиста С&П Глобал Крис Вилијамсон.
Као резултат тога, цијене нафте пале су у петак за око 5 посто.