Црна Гора се налази на пред сменом власти – то би могао бити сажети закључак телефонског истраживања које је спровео истраживачки тим НСПМ из Београда

Ђорђе Вукадиновић   
недеља, 02. август 2020.
Црна Гора се налази на пред сменом власти – то би могао бити сажети закључак телефонског истраживања које је истраживачки тим НСПМ из Београда, под руководством Ђорђа Вукадиновића, спровео од 21. до 29. јула на репрезентативном узорку од 1064 пунолетна грађанина Црне Горе.Уколико опозиција не направи неки баш крупан гаф и уколико Ђукановић у последњи час из рукава не извади неку чудесну карту, предстојећи избори би могли представљати крај ере владавине ДПС-а у Црној Гори. Заправо, у ситуацији када пет недеља пред изборе странке које чине актуелну власт не добацују ни до 40 одсто подршке опредељених бирача (а што у укупном бирачком телу остаје знатно испод 30 одсто свих пунолетних грађана), када су против режима најугледније институције и најпопуларније личности Црне Горе, изгледна смена власти не би била само ствар вероватноће, него и неминовности. Опозиционе странке у збиру имају јасну већину и – теоретски гледано – промена власти требало би да буде само формализација оваквог стања на терену. Али, као што знамо, ствари у пракси не морају увек испасти тако.Ово истраживање је завршено месец дана пре парламентарних избора у Црној Гори. У регуларним околностима то је прилично кратко време да би се могло нешто крупно променити. Али у актуелним, црногорским и балканским приликама, где се ствари мењају и дешавају преко ноћи, 4-5 недеља делује као права политичка вечност.Свега 23,3 процента грађана Црне Горе сматра да данас живи боље него пре четири године. А чак 58,2 одсто испитаника сматра да ствари у Црној Гори “иду у лошем правцу”. Спорни “Закон о слободи вјероисповјести”, који је био непосредни повод за највећу кризу у Црној Гори након осамостаљења, подржава свега 24,1 одсто грађана. А у спору СПЦ (Митрополије црногорско-приморске), коју је председник Ђукановић апострофирао као главног предводника опозиције, и ЦПЦ Мираша Дедејића однос је 61,7:16,7 у корист СПЦ и митрополита Амфилохија – што све не може да не остави трага чак и на, у принципу, дисциплиновано бирачко тело ДПС-а. (“Стално сам га гласала. Ђукановића. Али сад, после овога што чини са црквом, богуми, нећу” – коментар једне старије испитанице.)Коначно, када је у питању “афера коверта”, више од половине испитаника (51,2)  сматра да је др Душко Кнежевић “доказао постојање корупције у врху власти и ДПС-а”, док само 14,3 одсто мисли супротно.У овом истраживању опозициони политички фактори су приказани појединачно, иако су у међувремену неки од њих ступили у – махом – логичне и “природне” коалиције Демос са Демократама, СНП, Права Црна Гора и Народни покрет са Демократским фронтом), што би такође могло само још додатно да повећа главобољу у редовима владајуће странке. Потенцијални проблем – иако то може бити и предност – за опозицију представља то што нема јасно профилисаног и изграђеног лидера. Убедљиво најбоље оцењене личности у Црној Гори, генерално, као и у очима опозиционо настројених грађана, јесу Митрополит Амилохије и Владика Јоаникије. И они су једини од свих јавних и политичких личности оцењени средњом оценом “врло добар” и имају убедљиво највећи број (44,1 и 43,6 одсто) одличних оцена. А одмах после њих је активисткиња Вања Ћаловић Марковић (оцена 3,02). Од опозиционих политичара, судечи по оценама, најбоље се котирају Алекса Бечић, Дритан Абазовић и Миодраг Лекић, иза којих не стоје неке моћне партијске машинерије. С друге стране, Демократски фронт и нема једног лидера, већ неку врсту “колективног руководства”.Убедљиво најбоље оцењене личности у Црној Гори, генерално, као и у очима опозиционо настројених грађана, јесу Митрополит Амилохије и Владика Јоаникије. И они су једини од свих јавних и политичких личности оцењени средњом оценом “врло добар” и имају убедљиво највећи број (44,1 и 43,6 одсто) одличних оценаОдсусутво доминантног лидера, као што рекосмо, може да буде и предност јер власт нема на кога персонално да фокусира негативну кампању. А слично се може рећи и за идеолошку шароликост опозиционе групације. Аргументи против једних (“конзервативци”, “клерикалци”) напросто не погађају друге – и обрнуто. Неколицина добро профилисаних опозиционих групација које се међусобно не нападају може се у збиру показати као ефикасније средство борбе од упорног (и неуспешног) форсирања “једне опозиционе колоне”.Суочен са евидентним падом подршке, актуелни режим је, чини се, одлучио да игра “ва банк” и политичку и медијску оштрицу усмерио на СПЦ и Митрополију црногорско-приморску, покушавајући да времешног митрополита и владику Јоаникија представи као фронтмене опозиционог блока. То јесте ризична и на први – па и други – поглед готово самоубилачка стратегија власти. Али рачуница је вероватно следећа: Ако сам већ са литијама и “Законом о слободи вјероисповести” изгубио онај традиционалнији део бирачког тела – хајде да се барем покуша сачувати што више од оног “модерног”, “грађанског” и “суверенистичког”. Јер, у противном, ДПС-у као база преостаје само државни апарат и они који су за њега пословно, интересно и егзистенцијално везани. А то, ма колико да нипошто није мало, ипак није и не може бити већина.Један од начина на који власт може покушати да превазиђе овај дефицит подршке јесте још једно форсирање “референдумске атмосфере”, односно покушај да се сваки глас против режима представи као “глас против црногорске државности и суверености”Један од начина на који власт може покушати да превазиђе овај дефицит подршке јесте још једно форсирање “референдумске атмосфере”, односно покушај да се сваки глас против режима представи као “глас против црногорске државности и суверености”. Али то, најблаже речено, није баш једноставно када у том опозиционом табору имате и УРУ, Демос и Демократе (а о СПД-у да и не говоримо). У принципу, изузмемо ли подршку националних мањина, Мило Ђукановић је у Црној Гори побеђивао уз помоћ веште комбинације економских и “идентитетских” фактора. А сада као да су се и једни и други окренули против њега. (А и националне мањине, као што можемо видети на примеру Србије и Хрватске, на крају се увек окрену ка победнику.)Свака ауторитарна власт, пре или после, заврши у некој врсти параноје и обрачуну са имагинарним “спољним” и “унутрашњим” непријатељима који се свакодневно умножавају. А уз то онда иде и перманентна опсесија “страним фактором који нам ради о глави”Свака ауторитарна власт, пре или после, заврши у некој врсти параноје и обрачуну са имагинарним “спољним” и “унутрашњим” непријатељима који се свакодневно умножавају. А уз то онда иде и перманентна опсесија “страним фактором који нам ради о глави”, са – у овом конкретном случају – више или мање отвореним алудирањем и прозивањем Москве и Београда. Могуће да овим прозивкама власт више рачуна да алармира и за себе мобилише утицајне политичке чиниоце на Западу. Какав ће одјек таква стратегија имати у Бриселу, Берлину и Вашингтону, у овом тренутку, тешко је проценити. Али, у сваком случају, такви покушаји не одјекују баш добро код највећег дела црногорског бирачког тела. А СПЦ, Митрополит Амфилохије, Србија и Русија и даље имају убедљиво највећи углед и уживају највећу подршку у очима “обичних” грађана Црне Горе.Коначно, трећа и последња могућа стратегија власти јесте ширење неверице и дефетизма код потенцијалних опозиционих бирача и подстицање уверења како “нема шансе да се ишта промени”Коначно, трећа и последња могућа стратегија власти јесте ширење неверице и дефетизма код потенцијалних опозиционих бирача и подстицање уверења како “нема шансе да се ишта промени”. Осврт на неке претходне случајеве и ситуације (укључујући и ону из 2016.) овој режимској тактици даје додатно на уверљивости.Но, закључак овог нашег истраживања и ове анализе јесте да – статистички и политички гледано – шансе за промену дефинитивно има. А да ли ће до ње заиста и доћи зависи од више чинилаца. Од којих су, пре и после свега, ипак, најважнији фактор сами грађани Црне Горе.(Истраживачки тим НСПМ). Да ли, Ви лично, данас живите боље или горе него пре четири године?вредности у процентимабоље23,3горе35,9исто38,7не знам/немам став2,1Укупно100,0 Да ли мислите да прилике у Црној Гори иду у добром или лошем правцу?вредности у процентимавише у добром23,9више у лошем58,2не знам/немам став17,9Укупно100,0 Како бисте описали Ваш однос према религији?вредности у процентиманијесам религиозан – атеиста14,1донекле сам религиозан44,6веома сам религиозан35,5не знам/ не желим да одговорим5,8Укупно100,0  Вјероисповест:вредности у процентимаправославна80,8исламска9,6католичка1,5атеиста6,2не жели да одговори/ без одговора1,9Укупно100,0 Да ли више подржавате Митрополију Црногорско-приморску СПЦ (Митрополит Амфилохије, Епископ Јоаникије) или подржавате „Црногорску православну цркву“ (Мираш Дедеић – Митрополит Михаило)?вредности у процентимаМитрополију Црногорско-приморску СПЦ (Митрополит Амфилохије, Епископ Јоаникије)61,7Црногорску Православну цркву (Мираш Дедеић – Митрополит Михаило)16,7не знам/нема став/без одговора21,6Укупно100,0 Да ли подржавате Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори (који је донет у Скупштини Црне Горе 27.12.2019)?вредности у процентимаподржавам у потпуности24,1мислим да би спорни дијелови требало да се промијене у договору са Митрополијом и СПЦ18,6апсолутно сам против и мислим да је тај закон дискриминаторски према СПЦ36,4немам став/без одговора20,9Укупно100,0 Да ли намеравате да изађете на наредне парламентарне изборе 30. августа?вредности у процентимада, сигурно ћу изаћи66,6можда/вероватно ћу изаћи16,0сигурно нећу изаћи8,6не знам/немам став/без одговора8,8Укупно100,0  Да се идуће недјеље одржавају парламентарни избори за Скупштину Црне Горе, и уколико на њих изађете, за коју бисте партију или листу гласали?са неизјашњенима 
(вредности у процентима)
без неизјашњених
(вредности у процентима)
ДПС (Мило Ђукановић)23,235,9Демократска Црна Гора (Алекса Бечић)11,217,5Демокр.Фронт (Мандић-Медојевић-Кнежевић)11,017,2УРА (Дритан Абазовић)3,96,1СНП (Владимир Јоковић)2,84,5Права Црна Гора (Марко Милачић)2,43,8ДЕМОС (Миодраг Лекић)2,33,5СДП (Драгиња Вуксановић)2,13,4Бошњачка странка (Рафет Хусовић)2,03,2СД (Иван Брајовић)1,11,8остали1,93,1не зна/не би гласао/неће да се изјасни36,1-Укупно100,0100,0 Колико сте сигурни да бисте гласали ту листу?вредности у процентимапотпуно сам сигуран53,3дјелимично сам сигуран12,8нијесам сигуран7,0не зна/нема став/неће да се изјасни26,9Укупно100,0 Да ли вјерујете да је афера „коверат“ доказ корупције врха власти и ДПС-а?вредности у процентимада51,2не14,3не зна/немам став34,5Укупно100,0 Оцијените, по школском систему, оцјенама од 1 до 5, однос према неким појмовима и институцијама:Средње оцјенеСрпска Православна Црква3,90Србија3,63Русија3,38Национално координационо тијело3,02Војска и полиција2,96ЕУ2,92Медији2,77Образовање2,77Предсједник2,67Влада2,63САД2,47НАТО2,41Скупштина ЦГ2,34Црногорска Православна Црква2,24Правосудни систем2,17 Оцијените, по школском систему, оцјенама од 1 до 5, следеће политичаре и јавне личности:Средње оценеВладика Јоаникије3,69Митрополит Амфилохије3,59Вања Ћаловић Марковић3,12Бобан Мугоша2,96Дритан Абазовић2,70Мило Ђукановић2,66Миодраг Лекић2,63Алекса Бечић2,61Душко Марковић2,57др Милица Пејановић Ђуришић2,54др Драгиња Вуксановић2,49Миодраг Дака Давидовић2,48др Драган Вукчевић2,39Иван Брајовић2,16др Душко Кнежевић2,04Андрија Мандић2,03Весна Меденица1,92 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest