И поред чињенице да Црна Гора има изворе који су по квалитету воде у самом врху у Европи, наша држава је за шест година увезла 54 милиона еура воде. Убједљиво највише воде увезено је из Србије. Само 2020. године из Србије смо увезли 1,6 милиона еура негазиране и 4,1 милиона еура газиране воде, пишу Дневне новине.
Како су казали Дневним новинама у Заводу за статистику Црне Горе (Монстат), у 2020. години увезено је 8.930 тона негазиране воде и увоз је мањи за 5.730 тона (39,1 одсто), односно за 1,2 милиона еура (38,9 одсто) у односу на 2019. годину.
“Истовремено, забиљежен је пад увоза газиране воде за 12.332 тоне (39,4 одсто), односно за 3,3 милиона еура (42,8 одсто)”, истакли су у Монстату.
Тренутно у Црној Гори ради седам фабрика за флаширање воде, те би наша држава могла бити значајан извозник овог ресурса.
“С обзиром да је данас у свијету све већа несташица воде, Црна Гора се јавља као потецијално веома значајан извозник воде за пиће, гледајући са аспекта количина и квалитета вода. И поред значајног потенцијала карстних изданских вода, само одређен број извора испунио је захтјеве у погледу могућности коришћења воде путем флаширања као стоне воде”, објаснили су у Монстату.
Да је вода велики потенцијал Црне Горе потврђује за Дневне новине и Зоран Ракочевић, власник изворишта “Рајско врело” Дријенак, надомак Колашина.
“По богатству воде за пиће ми смо међу првим земљама у Европи. То је изузетан потенцијал могућности извоза на инострано тржиште. Према мом мишљењу, Црне Гора би могла да извози од 350 до 400 милиона литара воде годишње на страно тржиште. То би, по државу, била најисплативија дјелатност јер не треба заборавити да је област паковања вода једина у којој је сировина бесплатна”, истакао је он.
Према његовим ријечима, у региону, а поготово у развијеним европским државама, боље су искоришћени водни ресурси.
“Бројни произвођачи су били принуђени да се удружују, те су тако и настали велики системи и конзорцијуми који доминирају на европским и ваневропским тржиштима. Црна Гора нажалост није у том погледу показала одговорну озбиљност, није се довољно посветила том питању тако да постојеће пунионице воде код нас раде углавном одвојено, свака за себе и планског наступања ни у земљи ни ван ње нема”, објаснио је Ракочевић.
Извор: Дневне новине