На дневном реду ће, како је рекао, бити пет предлога за скидање имунитета посланицима
У наредна два мјесеца одржаће се двије сједнице Скупштине Црне Горе, једна 12. новембра и друга у децембру, казао је након састанка владајуће већине, предсједник црногорског парламента Алекса Бечић.
Истакао је да ће као прву тачку предложити допуне Закона о локалној самоуправи, којим се обједињава одржавање локалних избора у једном дану, крајем маја.
Посланици ће разматрати и предлог СНП о томе да ли је Мило Ђукановић прекршио Устав, као и Закон о спорту.
На дневном реду ће, како је рекао, бити пет предлога за скидање имунитета посланицима.
Најава да ће се на пленуму наћи и предлози за скидање имунитета посланика, могао би бити увод, коначно, у процесуирање посланика Петра Ивановића, који је „главни“ актер корупционашке афере „Абу Даби“.
Посланик Демократске партије социјалиста и бивши министар пољопривреде Петар Ивановић, који је у мају текуће године саслушан у оквиру истраге о неправилностима приликом расподјеле и трошења новца од пољопривредног кредита из Абу Даби фонда, предмет је истраге Специјалног тужилаштва.
Главни специјални тужилац Миливоје Катнић казао је тада за Дан да против Ивановића постоји основана сумња да је извршио кривично дјело за које га сумњиче и да је Специјално тужилаштво упутило захтјев Скупштини Црне Горе за скидање имунитета том посланику ДПС-а и да чекају одговор.
Ивановић је саслушан и прије тога, али у својству грађанина.
Предсједник Административног одбора Скупштине Милун Зоговић казао је да је захтјев за скидање имунитета стигао.
“Пристигло је више захтјева за скидање имунитета политичарима, међу којима је и тај. Врло брзо ћемо о њима одлучивати, али то ћемо радити по редоследу којим су примљени у скупштинску писарницу”, рекао је Зоговић још у мају.
У оквиру поменуте истраге привођени су и бивши директор Инвестиционо-развојног фонда (ИРФ) Зоран Вукчевић, бивши министар пољопривреде Будимир Мугоша и процјенитељ Милан Аџић.
Како су тада пренијели медији, Мугоша је изразио спремност да сарађује са надлежним органима и помогне им у расвјетљавању и утврђивању пуне истине о начину коришћења средстава из Абу Даби фонда.
Ивановић и Вукчевић се сумњиче да су 2015. године уговорили спорни посао са представницима Абу Даби фонда.
Специјално тужилаштво сада испитује да ли је било незаконитих радњи приликом додјеле и реализације кредита у износу од 50 милиона америчких долара, који је Министарство пољопривреде и руралног развоја Црне Горе узело из Абу Даби фонда како би подстакли развој пољопривреде на сјеверу Црне Горе.
Истрага је покренута у вези са подјелом дијела тог новца у износу од 23 милиона долара, које је Министарство пољопривреде подијелило за девет црногорских фирми. Сумња се да су неке од њих, супротно уговору, новац из повољних кредита за које гарантује држава искористиле за неке друге намјене.
Услови кредита из арапског фонда на папиру су веома повољни, са каматном стопом од 2,5 одсто, грејс периодом од четири године и роком отплате 17 година. Фирме су биле у обавези да поднесу пријаву са детаљно разрађеним пројектом и планом о трошењу новца.
„Абу Даби“ афера: Прва банка није смјела отворити рачун, јер није имала потребну документацију
Јуче се огласило министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Дописом који је Прва банка Црне Горе недавно доставила Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде тражено је да им се обезбиједи потребна документација у вези са рачуном отвореним 2015. године за потребе реализације Уговора о зајму са Абу Даби фондом за развој.
Рачун је отворен уговором који је Прва банка закључила са бившим министром Петром Ивановићем.
Из Прве банке наводе како је Централна Банка Црне Горе 21.09.2021. године, Првој банци Црне Горе упутила захтјев да у року од 15 дана отклони неправилности утврђене прииликом контроле поступања у складу са прописима приликом отварања трансакционог рачуна некадашњем Министарству пољопривреде и руралног развоја за потребе реализације Уговора о зајму са Абу Даби Фондом за развој, те да ће у супротном Прва банка бити дужна да откаже Уговор о отварању и вођењу тог рачуна.
Како Министарство не располаже траженом документацијом, из разлога што иста не постоји, јер је морала бити прибављена прије отварања предметног рачуна, није у могућности да исту достави. Отварање рачуна без претходно прибављене неопходне документације несумљиво је пропуст банке, будући да сам захтјев старјешине државног органа није и не може бити довољан за отварање рачуна, већ за државне органе рачун може отворити само Министарство финансија, сада Минситарство финансија и социјалног стања, уз достављање одговарајуће документације, а што у конкретном није био случај.
„Јасно је да се у конкретном нијесу могле нити смјеле примењивати одредбе о шалтерском пословању са правним лицима, већ само одредбе Закона о буџету и фискалној одговорности којима је прописан начин отварања рачуна државним органима, а који у овом случају није испоштован.
У допису Прве банке се наводи да из акта Централне банке произилази да је Прва банка по захтјеву закључила Оквирни уговор о отварању и вођењу рачуна за извршавање националних платних трансакција као и оквирни уговор о отварању и вођењу рачуна за извршавање међународних плаћања са министром пољопривреде и руралног развоја Петром Ивановићем, а без приложеног писаног налога министра финансија за отварање рачуна и без приложеног овлашћења министра финансија за располагање државним новцем, као и да у складу са законом наведени рачуни немају ознаку ”државни”, већ- Пројекат “АДМАС”, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
У службеним евиденцијама Министарства нема писаног налога министра финансија за отварање предметног рачуна, као ни овлашћења министра финансија за располагање државним новцем.
„Имајући то у виду, у претходном периоду смо од Министарства финансија и социјалног старања добили одговор да се предметни рачун не води у систему државних плаћања и да за његово отварање то министарство није дало налог, нити је издало овлашћење за располагање државним новцем. Министарство финансија није отворило спорни рачун, већ то неовлашћено чини некадашњи министар пољопривреде и руралног развоја Петар Ивановић“, кажу.
Подсјећају, некадашње Министарство пољопривреде и руралног развоја, без Министарства финансија, отворило је рачун на који је зајам из наведеног уговора исплаћен и са кога су вршене трансакције у претходном периоду, на непознат начин.
„Новац од зајма нигдје није прокњижен, односно није приказан у завршном рачуну буџета за било коју годину, нити је евидентиран код Инвестиционо развојног фонда. Такође, то министарство је са ИРФ-ом на основу закључака Владе закључило два уговора о псоловној сарадњи 2015. и 2017. године, а у складу са уговором из 2017. ИРФ је комисионо обављало послове везано за АДМАС пројекат, иако је он изворно у име Владе закључио Уговор о зајму. Коначно Влада Црне Горе је донијела закључке од 04.02. 2021. године, којима је одредила да све послове везане за овај пројекат преузме Инвестиционо-развојни фонд и уколико постоји потреба изврши измјене аката које примјењује ради усклађивања пословања“, наводе из министарства.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде се раније обратило Централној банци Црне Горе, ради укључења и рјешавања проблема, у циљу проналажења правилног и законитог рјешења за цјелокупно поступање до коначне отплате зајма, будући да наслијеђена пракса није у сагласности са законом, што изнијета хронологија јасно потврђује.
„Изражавамо задовољство због потеза који је Централна банка направила достављањем дописа Првој банци у све циљу затварања овог рачуна и заштите државног интереса.
Као што је познато, рата по Уговору о зајму закљученим са Абу Даби Фондом за развој доспјела је за плаћање 15.06.2021. године и на предметном рачуну се налазе одређена средства, али исплату није могуће извршити са постојећег рачуна са кога би свако располагање било незаконито. За евентуалну штету која може настати због утврђених неправилности, а које су настале приликом отварања рачуна, одговорност сноси искључиво Прва банка Црне Горе“, каже се у саопштењу министарства.
Упркос ставу Централне банке и јасним доказима о незаконитом поступању, а супротно иницијативи овог Министарства да предузме све мјере и радње у циљу затварања спорног рачуна, као и утврђивања одговорности због неовлашћеног отварања рачуна, тужитељка која поступа у овом предмету, док је поступак у току, изнијела је став да се рачуном може несметано даље располагати.
„Сматрајући да је, износећи мишљење о томе да је поступање са рачуном који је под истрагом законито, а прије правоснажног окончања поступка прејудицирала исход поступка који води, те имајући у виду да је Законом о Државном тужилаштву јавно изношење мишљења о предмету који није правоснажан прописано као тежи дисциплински прекршај, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је, преко Министарства правде иницирало покретање дисциплинског поступка против поступајуће специјалне државне тужитељке Марије Распоповић.
Потраживање документације од стране Прве банке, коју је пропустила да тражи када је то била у обавези недвосмислено говори у прилог основаности пријава које су поднијете поводом незаконитог отварања тог рачуна. Такође, такво поступање је доказ да новцем са незаконито отвореног рачуна није могуће даље располагати“, закључили су.
Почиње „Зимска грозница“ а Ивановић је, према свему судећи, заслужио да се „добро озноји“.
IN4S