Патријарх Порфирије ће у данас доћи у Подгорицу, пред устоличење митрополита Јоаникија, где ће му бити припремљен дочек. Велики број грађана Црне Горе са радошћу очекује овај свечани догађај. Биће ово прилика да се патријарх Порфирије први пут од када је поглавар свете столице СПЦ обрати народу у Црној Гори.
Предходник његове светости патријарха Порфирија на трону Српске Православне Цркве био је патријарх Иринеј 45. врховни поглавар СПЦ, изабран 22. јануара. 2010. године.
Кроз најтежи период у модерној историји, СПЦ-у и своје вернике водио је Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Павле. На ову свету дужност ступио је 01. децембра 1990. године.
Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Герман био је 43. врховни поглавар СПЦ. Остаће упамћен као једини за живота пензионисани патријарх.
Патријарх српски Викентије II био је 42. врховни поглавар Српске православне цркве. Умро 5. јула 1958. под неразјашњеним околностима, непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве.
Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Гаврило био српски патријарх и врховни поглавар Српске православне цркве од 1938. до 1950. године. Након смрти митрополита црногорско-приморског Митрофана (Бана), који је преминуо 30. септембра 1920. године, за новог црногорско-приморског митрополита је 17. новембра исте године изабран Гаврило Дожић. Након устоличења на Цетињу, покренуо је рад на обнови Његошеве капеле на Ловћену. На овом положају остао је до избора за патријарха српског 21. фебруара 1938. Предводио је делегацију Српске православне цркве на Конференцији у Цариграду 1923, која је била посвећена реформи календара. На овој конференцији са српске стране је учествовао и Милутин Миланковић као астроном да им помогне око превазилажења проблема везаног за календар и дужину трајања године. О овом њиховом путу Миланковић врло детаљно пише у свом делу „Кроз васиону и векове“.
Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Варнава био је 40. патријарх Српске православне цркве, од 1930. до 1937. године. Варнава Росић, рођен у Пљевљима у Црној Гори, постао је у тридесетој години живота епископ, у четрдесетој митрополит, а у педесетој патријарх. На челу СПЦ био је само седам година. Преминуо је изненада и мистериозно у 57. години живота у Београду, 23. јула 1937. године, у моменту изгласавања поменутог конкордата у Скупштини Југославије, који, иако изгласан већином гласова, никада није ступио на снагу.
Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин г. Димитрије, био српски патријарх и 39. врховни поглавар Српске православне цркве, од 1920. до 1930. године. Одобрио је основна начела и подржао рад „Народне хришћанске заједнице“ (познатије као богомољачки покрет). Овај покрет основао је Св. владика Николај и имао је за циљ да изврши морални препород српског народа свих слојева и да шири јеванђелску науку.
Извор: Википедија