Министар финансија у Влади Црне Горе Александар Дамјановић казао је да јавност не треба да сумња да ће систем јавних финансија у Црној Гори бити стабилан и одржив, али да је један од кључних проблема то што већ двије године немамо озбиљне инфраструктурне пројекте.
Он је у интервјуу за Стандард казао да, као економиста, сматра да су неспорне предности сваке регионализације, па и Отвореног Балкана, али истиче да је у политичком смислу потребна дебата, те да би волио да добијемо конкретан став од партнера из ЕУ о овом питању.
Финасијски систем
Дамјановић каже да се ресор труди да одржи стабилан финансијски систем, а хза то треба да буде брижљиво, пажљиво и одговорно планиран и предвидљив.
Стабилност ће наравно зависити конкретно и од текућих економских активности, од економске ситуације у држави, зависи доста и од спољних фактора, на које Црна Гора тешко може да утиче, дакле пандемију која и даље траје, рат у Украјини који је довео до спољних шокова и у смислу снабдијевања и цијена, прије свега нафте и намирница, инфлације која није посљедица само рата већ и дуготрајне борбе против пандемије од стране великих држава, штампање велике количине новца, а Црна Гора користи еуро као валуту и она трпи ту везену инфлацију и све оно што то изазива на тржишту. Дакле, стабилност ће зависити и од наше озбиљности у односу на домаће и међународне актере. У сваком случају, јавност не треба да сумња да ће систем јавних фиансија у Црној Гори бити стабилан и одржив, начин на који ћемо ту стабилност и одрживост да обезбиједимо биће потпуно презентован јавности, као што се презентује свакодневно, биће транспарентан, имајући у виду да је транспарентност нешто што је фалило ранијем раду Министарства – објаснио је Дамјановић.
Он је, говорећи о приходима од туризма, упутио апел привреди да схвати да се цијене морају прилагодити и спустити, како би и на тај начин били конкурентни у региону.
Министар је рекао да је туристичка сезона имала добар почетак у тзв. предсезони, имајући у виду април и мај, а онда је дошло до једне мале стагнације.
Сада добијамо поново показатеље да расте број ноћења и број туриста који улазе у Црну Гору. То још увијек није на нивоу жељене 2019. године, док је 2021. била специфична јер смо били једина отворена држава када је била пандемија у јеку и тада смо профитирали на тој отворености. Сада су све остале државе отворене, спустили су цијене услуга, говорим о Грчкој и окружењу, а озбиљан фактор који нам је направио проблем јесте праћење санкција према Руској Федерацији, имајући у виду да су руски туристи овдје производили више од 20 одсто ноћења, те имајући у виду степен потрошње то је вјероватно било од 25 до 30 одсто укупне туристичке потрошње. То се не може надомјестити ни у пет година, а камоли у једној, ту не треба кривити било коју администрацију ни претходну, ни ову, просто су то трендови који се морају пратити. Нажалост, од наших европских партнера нема довољно жеље да се нађе начин да се компензира то што Црна Гора пратећи политику клуба као кандидат за ЕУ, трпи одређене економске и финансијске посљедице, морамо то сами да радимо – истакао је Дамјановић.
Са тим фактором, како каже, да није тих санкција сезона би била рекордна.
Овако ћемо видјети, трудићемо се да у овој другој половини јула и током августа када је шпиц сезоне то надокнадимо и приђемо ономе што је 2019. година. У сваком случају, један дио туристичке потрошње и даље је ван домета, у сивој зони, ту налазим ресурсе да се обезбиједе обавезе према држави које има туристичка привреда и мислим да кроз унапрјеђње фискализације можемо доћи до жељених прихода од туризма који би нам наравно значајно помогли да у остатку године имамо још стабилније јавне финансије – нагласио је Дамјановић.
Уколико буде најаве несташице бићемо спремни
Дамјановић је казао и да тешко можемо да дајемо прогнозе о могућим економским и енергетским кризама јер, како истиче, то је нешто што не зависи од нас.
И сами знате да и много веће државе трпе посљедице и припремају се за могуће неке јесење додатне шокове. Зато сам негдје рекао у Парламенту, а понављам то и у Влади, не треба се бојати брзих измјена закона и подзаконских аката, лијепо је имати закон на снази дуже вријеме, онда је то предвидљиво и слично, али сада морамо дневно да реагујемо. Знате и сами да смо неке мјере већ донијели које дају своје резултате, уколико буде најава неких несташица или додатних цјеновних шокова бићемо спремни за то. Мислим да смо успјели да у разговорима са нашим партнерима, прије свега из региона и окружења, из Србије обезбиједимо неопходне билансе основних животних намирница у Црној Гори и да у том дијелу неће бити проблема. Везано за цијене тих намирница, као и цијене нафте и нафтних деривата и осталих сировина, грађевинских материјала, берзанских цијена и берзанских роба, ту немамо баш неку велику моћ да на њих утичемо али можемо их на дневној бази сагледавати, сагледавати трендове и благовремено се припремати да све оно што држава може да уради, урадимо да би заштитили прије свега стандард грађана и интересе домаће привреде. У том смјеру ћемо дјеловати проактивно и учинити све и знам да ће то дати своје ефекте, да заштитимо и грађане и привреду – истакао је Дамјановић.
Он је се истакао и да је Владина уредба о смањењу акциза на гориво дала ефекте на начин да је буџет ускраћен за 10 милиона еура акцизних прихода од горива, али је тих 10 милиона директна подршка грађанима и привреди да би нормално функционисали.
Без обзира на смањење цијена горива на берзи које смо имали након дужег низа поскупљења и повећања цијене, остао сам и остали смо при намјери да до 30. августа, до краја сезоне имамо умањење половине акцизне обавезе, то је неких 22 цента, што директно иде у интерес потрошача. Мислим да је то добра порука и као једна врста додатне ”туристичке понуде’’, да негдје и кроз цијену горива која је међу најнижим у региону будемо цјеновно конкурентни и да туристи и то могу да очекују имајући у виду да неки дио цијена појединих услуга, смјештаја, односно пића и хране у ресторанима, односно на плажама и те како није конкурентан што прави озбиљан проблем туристичкој привреди. Позив да и привреда схвати да мора и на тај начин да конкурише региону и да просто, уважавајући наравно интересе привреде и свих предузетника, се морају цијене прилагодити и спустити, како би се узело што више од тог туристичког тржишта или укупне потражње у региону – поручио је Дамјановић.
Циљ да до краја мандата минимална пензија буде до 60 одсто минималне зараде
Прма његовим ријечима, жељена минимална пензија након усклађивања, у септембру би требало да дође на 200 еура. Та формула је, каже Дамајнович, ротациона и она зависи и од инфлације и од раста зарада, „а када будемо имали те прецизне показатеље инфлације, знаћемо тачно колико ће бити износ минималне пензије“.
Ја негдје мислим, односно знам и то је просто циљана норма коју ћемо остварити за мандат ове Владе, а то је да минимална пензија буде у нивоу од 55 до 60 одсто у минималној заради и да то буде исто за просјечну пензију. Сада то није тако, то је дебело заостајање, у том смислу сам најавио да ћемо ићи са једнократном подршком свим пензионерима у Црној Гори на начин да ће пензионери са најмањим минималним пензијама, чак их има нажалост испод минималне, добити једнократну накнаду која ће бити много већа него она накнада која је била прошле године и да ће како се буде ишло према пензионерима који имају веће пензије опадати тај износ накнаде. Претпостављам да негдје пензионери са највећим пензијама нису у потреби да добијају једнократне накнаде. То је нешто што планирамо да урадимо крајем трећег, почетком четвртог квартала текуће године – нагласио је он.
СТАНДАРД: Поменули сте програм нове пореске политике. Како Вам програм познатији као ”Европа сад” дјелује данас, будући да су бројне оцјене да је драстичан раст цијена свих производа и услуга ”појео’’ свако повећање плата? Да ли Министарство ради на контроли и унапрјеђењу овог програма пореских реформи?
ДАМЈАНОВИЋ: Ја сам неко ко се у континуитету десетак година, можда једини залагао за радикално смањење доприноса, растерећење послодаваца и у смислу постепеног стварања простора за повећање зарада. И неко ко је подржао апсолутно и ове мјере када су биле најављене у новембру-децембру мјесецу, имајући у виду да је заостајање раста зарада и пензија у односу на раст бруто домаћег производа задњих година било енормно.
Коментаришући програм „Европа сад“, Дамјановић је мишљења да, када се ушло у план реализације нове пореске политике требало много, много брижљвије, пажљивије и прецизније планирати и буџет и начин како надомјестити нека средства.
Знате, ако идете радикално па скинете и укинете доприносе за здравство онда знате да ћете да имате проблем у Фонду здравства и морате да планирате довољно средстава, а не да на терет недостајућих средстава ФЗО, на терет малих пензија, на терет проблема који имају локалне самоуправе, на терет проблема који су се десили у Управи полиције и тако даље, да фактички планирате политику, то не може тако. Морало се ићи много брижљивије и постепено, а апсолутно треба да се све чини да се зараде повећају, ја и сад мислим да оне морају да буду још веће и радимо на томе да буду веће, али да то буде одрживо у Буџету и да то кореспондира и са растом економске активности и са растом продуктивности. То су флоскуле, да би неко други сада, да сједи овдје дао просјечне плате по 1000 еура и пензије по 500 еура. Оне могу да буду такве, али онда грађани треба да знају да би то коштало у овом тренутку 600 до 700 милиона еура дуга, односно новог задуживања. Може и тако, дакле, ја могу да поручим да плате овдје треба да буду најмање 1.500 еура и пензије од 700 до 800 еура, али то кошта 800 милиона до милијарду еура. Хајде да сви створимо простор, да у наредне три четири године расте економска активност, не само у турзиму него и кроз инфраструктурне пројекте, којих нема ове двије године, а томе сви ћуте. Значи да створимо услове, да економија расте и да негдје сви грађани, не само привилеговани и богати, а има их, добију оно што им припада и што је реална цијена ангажмана било којег појединца у данашњем 21. вијеку – објаснио је он.
Направити рационализацију буџета
Сматра да је неопходно направити одређене рационализације Буџета.
Говорили смо генерално о расходној страни буџета и проблемима финансирања те стране, односно свих трошкова. Администрација је гломазна, на неким мјестима нажалост поново немате доброг кадра, много је људи отишло у приватни сектор поготово специфична звања ИТ сектор, рачуноводство итд. а имате велики број кадрова, држава је мала и као таква мора да има неке фиксне капацитете који имају велике државе, дакле и број министарстава као што има велика држава и број осталих органа, просто економије обима као у Црној Гори трпе због тога што морају да имају администрацију структурирану као и највеће државе. То је просто тако, а то нам прави озбиљне проблеме. Ја заиста мислим да је неопходно направити одређене рационализације Буџета. Покушаћемо да због нове проеске политике која је потпуно руинирала сада Закон о зарадама у јавном сектору, у смислу односа коефицијената, да заједно кроз наредни Буџет нађемо простора за додатну рационализацију, не отпуштајући никога с посла и не смањујући ниво зарада. Наћи ћемо простора за рационализацију других трошкова који су озбиљни, покушаћемо да дефинишемо и нови Закон о зарадама у јавном сектору који би био конзистентан, који би био потпуно неспоран са правног аспекта и који би био неспоран са аспекта односа зарада у јавном сектору, јер оне су сада потпуно претумбане и на дневном ниову имате десетине институција и бранши које се жале због односа који је сада направљен – рекао је Дамјановић.
Готов Приједлог закона за одузете цигарете, жалбе у поступку
Коментаришући одузете цигарете у Слободној зони Луке Бар, Дамјановић је рекао да су на један дио тјешења које је донијела Управа прихода и царина изјављене жалбе власника које су у другостепеном поступку.
Један дио је већ ријешен, други се рјешава не губи се вријеме. Могућност је да се на одређена рјешења настави управни спор пред Управним судом, то је нешто што је потпуно независно од чињенице да је Црна Гора зауставила шверц цигарета из Слободне зоне, а и даље постоји прекогранични шверц због диспаритета у цијени цигарета, са тим се суочавамо и боримо. Чињеница је да је са неких 50 одсто тржишта које је било сиво или црно тржиште дувана унутар Црне Горе, доведено на неких 25 одсто и ту још има простора да тај дио унаприједимо. Имамо робу која је одузета и тражимо законски модел, припремљен је предлог закона који може да иде према Парламенту уколико Влада о томе одлучи. Тиме би се у складу са домаћим законодавством Леx специалисом евентуално приховодао један додатни приход од заплијењеног дувана. Видјећемо каква ће бити судбина тог закона и видјећемо каква ће бити комуникација са нашим међународним партнерима, јер Црна Гора не жели да уради ништа противно било којој конвенцији или било којем правилу и процедури а везаним за поступање са одузетим цигаретама, оно што прије свега чувамо јесте репутација државе и њена кредибилност у међународној заједници – казао је министар.
До краја отворити причу о Отвореном Балкану
Говорећи о иницијативи Отворени Балкан, Дамјановић је рекао да је добро што је почело о њој да се прича, али да и је даље веома слаба аргументација и оних који подржавају и оних који су против ње.
Мислим да би било добро да направимо довољно простора у медијима и у академској заједници, да до краја отворимо причу. Као економиста сматрам да су неспорне предности сваке регионализације и сваког умрежавања великог тржишта, униформисања процедура, слободног протока људи и роба. На крају крајева монетарног и фискалног приближавања држава региона гдје би се кроз још бољу економску регионализацију стварали услови за све оно што је заједничко свим државама Западног Балкана, а то је Европска унија. Један од фактора и најважнијих услова уласка у ЕУ је међусобна повезаност и регионализација, тако да са те стране нико не може бити против. Чак и Берлински процес који већ 7,8 година постоји а који није дао неке сјајне резултате тражи надоградњу, као и ЦЕФТА, ево је шанса. У политичком смислу о томе можемо да дебатујемо, волио бих да се осим наших пријатеља из САД који се око овог питања јављају и који дају снажну подршку ОБ, још више јаве и наши пријатељи из Брисела и ЕУ гдје имамо подијељена мишљења и да негдје добијемо конкретно да ли ЦГ због прихватања ове иницијативе евентуално може да успори свој пут према ЕУ – рекао је Дамјановић.
Ако би се и та дилема отклонила онда је, сматра Дамјановић, јасно да је то права шанса за Црну Гору.
Ако би нам се јасно рекло ”немојте, јер ће то да успори пут у ЕУ’’, онда да застанемо и преиспитамо своју политику. Значи, било би лијепо да нас наши европски партнери који нас подстичу на многе реформе и дају нам подршку и са којима сарађујемо, негдје до краја информишу и отворено говоре и како они доживљају ову иницијативу и да ли јој дају подршку – закључио је Дамјановић.