Протеклу 2021. годину, према његовом мишљењу, попут 2020. године, обиљежиле су посљедице пандемије коронавируса, како на здравствени систем, тако и на економске токове. Изузимајући љетњу туристичку сезону, која је, усљед потпуног отварања граница, резултирала великим бројем гостију и добрим финансијским резултатима, сматра да није било пуно тога чиме би се могли похвалити
Како би се остварио економски напредак од кључног је значаја да током године имамо прије свега политичку стабилност али и да отпочну неопходне реформе, казао је бивши посланик и в.д. директора Управе прихода и царина Александар Дамјановић.
Он указује да је током пандемије, покренута инфлацију на глобалном нивоу и додаје да је она видљива и у Црној Гори. Каже да требамо бити спремни и за сценарио озбиљнијег раста цијена, нарочито хране и енергената. Нереалним сматра очекивања да туристичка сезона 2022. буде на нивоу 2019. године.
Протеклу 2021. годину, према његовом мишљењу, попут 2020. године, обиљежиле су посљедице пандемије коронавируса, како на здравствени систем, тако и на економске токове. Изузимајући љетњу туристичку сезону, која је, усљед потпуног отварања граница, резултирала великим бројем гостију и добрим финансијским резултатима, сматра да није било пуно тога чиме би се могли похвалити.
“Повећано је кашњење изградње дионице аутопута који још увијек није завршен, није било очекиваног инвестиционог замаха, нити наставка реализације неких полузапочетих стратешких пројеката попут ревитализације термоелектране или изградње соларне електране код Улциња. Имајући у виду и најаву гашења Комбината алуминијума крајем прошле године, као и почетне тешкоће нове авио-компаније, јасно је да у тзв.реалном сектору није било искорака. Показало се да црногорска економија доминантно зависи од туризма, што је 2020. довело до радикалног пада БДП-а, а протекле до радикалног опоравка”, казао је Дамјановић, преноси
Истиче да се коначно мора приступити промјени актуелног економског модела и неопходној диверсификацији.
“Првенствено кроз радикалне јавне и приватне инвестиције у секторе енергетике, пољопривреде и прехрамбене индустрије, посебно имајући у виду тренд раста цијене енергената и хране, за који се очекује да ће бити дуготрајан. Такође, као мало, а тиме и флексибилно друштво, шансе имамо и у домену тзв. дигиталне економије, гдје постоји одређена инфраструктура, као и људски капитал који се морају много ефикасније и брже ставити у функцију економског развоја”, сматра Дамјановић.
Зато је, поручује, од кључног значаја да се током године која је тек почела “стварају неопходни услови, прије свега политичка стабилност и отпочињање неопходних реформи, како би се остварио економски напредак”.