Грађани су полако, али сигурно гурнути према приватном здравственом систему, са скупим услугама које већина не може себи да приушти. Укидањем доприноса за здравство, као Уставом гарантованог социјалног доприноса, проблем је експлодирао и тренутне обавезе Фонда за здравство су веће од 65 милиона еура, истакао је Дамјановић
Ова Влада ће обезбиједити финансирање апсолутно свих законских обавеза, зарада, пензија, социјалних давања, које неће смањивати, нити за то има разлога, а свакако ће покушати да у највећем дијелу унаприједи поједина рјешења, како би се рањиве категорије становништва, а ту подвлачим пензионере, сачувале од инфлаторних шокова.
То је у интервјуу за “Вијести” поручио министар финансија Александар Дамјановић који је најавио да ће нека стечена права у буџету бити унапријеђена.
Он је казао да ресор којим руководи прави прецизни пресјек стања у јавним финансијама, те да засада може казати да се биљежи мањак у државној каси за прва четири мјесеца у износу од 36,4 милиона еура, да забрињава реализација капиталног буџета као развојне компоненте од свега 47,9 милиона, док је планиран у износу од 240 милиона за ову годину, да је бивша Влада планирала на приходној страни 50 милиона еура, а да за то није створила законски основ о играма на срећу, маркирању горива, опорезивања незаконито стечене имовине.
”На бази тих предлога, који или нијесу ни утврђени од претходне Владе, или нијесу достављени Скупштини, или нијесу расправљени, а били су у процедури, планирано је више од 50 милиона еура на приходној страни буџета за текућу годину. Како се неко поиграо са буџетом па планирао новац на основу закона које није припремио посебна је прича и свједочи о неозбиљности и неодговорности у политици управљања јавним финансијама”, поручио је министар.
Грађани су полако, али сигурно гурнути према приватном здравственом систему, са скупим услугама које већина не може себи да приушти. Укидањем доприноса за здравство, као Уставом гарантованог социјалног доприноса, проблем је експлодирао и тренутне обавезе Фонда за здравство су веће од 65 милиона еура, истакао је Дамјановић
Он је истакао да оно што радикално мијења слику је апсолутна маргинализација Фонда здравства, а тима и директно угрожавање јавног здравља и здравствене заштите грађана Црне Горе.
”Грађани су полако, али сигурно гурнути према приватном здравственом систему, са скупим услугама које већина не може себи да приушти. Укидањем доприноса за здравство, као Уставом гарантованог социјалног доприноса, проблем је експлодирао и тренутне обавезе су веће од 65 милиона еура. Предлагао сам да се задржи стопа од 0% као прелазно решење, а не да се обавезно здравствено осигурање избрише из система, чиме су широм отворена врата потпуној супституцији (замјени) јавне здравствене заштите са приватним услугама. Када установимо прецизне обавезе Фонда, размотрићемо начине за измиривање тих обавеза, а свакако ће се сагледати начин на који се планирају буџетски трансфери за Фонд, јер очигледно да они нијесу добро планирани, нити су благовремено извршавани. Просто, на рачун додатног акумулирања дуга за здравствене услуге, “пеглани” су неки други приоритети, што цијеним као изузетно погрешно и неодговорно понашање”, нагласио је Дамјановић.
Уз пензионере и систем јавног здравства на чијим “леђима” се финансира програм “Европа сад”, трећа “жртва” су општине, нарочито оне на сјеверу. У текућој резерви је обезбијеђено 15 милиона еура за дјелимичну компензацију локалним самоуправама и тај новац је већ почео да се отпушта, казао је министар
Према његовој оцјени, уз пензионере и систем јавног здравства на чијим “леђима” се финансира програм “Европа сад”, трећа “жртва” тог програма су општине, нарочито оне на сјеверу.
”У текућој резерви је обезбијеђено 15 милиона еура за дјелимичну компензацију локалним самоуправама и тај новац је већ почео да се отпушта. Неизмирене обавезе општина су на почетку године биле око 79 милиона, а кредитне обавезе додатних 115 милиона, што довољно говори о сложеним проблемима у којима се налазе и о отежаном финансијском пословању највећег броја општина”, казао је Дамјановић који је на љето најавио суштински ребаланс буџета, а анализе које се сада раде показаће колико ће новца бити обезбијеђено кроз ново задужење.
Зашто не би Електропривреда (ЕПЦГ) размишљала о куповини Монтенегробонуса, у чијем су власништву нафтни резервоари у Бару, чиме би се на ефикасан и брз начин обезбиједиле својеврсне нафтне резерве Црне Горе”, истакао је Дамјановић.
Министар је казао да је присталица да државне фирме реинвестирају добит када год постоје реални услови и да ће то бити приоритет, јер сматра да постоји потреба иИи могућност да се сопственим снагама не чекајући стране инвеститоре одради добар дио посла у јачању енергетског потенцијала.
”Рецимо, зашто не би Електропривреда (ЕПЦГ) размишљала о куповини Монтенегробонуса, у чијем су власништву нафтни резервоари у Бару, чиме би се на ефикасан и брз начин обезбиједиле својеврсне нафтне резерве Црне Горе,” истакао је Дамјановић.
Он је казао и да покушај да се унаприједи управљање у државним компанијама кроз формирање компаније “Монтенегро wоркс” (МW) није без смисла, али је проблем што је креиран без законске подлоге, јер се морао промијенити постојећи Закон о привредним друштвима или донијети посебни Закон о привредним друштвима у државном власништву, како би “МW” могао легално да послује.
”На бази исцрпне информације коју припремамо, обавијестићемо Владу о тренутном статус и перспективи “МW”, како би се донијеле одговарајуће одлуке, јер је статус кво неодржив”, истакао је Дамјановић.
На позицији министра финансија сте мјесец дана. Какво сте стање затекли у јавним финансијама?
Ако се питање односи на извршење буџета за прва четири мјесеца, имајући у виду да је нова Влада изабрана 28. априла, па се тај период може сматрати релевантним, званични подаци указују да је буџетски дефицит у том периоду 36,4 милиона еура. Оно што забрињава је реализација капиталног буџета, као развојне компоненте, од свега 47,9 милиона. При томе се на пројекат ауто-пута односи 21,5 милиона, а остатак од 26,4 милиона је за све остале пројекте у држави. Том динамиком не може се обезбиједити реализација планираног капиталног буџета до краја године, који износи 240 милиона. То, уз огромне проблеме које имају извођачи радова због раста цијена грађевинског материјала, угрожава укупан привредни развој. Идентификоване неизмирене обавезе су 13,5 милиона, не рачунајући обавезе према Фонду здравства, које се још идентификују. Државни дуг је на око четири милијарде еура, а расположиви новац текуће резерве је свега 5,7 милиона, што говори да је добар дио текуће резерве за ову годину, која је планирана на 67 милиона, потрошен или резервисан. То може правити озбиљне проблем у реализацији буџета у наредном периоду. Ово су само најосновнији подаци, имајући у виду да тек слиједи пуна идентификација и детаљна анализа стања јавних финансија, што је процес који се не може реализовати за мјесец, колико функционише нова Влада, али ће тај процес имати приоритет и биће транспарентан.
Шта нам можете рећи о неизмиреним обавезама буџета и колико оне мијењају слику о јавним финансијама коју је презентовала бивша Влада?
Оно што радикално мијења слику је апсолутна маргинализација Фонда здравства, а тиме и директног угрожавања јавног здравља и здравствене заштите грађана Црне Горе. Просто, обавезе према Фонду нијесу извршаване у великом степену, новац за Фонд није правилно планиран, а дуг Фонда у овом тренутку је енорман, о чему ће јавност бити обавијештена чим се направи детаљна анализа. Такође, један дио обавеза, које су према закључцима претходне Владе конституисане, нити је планиран нити измириван из буџета државе, већ је остављен да се реализује из средстава текуће резерве. Најбољи примјер су четири милиона еура за која се Влада обавезала да ће да плати концесионару пута Мељине-Петијевићи, на основу тзв. споразума Владе, Општине Херцег Нови и концесионара из прољећа прошле године. Не само да тај новац није планирана у буџету за ову годину, сходно закључку тадашње Владе, већ је остављено новој Влади да их измири са позиције текуће резерве, а зна се прецизно за шта се она користи. Нова Влада ће апсолутно преузети све створене, утемељене обавезе, па и ову, након детаљне анализе испуњености уговорних ставки свих страна из тог тзв. споразума. То важи и за остале конституисане, а неизмирене обавезе претходне Владе, којих има сијасет.
Најавили сте суштински ребаланс буџета у јуну због глобалне кризе, али и чињенице да се на приходној страни не може планирати новац од маркирања горива, одузимања нелегално стечене имовине, игара на срећу, акциза… Постоји ли опасност да се због тога уведу неки нови намети грађанима и привреди или ће се овај новац надомјестити кроз најављено задужење?
У ситуацији глобалне кризе због рата у Украјини, која узрокује раст цијена хране, енергената, сировина, грађевинског материјала, у ситуацији када више од 50 милиона еура на приходној страни које је планирала претходна Влада неће бити остварени, из простог разлога што та Влада није обезбиједила законски основ, у ситуацији када је неопходно обезбиједити несметано финансирање новоконституисаних законских обавеза попут раста зарада у здравству, просвјети, обавеза према мајкама са троје и више дјеце, ванредног усклађивања пензија, свакако добродошлог, али недовољног да би се обезбиједио пожељан однос минималних и просјечних пензија у односу на зараде, свака елементарно озбиљна и одговорна Влада размишља о ребалансу као начину уравнотежења буџетских прихода и расхода.
Ова Влада ће обезбиједити финансирање апсолутно свих законских обавеза, зарада, пензија, социјалних давања, које неће смањивати, а свакако ће покушати да у највећем дијелу унаприједи поједина рјешења, како би се рањиве категорије становништва, а ту подвлачим пензионере, сачувале од инфлаторних шокова. Дакле, сви видљиви проблем узроковани усвојеном новом пореском политиком и политиком зарада, биће у ходу рјешавани, сва права сачувана, у великом дијелу и унапријеђена, а раст животног стандарда грађана и подршка домаћој привреди биће у фокусу економске политике нове Владе.
Заговарали сте раније аранжмана са ММФ-ом. Јесте ли и даље при том ставу и ако до њега дође за вријеме Вашег мандата на позицији министра шта ће бити са платама, пензијама и социјалним давањима? Можете ли рећи оквирну цифру колико ће нам новца фалилити и колико може бити потенцијално задужење?
Као што сте сами навели, ради се о стварању простора за потенцијално задужење, а анализе које се раде даће одговор на то о коликом се износу ради. Суштина је да се постојећи депозити који се троше, морају надомјестити, првенствено из домаћих ресурса, а по потреби и из додатне акумулације, како би се почетак наредне године дочекао са озбиљном резервом. Не може се дозволити сценарио да се постојећи депозити исцрпе и да се малтене без буџетске резерве уђе у неизвјесну 2023. годину. То, нарочито имајући у виду глобалне посљедице рата у Украјини за које се очекује да трају дуго и донесу додатне економске невоље на глобалном нивоу.
И све одговарајуће анализе озбиљних међународних економских чинилаца указују на велику економску и финансијску неизвјесност.
Очекујући добру туристичку сезону, јачање фискалне дисциплине, доношење једног дијела закона, који није донијела претходна Владе, како би се обезбиједила додатна буџетска средства, као и радикално сузбијање сиве економије, уз наставак борбе против организованог криминала који је снажно започела ова Влада, покушаћемо да највећи дио недостајућег новца обезбиједимо из сопствене акумулације, а по потреби и ван Црне Горе, пратећи пажљиво дешавања на међународној финансијској сцени. Сарадња са ММФ-ом, чија смо чланица, континуирана је и добродошла, могући финансијски аранжман је увијек опција, а што се тиче бојазни од смањивања плата пензија и социјалних давања, ту нема никаквих бојазни, нити разлога за било каква смањивања. Напротив, Влада ће покушати да један дио ових давања и исплата повећа, како би се ублажиле последице инфлације, а што ће зависити од фактора које сам већ навео.
Државна ревизорска институција је 2016. године упозорила на дугогодишње исказивање високог нивоа неизмирених обавеза Фонда здравства које треба зауставити и на потребу реалног планирања обавеза за здравствени систем, али је та препорука остала мртво слово на папиру до данас. Шта је Ваш предлог за рјешење дуга Фонда здравства који је нарастао на 65 милиона еура?
Та ревизија је била посљедњи аларм да се проблем финансирања здравствене заштите свих грађана Црне Горе схвати озбиљно, али, нажалост, није било слуха за то упозорење. Дуговања Фонда здравства нијесу од јуче. И сам сам раније, као предсједник Одбора за економију, финансије и буџет још прије десетак година указивао на проблем, организовао саслушања у одбору како би се проблем благовремено рјешавао. Од тада је дуг увећаван, нерационалности су се продубиле, систем јавног здравства је доведен пред колапс, а грађани су полако, али сигурно гурнути према приватном здравственом систему, са скупим услугама које већина не може себи да приушти. Укидањем доприноса за здравство, као Уставом гарантованог социјалног доприноса, проблем је експлодирао и тренутне обавезе су веће од 65 милиона еура.
Предлагао сам да се задржи стопа од 0% као прелазно решење, а не да се обавезно здравствено осигурање избрише из система, чиме су широм отворена врата потпуној супституцији(замјени) јавне здравствене заштите са приватним услугама. Када установимо прецизне обавезе Фонда, размотрићемо начине за измиривање тих обавеза, а свакако ће се сагледати начин на који се планирају буџетски трансфери за Фонд, јер очигледно да они нијесу добро планирани, нити су благовремено извршавани. Просто, на рачун додатног акумулирања дуга за здравствене услуге, “пеглани” су неки други приоритети, што цијеним као изузетно погрешно и неодговорно понашање.
Уз пензионере и систем јавног здравства на чијим “леђима” се финансира тај програм, трећа “жртва” јесу општине, нарочито оне на сјеверу. У текућој резерви је обезбијеђено 15 милиона еура за дјелимичну компензацију локалним самоуправама и тај новац је већ почео да се отпушта. Неизмирене обавезе општина су на почетку године биле око 79 милиона, а кредитне обавезе додатних 115 милиона, што довољно говори о сложеним проблемима у којима се налазе и о отежаном финансијском пословању највећег броја општина. Увођење неопорезивог дијела зараде до 700 еура, смањило је државне приходе од пореза на доходак физичких лица, а сљедствено и приходе локалних самоуправа којима припада одговарајући дио од тог пореског облика. Ово просто значи да ћемо након анализе јавне потрошње у општинама брзо морати да измијенимо и допунимо постојећи регулаторни оквир, а најприје постојећи закон о финансирању локалне самоуправе, како би се обезбиједила стабилност у њиховом функционисању, јер је на дужи рок ова ситуација “омча о врату” за велики дио црногорских општина.
Енергетске компаније ЕПЦГ и ЦГЕС имали су на крају прошле године преко сто милиона еура нераспоређене добити. Да ли ћете тражити да државне компаније које позитивно послују дио своје добити као дивиденду уплате у државни буџет?
Енергетски сектор је развојно благо Црне Горе и неопходне су инвестиције у њега, како би се у наредном периоду могло ићи према енергетској самодовољности, као темељу за развој сваке озбиљне економије. То значи да ће акумулирана добит енергетских компанија служити као реалан инвестициони потенцијал, а свакако, у односу на планове, постоји могућност да дио те добити припадне акционарима, изнеђу осталог и држави, као појединачно највећем акционару. Присталица сам реинвестирања добити када год постоје реални услови и то ће нам бити приоритет, јер сматрам да постоји потреба иИи могућност да се сопственим снагама, не чекајући стране инвеститоре, одради добар дио посла у јачању енергетског потенцијала. Рецимо, зашто не би ЕПЦГ размишљала о куповини Монтенегробонуса, у чијем су власништву нафтни резервоари у Бару, чиме би се на ефикасан и брз начин обезбиједиле својеврсне нафтне резерве Црне Горе. Исто важи и за бројне пројекте тзв. зелене енергије, попут соларних електрана, инвестиција у додатни хидропотенцијал… Зато морамо бити опрезни када говоримо о употреби средстава из нето добити кључних енергетских компанија.
Који је Ваш став о реформи предузећа у државном власништву?
Неефикасности и нерационалности у пословању доброг дијела компанија у већинском власништву државе нијесу новост и малтене трају од кад та предузећа послују. Није се лако одупријети политичким притисцима и жељама да се кроз управљачке структуре утиче на њихов рад. Свједоци смо да су поједине државне компаније апсолутно неопходне систему, носе црногорску економију, а на другој страни, ни изблиза не користе сопствене потенцијале. Друге државне компаније су у озбиљним проблемима, у огромним дуговима, а постоји консензус у друштву да их сачувамо.
Тиме се просто морамо бавити на дневном нивоу. Један од покушаја да се унаприједи управљање у државним компанијама је формирање компаније “Монтенегро wоркс” (МW) који је требало да буде својеврсни “холдинг” који би управљао државним портфељом у компанијама у којима је држава већински власник. Тај концепт није без смисла, али је проблем што је креиран без законске подлоге, јер се морао промијенити постојећи Закон о привредним друштвима или донијети посебни Закон о привредним друштвима у државном власништву, како би “МW” могао легално да послује.
То је, из мени непознатих разлога пропуштено, па смо сада у ситуацији да морамо донијети одлуке. Или ће се направити законски основ да би се пословање “МW” увело у закониту сферу и како би се ишло у правцу креирања тог холдинга односно система који би унаприједио одговорност, ефикасност и законитост пословања државних компанија или просто треба наћи другачији модел. На бази исцрпне информације коју припремамо, обавијестићемо Владу о тренутном статус и перспективи “МW”, како би се донијеле одговарајуће одлуке, јер је статус кво неодржив. Понављам, сам концепт има смисла, ако се постави на законске основе и добије подршку колега у Влади, о чему ће бити прилике да се разговара.
Шта планирате да урадите са започетим пројектом бивше Владе о развоју блокчеина и криптовалута у Црној Гори?
За разлику од неких других аката који су морали бити спремни, а нису, попут поменутог предлога закона о играма на срећу, код два набројана акта се ишло брзо у припрему. У сарадњи са нашим међународним партнерима направићемо анализу усклађености ових аката са европским правним оквиром, како не би направили нешто што би нам била препрека за наш европски пут, па ћемо видјети како се ови закони уклапају у тај оквир. Мислим да је неопхоодно да и Централна банка саопшти свој став око ових аката, као и неке друге институције попут Комисије за тржиште капитала. Уз пуну транспарентност ставова и процеса а у вези са поменутим предлозима, донијећемо одлуку о њиховој даљој судбини, посебно имајући у виду међународну финансијску сцену текућа дешавања на тржишту криптовалута.
Испитаћемо зашто је нацрт закона о играма на срећу “држан у фиоци”
Министарство финансија је 2018. године са Владом Словачке потписало споразум којим Словачка донира милион еура како би Црна Гора припремила модеран закон о играма на срећу и унаприједила државни онлајн надзор приређивача. За скоро четири године припремљен је нацрт закона који је прије годину био на јавној расправи, а затим се не зна шта се десило са њим. Да ли и када планирате да припремите нови закон о играма на срећу и да унаприједите онлајн надзор игара на срећу?
Двије претходне владе су, из непознатих разлога, држале у фиоци нацрт закона, при чему је претходна планирала додатни новац у буџет, а није ни утврдила предлог закона, нити га доставила Скупштини. То је доста чудна ситуација, имајући у виду да је неуобичајено дуга јавна расправа давно завршена и да се одједном заћутало око те теме. Идентификоваћемо зашто се заћутало и да ли је проблем у припремљеним рјешењима која нису адекватна или у притисцима да тај, или неки други законски текст не уђе у владину и скупштинску процедуре. Имајући у виду трендове на тржишту игара на срећу, чињеницу да је огроман дио игара отишао од тзв. земаљског клађења према онлајн клађењу, а важећи регулаторни оквир је недовољан И недостатан да “ухвати” тај тренд, јасно је да ће се морати хитно тражити решење. Или ће се постојећи нацрт наћи у процедури, након краће анализе решења и разлога зашто није предложен, или се мора ићи са измјенама и допунама постојећег законског решења како би се интернет клађење и још неке нове појаве на тржишту увеле у законски оквир. На тај начин ће се спријечити да се потенцијално милионска средства не одливају ван регуларног система, односно ван државног буџета.
Хитно треба ријешити питање 32 милиона у предмету “е-комерц”
У предмету “Е-комерц” који је под лупом тужилаштва утврђено је пореска обавеза од 32 милиона еура за 130 фирми коју је потврдио Управни суд. Очекујете ли да нови специјални државни тужилац да зелено свјетло да се овај новац са посебног рачуна пребаци у државни буџет, односно на рачун Управе прихода и царина?
И док сам обављао функцију вршиоца дужности директора Управе прихода и царина имао сам иницијативе у правцу решавања овог проблема. Тада сам рекао, а и сад понављам да је овакво стање неодрживо да се новац налази на тзв. прелазном рачуну, а да се у нашим билансима значајно увећао порески дуг и поред чињенице правоснажних пресуда и одлука појединих клијената да признају пореску евазију и да један дио новца уплате у државни буџет. Зато очекујем да се ово ријеши брзо, посебно имајући у виду да се дешавају невјероватне ствари да исти новац потражује стечајна управе у Атлас банци као дио стечајне масе, што је нонсенс јер је тај новац изузет из биланса банке и пребачен на посебан рачун много прије него што је отворен стечајни поступак. Но, сва су чуда могућа код нас. Понављам, очекујем да се ова пат позиција ријеши у најкраћем могућем року.
Ускоро тачни подаци о стању залиха заплијењених цигарета
Када се може очекивати законско рјешење којим ће се дефинисати како ће држава поступити са заплијењеним цигаретама у Луци Бар?
Након измјештања цигарета из Слободне зоне у Бару, о чему је јавност обавијештена, формирали смо међуресорну радну групу са задатком да у најкраћем року припреми основе за креирање посебног закона којим би се управљало залихама цигарета. Паралелно, и даље тече процес измјештања на безбједну локацију, који ће се завршити за неколико дана, па ћемо имати тачан биланс и стање залиха.
У оквиру постојећих царинских прописа, а и међународног регулаторног оквира и уз подршку наших међународних партнера покушаћемо да транспарентно законито и ефикасно ријешимо проблем преосталих залиха цигарета измјештених из Слободне зоне. Један од модела је и уништавање дијела робе за који су се стекли услови. За дио робе за који се нијесу стекли услови јасно је да иста не може бити пуштена на домаће тржиште, а тражимо модел, по којем она у прецизно предвиђеном року, уз плаћање одговарајуће таксе, под надзором државе може напустити наше царинско подручје.
То може бити урађено на бази посебног закона, потпуно транспарентно, уз поштовање међународних прописа, поштовање власничких права која могу бити одузета искључиво у управном поступку. Какво год да буде рјешење, биће транспарентно и чисто, а добра је вијест да се на овај начин рјешава вишедеценијски проблем организованог кријумчарења цигарета из Слободне зоне у Бару који је појединцима донио стотине милиона еура прихода, државну касу оштетио за припадајуће акцизне приходе, а Црној Гори донио неславну репутацију шверцерског раја.