Америчке власти касније су дале увјеравања да оснивач Викиликса неће бити суочен са строго рестриктивним условима који би, према ријечима Асанжових адвоката, угрозили његово физичко и ментално здравље
Британски Високи суд данас треба да одлучи да ли оснивач Викиликса Џулијан Асанж може да се жали Врховном суду Британије против одлуке о изручењу у САД.
Ова одлука најновија је у дугој борби Асанжа да избјегне слање у САД да се суочи са оптужбама за шпијунажу због објављивања тајних докумената преко Викиликса прије десет година.
Прије нешто више од годину дана судија окружног суда у Лондону одбацила је захтјев САД за изручење Асанжа на основу процјене да би он могао да изврши самоубиство ако буде држан под тешким затворским условима у САД.
Америчке власти касније су дале увјеравања да оснивач Викиликса неће бити суочен са строго рестриктивним условима који би, према ријечима Асанжових адвоката, угрозили његово физичко и ментално здравље.
Прошлог мјесеца Виши суд преиначио је одлуку нижег суда. Судије тог суда су оцијениле да су обећања Американаца довољна да гарантују да ће се према Асанжу опходити хумано.
Они су навели да су америчка обећања озбиљна, даје их једна влада другој, и да ће се њима обавезати сви званичници и тужиоци који буду радили на случају Асанжа данас и у будућности.
Асанжови адвокати навели су да се не може вјеровати тим обећањима и тражили су дозволу да уложе жалбу највишем британском суду. Они наводе да обећања америчке владе да Асанж неће бити подвргнут „екстремним условима“ не значе ништа зато што су условна и могу бити промијењена по праву дискреције америчких власти.
Асанж може да се жали Врховном суду само ако Виши суд оцијени да је ријеч о питању од јавног значаја.
Чак иако Виши суд одбаци аргумент мало је вјероватно да ће дугогодишња правна борба одмах бити завршена. Асанж има још неколико могућности за жалбу против изручења.
Педесетогодишњи Асанж налази се у лондонском затвору Белмарш од 2019. године када је ухапшен због кршења условног пуштања на слободу у одвојеном правном случају. Прије тога провео је седам година у амбасади Еквадора у Лондону.
Он је тражио заштиту амбасаде 2012. године да избјегне изручење Шведској гдје је требало да одговара за оптужбе о силовању и сексуалном нападу.
Шведска је одустала од истраге за сексуалне злочине у новембру 2019. због застаријевања случаја.
Амерички тужиоци су оптужили Асанжа у 17 тачака за шпијунажу и у једној тачки за злоупотребу компјутера око објаве у Викиликсу хиљаде процурелих војних и дипломатских докумената.
Асанжови адвокати кажу да није требало подићи оптужницу против њиховог клијента зато што је дјеловао као новинар и заштићен је првим амандманом америчког Устава којим се гарантује слобода медија. Они кажу да су објављени документи открили злоупотребе америчке војске у Ираку и Авганистану.