Његов лични утисак је да данас у нашој земљи имамо инфлацију „понуде“, те и даље енормно високу „потражњу“, али и недвосмислено споран квалитет стечених знања
Црна Гора, када је у питању образовање, мора форсирати квалитет умјесто квантитета, јер диплома није себи сврха и она има или нема употребну вриједност, казао је за Портал РТЦГ вршилац дужности директора Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања Горан Даниловић. Његов лични утисак је да данас у нашој земљи имамо инфлацију „понуде“, те и даље енормно високу „потражњу“, али и недвосмислено споран квалитет стечених знања.
Његов лични став је и да је за потребе Црне Горе премного студијских програма, јер тржиште рада не препознаје бројне профиле.
Стога сматра да имамо очигледни раскорак између онога за шта се образују и усавршавају наши високошколци и онога што наше мало тржиште тражи.
„Кад свему томе додате поплаву сумњивих диплома о стеченом високом образовању која буја годинама у региону и вишесмјерна је, онда имате и посљедице које унижавају напоре оних који стпљиво граде своје академске каријере, а онда упадну у нелојалну конкуренцију са онима којима се у процесу запошљавања једнако, или значајније, вреднују фалш дипломе. Због реченог, а све недопустиво дуго траје, ту смо гдје смо. Раскид са том праксом обавеза је нове генерације управљача и у политици и на нивоу независних установа високог образовања“, казао је Даниловић за наш портал.
* Након што сте недавно именовани за в.д. директора Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања, како бисте оцијенили стање у институцији на чијем сте челу наредних мјесеци? Шта сте затекли?
Рекао бих да је то још увијек, и захваљујући небризи претходне и законодавне и извршне власти, Агенција која тражи своје мјесто и начин да допринесе високом образовању. Суштински АКОКВО (Агенција за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања) је коначно формирана тек крајем 2018, мада је Закон усвојен 2017. Каснило се тако и са кључним подзаконским актима; Правилима о реакредитацији Установа високог образовања, Стандардима о обезбјеђењу квалитета и Правилником о поступку акредитације, усвајани стиче се утисак да се никоме није журило да Агенција профункционише. Истини за вољу, сигуран сам, да многима није било јасно ни шта је основни задатак Агенције, те да је по нашем „старом обичају“ била доживљена као неки вишак или намјерно смишљена компликација од стане Европљана.
Ипак, онога тренутка када смо постали дио „болоњског система“ образовања почели су да теку и неки рокови у којима се очекује да у догледно вријеме усагласимо своје домаће стандарде са Стандардима и смјерницама за обезбјеђење квалитета у европском простору високог образовања.
Дакле, нажалост, има много посла, а до сада Агенција, чак ни институционално, није била много препозната. Њен значај, међутим, у многоме надилази оно како је била „законски обезбијеђена и позиционирана“. Не ради се, значи, о некаквој нашој, домаћој новотарији него о нашој европској обавези. Без високопрофесионалне и независне Агенције никада нећемо постали пуноправни члан Европске асоцијације за обезбјеђење квалитета у високом образовању (ЕНQА).
Када испунимо стандарде неће то бити формалност и само плус Агенцији него потврда квалитета нашем високом образовању и дипломама стеченим код нас – гдје смо данас најбоље ће просудити високошколци.
* Да ли сте од преузимања функције дана утврдили неке неправилности или евентуално незаконитости у раду претходне управе?
Није у питању велики колектив. Ми смо, за сада, скромни буџетски потрошач с обзиром на чињеницу да постоје велика очекивања и, законски гледано, велики обим посла. Када то кажем мислим на обавезу да се изврши акредитација свих студијских програма у Црној Гори, реакредитација Установа високог образовања, ураде планске анализе и истраживања.
С тим у вези нијесам ни очекивао „малверзације“ и незаконитости али, свеједно, тај посао провјере ћемо радити стрпљиво и прецизно до краја ове календарске године. Имамо законску обавезу да то учинимо, а ја као в.д. директора, постављен одлуком Владе, и обавезу према нашем оснивачу да све учиним видљивим и провјерљивим. Једно је извјесно, АКОКВО неће више уживати у некој врсти незаслужене „анонимности“ и тишине. Морамо оправдати своје постојање у систему високог образовања.
* Како бисте генерално оцијенили квалитет високог образовања у Црној Гори?
Моје оцјене у овом тренутку могу бити само лична импресија јер је заиста још прерано да с позиције Институције говорим о томе. А личне импресије се одавно нијесу промијениле; имамо инфлацију „понуде“ и и даље енормно високу „потражњу“ али и недвосмислено споран квалитет стечених знања. Имамо и очигледни раскорак између онога за шта се образују и усавршавају наши високошколци и онога што наше мало тржиште тражи.
Кад свему томе додате поплаву сумњивих диплома о стеченом високом образовању која буја годинама у региону и вишесмјерна је, онда имате и посљедице које унижавају напоре оних који стпљиво граде своје академске каријере, а онда упадну у нелојалну конкуренцију са онима којима се у процесу запошљавања једнако, или значајније, вреднују фалш дипломе. Због реченог, а све недопустиво дуго траје, ту смо гдје смо. Раскид са том праксом обавеза је нове генерације управљача и у политици и на нивоу независних установа високог образовања.
* Који су то изазови са којима сте се суочили на почетку мандата, и шта ће бити фокус Вашег дјеловања у наредном периоду?
Затекао сам завршну фазу израде Нацрта Закона о високом образовању. Мада је Агенција, некако са даном мог преузимања рјешења на мјесту в.д. директора, послала посљедњи драфт Комисији за припрему Нацрта, ипак, успјели смо да у наредна три дана, заједничким напором, значајно измијенимо оно што се тим Нацртом предвиђало као будуће позиционирање Агенције.
Постојала је вјероватно и добра намјера да се испоштују рокови и под „хитно“ предложе измјене законског оквира како би се отклониле сметње за наше пуноправно чланство у ЕНQА. Ипак, увијек морамо имати у виду и шта су ограничења која произилазе из нашег државног законодавног оквира, али и буџетска ограничења која морамо подијелити са свима у Црној Гори.
Сада је на нама да пратимо судбину Нацрта и да се изборимо за разумијевање од стране предлагача и на крају за разумијевање од стране Законодавца. Мој први утисак о предлагачу, Министарству просвјете, науке, културе и спорта, заиста је позитиван. Разумију потребу редефинисања оквира ако желимо позитивну оцјену код европских партнера за наше високо образовање и, што је важније, виши ниво властитих стандарда.
Рецимо, до сада, по важећем закону, сертификат о акредитацији студијских програма у ЦГ потписивао је директор Агенције. Мишљења смо да је неопходно то измијенити. Процес акредитације спроводе експерти са отворене експертске листе, на којој је већ преко двјеста имена из региона, али и са простора старих европских демократија. Дакле, суштину акредитационог поступка одрађују независне комисије, а Агенција усмјерава процес преко својих координатора. Наш предлог је да се уведе јасно право на жалбени поступак оних које акредитујемо и реакредитујемо и да о њему у коначном не одлучује директор Агенције. Природно је да прије управног спора имамо, још једну, другосрепену истанцу. Наш предлиг је да то буде Савјет за високо образовање који је препознат и дефинисан нашим Законом. То су изузетне, ријетке прилике, и Савјету у свијетлу професионалног одлучивања експертских комисија не би представљало неко посебно и додатно оптерећење.
Агенција се мора фокусирати на оно што јој је сврха, на обезбјеђење квалитета у високом образовању, кроз континуирано праћење акредитованих студијских програма и провјеру која мора бити редовна, али и ванредна када се укажу пропусти и проблеми. Морамо спроводити ванредни надзор ангажовањем експертских комисија како нам се не би дешавало да се наш посао завршава акредитацијом и потом реакредитацијом Установе. Испуњавање образаца и формалних услова, како је нажалост данас, нећемо постићи много ни ми, нити установе високог образовања.
* Има ли простора за унапређење квалитета високог образовања у Црној Гори? Што су најслабије тачке кад говоримо о високом образовању у Црној Гори?
Већ сам о томе говорио у дијелу одговора на претходна питања. Најкраће речено; морамо форсирати квалитет умјесто квантитета. Диплома није себи сврха, диплома има или нема употребну вриједност. До тога долазимо самовредновањем или самоеваулацијом у оквиту факултета и универзитета, али и екстерним праћењем од стане Агенције. Поштовање правила није ствар задирања у аутономију и независност него ствар Закона и Устава. Не мијешајући се у речено, држава, па сходно томе и Агенција чији је оснивач Влада, има задатак да са форме пређе на суштину – квалитетније образованхе и јасна, мјерљива правила.
* Да ли је у плану акредитација неких нових студијских програма, и ако јесте којих, те на којим универзитетима?
Сваки студијски програм се акредитује на почетку по процедури предвиђеној Законом и подзаконским актима Агенције. За мој укус, поново износим лични став, за потребе Црне Горе је студијских програма премного, а рекох да тржиште рада не препознаје бројне профиле.
Укупно, на приватним универзитетима Агенција је до сада акредитовала 71 студијски програм, а у току је акредитација још два на УДГ. На УЦГ имамо 163 студијска програма који су акредитовани прије усвајања новог, важећег Закона. Укупно 234 студијска програма на основним, мастер и докторским студијама. Дакле, квантитет није наш проблем, извјесно.
* Постоји ли неки студијски програм или установа високог образовања за које сматрате да не би требало да буде реакредитовани, који су и због чега?
Агенција је реакредитовала девет установа високог образовања у минуле двије године. Пед нама је тек велики посао јер ће тај процес обухватити и државни Универзитет. Да ли ће то бити идуће године или ће се измјенама Закона омогућити да се то догоди студијске 2022/23 видјећемо. У сваком случају Агенција се спрема за тај велики задатак.
Има, међутим, и неславних излета од раније, са самог почетка рада Агенције. Акредитована су два студијска програма Факултета за црногорски језик и књижевност у априлу 2019, а онда је на захтјев Факултета у августу исте године извршена и реакредитација Установе која и има само два акредитована програма? Урадила је то у сва три случаја иста експертска комисија од три члана што сматрам пропустом Агенције, односно, бившег директора.
Не ради се о класичном кршењу Закона или али се ради о неразумијевању и непознавању Закона, о покушају стварању утиска хипер активности које није било, односно, о давању додатног легитимитета ФЦЈК пред лаичком јавношћу. У конкретном случају реакредитација је била, најблаже речено, неразумна и Агенција је није требала прихватити.
Извор: РТЦГ портал