Било је великог несналажења па је дух ДПС-а остао да кружи изнад пружених руку са обје стране. Те руке још увијек нису стиснуте у савезништво. Оно је неопходно објема државама
Ни једна изјава с било које стране у вези са некадашњом заједничком историјом не заслужује драстичну дипломатску мјеру, јер различити погледи нам неће срушити наше куће.
Надам се да ће наша Влада наћи начин да погура брзо успостављање најбољих односа између Подгорице и Београда – то је наша обавеза јер се државни апарат Црне Горе у минулу деценију и по много болније и више мијешао у унутрашње ствари Србије, него Србија у наше унутрашње послове, казао је у интервјуу за београдску Политику, лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић.
Даниловић каже да се и након избора не смирију политичке страсти У Црној Гори.
„Постоје историјске прилике када јака кретања и узаврелост народа због, рецимо, дуго гушене жеље за промјеном притисну „одоздо“ институције државе, медије, елиту и дословце пренесу неке дубинске неспоразуме и тамо „горе“, све до прилично летаргичних и „мрзовољних“ кругова којима је стало само до трајања. Такви процеси су рјеђи али су врло разумљиви. Код нас је, међутим, на дјелу дугогодишње, па и вишедеценијско, убјеђивање масе, од стране, политичке, економске и нажалост медијске елите, да је једини спас у великој свађи свих са свима и око свега. Од тридесетих година прошлог вијека није било јачег гурања народа на међусобно сукобљавање, нити је било толико сијача страха који то просто раде по задатку, а не из неког, па и примитивног, убјеђења“, наводи он.
Нажалост, али, ипак, предвидиво и лако препознатљиво, стратегија ДПС-а или једног њеног руководећег круга, прије свих предсједника Мила Ђукановића, је, каже Даниловић, држање упаљене шибице у сваком тренутку. То гесло гласи „у сукобљавању је наш спас“.
„Гурање у сукоб на крају једне епопеје окончано је прошле године никад прије виђеним литијским отпором огромног броја грађана, чиме се пројавила једна колективна мудрост, грађанска свијест, упорност, величанствен отпор разноликог друштва, тиранији и провидном заметању велике кавге. Окончано је побједом потлачених у готово немогућим условима“, подсјећа Даниловић.
Умјесто да поражени одустану и одрекну се болесних наума данас се додаје нова ватра пироманској политици.
Даниловић каже да се људи залуђују покличима на отпор и борбу за Црну Гору, отпор наводном ропству које је грађанској Црној Гори припремила Српска православна црква, руски и српски свијет.
„Ако се само метар измакнемо из бусија које поражена политика непрекидно копа и продубљује видимо, међутим, да је по сриједи грчевито брањење позиција, непотизма, привилегија, напљачканог богатства и тако редом. Дакле, није по сриједи пуцање неког сазрелог чира на сред народног бића, него најбруталније гурање других, цијелих народа и заједница, у сукоб којим се маскирају властите, појединачне, злокобне намјере и жеља за вјечним владањем и дневном пљачком. Очекивања су била и јесу огромна. Људи су стрпљиви и имају много разумијевања. Није лако наслиједити никада на изборима промијењену извршну власт. С тога сам и лично врло трпељив – умјерио сам своје наде тренутку који је посве необичан“, рекао је он.
Лидер УЦГ прокоментарисао је и рад нове Владе, казавши да га потези у појединим владиним ресорима охрабре и одушеве на дан и два, а онда стигне разочарење из којег другог ресора.
„Разумијем да треба вријеме да се коцкице сложе али вјерујем да чак ни ми, ненавикли на управљање државним апаратом и наша Влада без политичког искуства, немамо право на почетничке грешке. Кадровске промјене морају ићи брже. Храбрији резови! Бржа комуникација и посебно потпуна отвореност према јавности. Влада мора одважно улазити у нагомилане проблеме и све их брже предочавати јавности. Комуницирање стратегије важно је колико и сама стратегија – тако је са сваким грађанским сервисом. Тај посао се ради системски, по правилима. Морамо брзо осјетити предвидљивост владиних политика и њену посвећеност дубинском и темељном мијењању државе. Рекох, као ико разумијем сложеност, али очекујем најбрже привикавање извршне власти, па и на немогуће услове. На муци се познају јунаци, а паметни људи у паникама“, оцјује он.
Додаје да се надам да ће однос између премијеровог тима и скупштинске већине ићи узлазном путањом.
„Само чврст међусобни савез може донијети дуго жељене промјене. Треба да будемо спремни на измјене у ходу. Ако неко не може да прати треба сам да одустане или да буде замијењен. Нису у питању наше него државна судбина“, увјерен је Даниловић.
Када су у питању локални избори у Никшићу, Даниловић каже да ДПС мора да разумије да њихов пораз, под њиховим диктаторски наметнутим правилима, представља дубок пораз њихове политике, а не тренутну слабост.
„Они, очигледно, нису ништа разумјели и научили. Умјесто политичког „васкрсења“ које, рекло би се, очекују, догодиће се њихово ново посртање. Морају имати снаге за нову политику и сасвим нове људе јер никога не погађају њихове крокодилске сузе и патриотизам на којему су разорили Црну Гору, а себе обогатили“, сматра Даниловић.
Он се осврнуо и да тренутне политичке односе Србије и Црне Горе.
„Не служи на част то што нисмо још увијек те односе дигли на ниво оних које двије државе заслужују. На ниво односа које имају огромне већине становника Србије и Црне Горе. Било је великог несналажења па је дух ДПС-а остао да кружи изнад пружених руку са обје стране. Те руке још увијек нису стиснуте у савезништво. Оно је неопходно објема државама. Наша Влада је умјесто премишљања, на одлуку предсједника Србије и Владе да пониште пртходно протјеривање амбасадора Црне Горе из Београда, требала да узврати истом мјером и поништи одлуку минуле владе о протјеривању амбасадора Божовића из Подгорице. Када у таквим приликама пустите да се нешто крчка, онда се то и прекува, па накнадни потез заличи на понижење умјесто да буде разумљен као братско помирење“, закључио је Даниловић.
(Политика)