Људски је да након првог шока, изгубљености и туге почиње запитаност; ко је затајио, ко је могао, а није спријечио, ко је крив и зашто се то нама догађа?
Систем!
То је одговор који нико не жели и који изазива бијес!
Какав црни систем? Зар то није скривање једног иза свих! Ипак, систем је! Систем који је држава дужна да успостави ако је држава! Систем који плаћамо од сваког залогаја и гутљаја воде.
Систем који смо кад затреба дужни да бранимо животом и за то постхумно добијемо медаљу или, вјероватније, ништа!
Систем! Наш систем!
Систем вриједности, систем правила, обавеза, понашања, васпитања, образовања, културе, здравства, безбједности, државни систем! На Цетињу се десио хорор, злочин из најцрњих сценарија, помрачење ума, ужас за који смо вјеровали да се „никада не дешава нама“! За разлику од многих који знају повод, шушкају или галаме по друштвеним мрежама, ја заиста не знам ништа о поводу, а није да немам бујну машту, искуство гледања „страшних филмова“ и читања којекаквих „страшних књига“! Причајмо, дакле, о ономе што знамо!
Систем!
Полиција није на почетку, него на крају, изузев у диктатурама. Та чињеница отежава нашој полицији јер је функционисала предуго у диктатури коју су неки с поносом звали слободом или успјешном транзицијом, а за шта смо имали сијасет потврда од бирократије западних партнера. Лагали су и лажу сви редом, од онда до данас.
Када смо почели да пропадамо, а било је то заиста давно, прво је страдао просвјетни систем. На ентузијазам појединаца није се могло издржати дуго. На крају епопеје пропадања лажне дипломе су преплавиле малу Црну Гору – нико нема времена или храбрости ни да их преброји.
Лажним дипломама, дакле, без знања, царује се на појединим мјестима од вртића до универзитета. И није упропаштена једна генерација него десетине.
Систем!
Лажна диплома је лажно знање, лажни човјек, лажни професионалац, лажни стручњак, лажни морал, лажна солидарност, лажна част, лажна одговорност, лажни систем.
Лажне дипломе, лажни докторати, производе лажне ученике, студенте, професоре, директоре, министре, лажни систем и лажну државу.
Када крадеш од учионице, крадеш и послије ње, украдеш школу, радно мјесто, судбину оног другог који је поштовао правила, украдеш нечији живот, наду, вјеру, туђи новац и туђу срећу.
И све то ти омогућава систем који како вријеме пролази постаје труо, заудара, нагриза трулином све око себе и изнад себе. А онда, онда се питамо ко је крив? Онда тражимо да нас систем заштити?
Онда очекујемо сигурност и миран живот? Како? Откуда нам та нада?
Сјетимо се само једном, на крају једног дана, пред једно спавање, једне непроспаване ноћи, на колико мртвих компромиса смо пристали и пристајемо?
Колико је лажних признања подијељено на наше очи? Лажних награда за лажно стваралаштво? Колико је лажних жирија и лажних националних пензија? Је ли нормално да у разоткривању лажи почињемо од најмањих и черечимо оне који се нису снашли, оне који нису ни жељели да се сналазе, оне што побјегну у мале лажи да не би живјели у крупној лажавој реалности?
Је ли нормално да се питамо како се то полаже ловачки испит у систему у којему се готово ништа не полаже, а рачуни, по правилу, ни тада? Како се то даје оружни лист скоро свакоме ко га затражи? Ту је, међутим, реп, а ова риба–акреп, аждаја смрди од главе!
Систем је подстакао сналажљиве да шверцују оружје, бијело робље, дрогу, дуван, мигранте, љекове, кола, фудбалере, шљунак, балване, нафту! Је ли нормално да се питамо како то наша дјеца полажу возачке испите и потом; како се то гине на нашим путевима и џадама, а да никада нисмо пошли од себе, од својих ближњих, од тога како смо их умјесто инструктора учили да возе и како смо их пијани возили, и како смо им куповали кола из позајмице, на кредит, да их не упиру прстом као никоговиће и неспособњаковиће?
Кријемо болести, наслијеђене и стечене, стидимо се свога тијела али не и незнања, живимо на високој нози, а морали бисмо једном разумјети да су у лажи ноге кратке и да нас је систем претворио у патуљке.
Систем!
Систем је живио од преваре, систем нам је разорио државу и земљу. Систем је прогурао послушне умјесто способних, подобне умјесто оних који знају. Систем нас је свађао, систем је стварао своју полицију, своју службу безбједности, своје судије, тужиоце, адвокате, своје затворенике, своју садашност, своју историју, своју умјетност ничега, своју приватну државу, свој стабилни поредак.
Полиција је на крају, па је и у демократским државама, често немоћна да спријечи зло. Разлика је само у томе што другдје буде изузетак оно што је код нас правило.
Полиција није униформа и аутомобили купљени на лизинг. Полиција не може бити боља од унивезитета и часнија од суда. То је она полиција у којој су деценијама на челу подобни и партијски „војници“! Она којом су управљали неиживљени, неостварени, одани шефу и лажном систему.
То је она полиција коју су исмијавали криминалци, она у којој је 80% примало мизерне надокнаде умјесто плата, она у којој су људи са ставом распоређивани за позорнике, она иста коју су гурали на народ, а награђивали батинаше и зликовце.
То је углавном иста она полиција чији су руководиоци живјели као мали богови, због којих су обични полицајци мрзјели своју професију, она полиција која је морала да хапси када јој „команданта“ неко назове прдњавом, а шефа криминалцем.
Систем!
Систем је крив, систем за чије мијењање треба слога, храброст и надасве мудрост, знање које смо погубили, упорност и године напорног рада.
Треба нам промјена политичког система јер политика одлучује о животу, о срећи и несрећи, о убици и убијеном. Требају нам паметни људи у парламенту, а не аветиње које сипају властите фрустрације у етар, неиживљени мушкарци и жене спремни да потпале најниже страсти.
Треба нам стрпљење које је систем немилосрдно трошио, борба за властите ставове без мржње; тврде, јаке, оштре али разумне ријечи, разлике које се не потврђују хајком и прогоном него поносом.
Треба нам нови систем, а морамо кренути скоро од почетка. И када једном будемо срећно друштво, једном, кад год, биће и даље несрећа и помрачених умова који ће нас подсјећати да смо људи склони паду и ужасу.
Ипак, биће другачије и лакше ако икада изградимо систем вриједности који једнако важи за све.
lažna diploma, opasno po život