„Само ми није јасно како се тога неко није сјетио раније – цијело вријеме нам је рјешење пред носом?“, упитао се Даниловић
Пише: Горан Даниловић
Могао бих увјерљиво објаснити шта је добро у потписивању Меморандума. Ипак, морали бисмо претходно знати намјеру и циљ? Обоје је, међутим, нејасно.
Зашто?
Ако је намјера да се полако, плишано, направи „мост“ за странке мањинских народа према парламентарној већини или чак њеним дјеловима онда је то корисно.
Ипак, поновимо; шта је циљ преласка преко „моста“? Пружити им руку јер је пожељно да мањински представници буду у власти – поздрављамо!
Замијенити неки субјекат из наше већине са њима – то је већ превара и давање контролног пакета политичких акција странкама које имају споразуме о сарадњи са ДПС-ом. Дакле, може и тако, али је преварно. То више не би био мост за „мањинске странке“ него ауто-пут за повратак ДПС-а. Том цестом се долази до циља који никад нисмо обећали.
Ако се пружа рука мањинама због процеса европских интеграција и то је паметно.
Али, све парламентарне странке, баш све, су за наше приступање ЕУ! Дакле, нелогично је да дио оних који су за ЕУ потписује Меморандум са мањинским странкама које су за ЕУ да бисмо убрзали интеграције у ЕУ? Зар није боље кад смо сви за ЕУ?
Имало би смисла да је разлог за потписивање Меморандума, рецимо, јединствен став око евро-атланских интеграција. Дакле, договарају се сви који су програмски и за ЕУ и за НАТО – е, то има смисла, мада смо се, онда, тако морали посложити прије минулих избора да би људи знали коме је шта важно.
У сваком случају СНП никада није био за НАТО, а УРА и Странке мањина јесу увијек. Добро. Договорили су се да не помињу ту разлику.
Али, садашња већина има споразум три лидера који предвиђа да се управо те разлике замрзну! Чему би онда служио договор четрнаест посланика на ту тему ако имамо договор четрдесет једног?
У мору нелогичног свијетла тачка Меморандума могла би бити „унутрашње помирење“!
Ипак, и ту се намеће неколико разумих питања?
Зашто би се ГП УРА и Цивис мирили са мањинама ако се никада нису свађали? Предизборне разлике међу њима су биле само у односу на ДПС и Ђукановића – једни су били против Нје и Нјега, а други за Обоје.
Има смисла ако се мире програмске разлике између Странака мањина и СНП! То би значило, рецимо, да Ђељошај више не подржава Природну Албанију нити се СНП противи независности Косово? Ништа од тога није, међутим, могуће. Остаје тако да су се договорили да „замрзну програмске разлике“. Али, Господе драги, па већ је нас четрдесет један изјавио и потписао да „замрзавамо те разлике“!
Постоје још само двије смислене могућности које би, макар донекле, објасниле сврху Меморандума!
Прва; Субјекти потписници ће затражити мањинску подршку за избор нове Владе од нас преосталих из садашње већине (ДФ, Демократе, Уједињена, Права и Радничка)?
Зашто бисмо дали такву подршку? Да бисмо добили новог премијера из УРА-е? Па зашто УРА, Цивис и СНП не би тражиле од нас да изаберемо нову већинску Владу него би да конституишу мањинску са партнерима пораженог ДПС-а? Није ни најмање логично да се издвоје из наше већине и онда затраже мањинску подршку за своју Владу од нас истих? Не знам за друге али Уједињена Црна Гора није склона мазохизму – здрави смо људи.
Друга; Субјекти потписници ће затражити мањинску подршку за избор Нове Владе од ДПС-а? Наравно да је могуће. Добили бисмо новог премијера из УРА-е и „мањинску већину“ са ДПС-ом, СД-ом и СДП-ом! Па, да. То је оно што овај народ жели ево тридесет и једну годину?
Имали бисмо коначно 3/5 већину за избор Уставног суда, Судског савјета, Тужилачког савјета и редом. Коначно бисмо тако кадрове ДПС-а у тим институцијама могли да замијенимо са новим кадровима ДПС-а!
Само ми није јасно како се тога неко није сјетио раније – цијело вријеме нам је рјешење пред носом?