Даниловић: Ова земља мора бити свјесна будалетина или ће је будалетине запалити

„Нијесу то ни Срби, ни Црногорци, ни Бошњаци, то су будалетине као што им је и налогодавац будалетина, успаничена кукавица и преварант. Не брани се туђе незајажљиво дупе алај барјаком“

Пише: Горан Даниловић

Фашизам је када прогониш и физички се разрачунаваш са новинаром – тако почиње. Здравствени „геноцид“ је када угрожаваш нечије здравље и насрћеш му на живот. Чему онда лагарија око протеста против једног и другог?

За толико треба скинути маске да се виде лица оних који под плаштом борбе против фашизма изазивају мржњу и позивају на разрачунавање. Одбрана трајних вриједности само је изговор за експлозију насиља.

У смиривању лудила морају учествовати сви.

Шта људима који некога туку својом светом заставом значи тај исти барјак? То је топуз, маљ, чекић, маскирана мотка, пендрек, јуришно копље. Ако млади „људи“ не могу да се контролишу, ако не знају шта бране, ако не желе да каналишу бијес, онда су опасни по заједницу. Ако не знају, онда их је неко послао да буде више „војске“!

Ако не знаш шта браниш зашто си на улици?

Не сјећам се да је неко прошле године, неко од десетина и десетина хиљада људи који су учествовали у литијаме некога гађао пластичном флашом! Не сјећам се да смо заставама и копљима покушавали негдје да прободемо аждају! Не сјећа се нико да се светињом насртало на неистомишљеника, да су иконе служиле као хладна оружја!

Ако је било тога, ако је неко сакрио да нико не зна, објавите – за тога који је слично учинио бранећи своју светињу, свој народ, и своју заставу рекао бих исто. Нијесу то ни Срби, ни Црногорци, ни Бошњаци, то су будалетине као што им је и налогодавац будалетина, успаничена кукавица и преварант. Не брани се туђе незајажљиво дупе алај барјаком. Нису заставе, које су год, вољели их или не, трање на моткама и отирачи за властиту савјест.

Не носе се заставе из мржње према другима него из љубави према ономе што испод њих стане у сва и за сва времена. Ко не умије и не зна, ко се укрива и лаже себе и друге, ко кукавичлук сузбија јавном манифестацијом бестидности, тај кидише на туђа обиљежја и пали их, гази и ниподаштава. Да. Рећи ћете; то су радили и твоји! Ако и јесу мислим о њима исто што и о овим сулудим копљоношама. Исто! Само знам да су ти лагали да су „моји“ јер се ја мојих не стидим.

Најбољи наши преци су гинули да сачувају своју или у херојској борби освоје туђу заставу – никада да је понизе.
Тући својом „насађеном заставом“ човјека који је другачији од вас значи бити ништа човјек. То није застава него косијер.
Сеад Садиковић се брани сам. Моја одбрана му може донинети више штете него користи јер је ово још увијек намјерно посвађана Црна Гора.

У оваквим приликама бранимо, међутим, човјека, здрав разум, јавну пристојност, истину, морал, своје најближе који се разликују од нас. Човјек који не умије да носи себе не умије ни свој барјак, име и презиме, свој крст, своју Библију или Куран.

Ова земља мора бити свјесна будалетина или ће је будалетине запалити.

Када пустите да се по хиљаду пута скаче некажњено по мртвим четничким мајкама, да се пјева о ножу и жици из Сребренице, када у ушима лијепо свира туђа несрећа и крв, тада ће аветиње и маргиналци извући косијере и бајонете из шупа и штала и кренути у свети рат за своју прљаву њушку.

IN4S