ДИПЛОМАТИЈА ДУЖНИЧКЕ КЛОПКЕ

„ДИПЛОМАТИЈА ДУЖНИЧКЕ КЛОПКЕ“
Црна Гора и баук Хамбантота
За Шри Ланку је отписивање кинеских дугова значило да је Пекингу уступила своју највећу луку на 99 година. Да ли је на реду Бар?

Илустрација, Фото: медиабиро.тв

Хамбуршки недјељник Цајт је донио обиман текст под насловом „Кинески ауто-пут у Црној Гори“. Аутор Улрих Ладурнер подсјећа у уводу да је Црна Гора кандидат за приступање Европској унији, а да се задужила у Кини, па је сада због тога ЕУ под притиском:

„Црна Гора је мала европска земља с великим проблемом. Она не може да плати своје дугове. Влада је 2014. узела кредит у висини од 944 милиона еура код кинеске државне банке Ексим како би финансирала џиновски пројекат ауто-пута. У јулу стиже прва рата за наплату и то значи финансијски тјеснац. Министар финансија земље која има свега 600.000 становника упозорава да његова држава не може да враћа толике дугове, па је Црна Гора као кандидат за чланство у ЕУ замолила Брисел за помоћ. А тамо на тако нешто и не помишљају: „Не плаћамо кредите трећим државама“. Од тада Црном Гором кружи баук звани Хамбантота“.

Аутор објашњава да Шри Ланка, азијска острвска земља, 2017. више није могла да враћа кинеске кредите, па је морала да на 99 година Кини уступи највећу луку у земљи, Хамбантоту. Кина је тако отписала дугове. Од тада Кину бије глас да мање земље гура у зависност.

„Дипломатија дужничке клопке“ – тако гласи ружан израз за то који је сковао индијски геостратешки аналитичар Брахма Челејни. Критичари који мисле слично чак пребацују Кини да дуж свог „Појаса и пута“ жели да створи вазалне државе“.

„Локални подизвођачи блиски Ђукановићу“
У тексту аутор потом набраја кинеске инвестиције у Европи – грчку луку Пиреј, као и дјелове грчке жељезнице, и трговачки пут који води преко Сјеверне Македоније, Србије и Мађарске. Спомиње се страх у Црној Гори да ће морати да уступе дио територије. Аутор цитира Вању Ћаловић из невладине антикорупцијске организације Манс: „Могуће је да се ради о луци Бар“.

Лист подсјећа да црногорски ауто-пут са 21 милион еура по километру спада у најскупље у Европи.

„До сада је завршена само једна дионица од 40 километара – а само она је прогутала скоро цијелу суму кинеског кредита. Пада у очи да са почетком изградње ауто-пута постају гласне и оптужбе за корупцију. Влада Мила Ђукановића је 2014. договорила кредите“, подсјећа аутор и додаје:

„Битан дио суме од кредита преусмјерен је на локалне подизвођаче радова блиске Ђукановићу. И садашња влада је до сада одбила да обелодани све те уговоре“.

Црна Гора међу осам ризичних земаља
Амерички Центар за глобални развој (ЦГД) је 2018. анализирао 68 земаља које су укључене у кинеску иницијативу „Појас и пут“. Према резултатима анализе, осам од 68 земаља ризикују да упадну у дужничку клопку. Црна Гора је међу тих осам.

У тексту се осим тога наводи да анализа није могла да дође до генералне мустре по којој би Кина поступала, јер Пекинг одлучује од случаја до случаја. Наводи се примјер из 2011. када је Пекинг отписао дугове Таџикистану, али је зато добио 1.158 квадратних километара спорног граничног подручја.

„Исте године Кина је опростила дио кубанских дугова који износе неколико милијарди, а договореним репрограмирањем Кубу је само још јаче везала за Кину“, пише „Цајт“.

Пекинг неће у Париски клуб
Такође се наводи да је Институт за свјетску привреду из Кила у марту објавио резултате истраживања у којем је анализирао сто кинеских кредитних уговора:

„Из резултата произилази да Кина инсистира на апсолутној тајности уговора. Зато Пекинг не жели да буде члан Париског клуба у којем су окупљене 22 државе које дају кредите. У тој институцији се овако опходи са кредитима који не могу да се отплате: сви повјериоци објелодане потраживања и заједнички се тражи рјешење у којем се све стране равноправно третирају. Кинески уговори за кредите чак забрањују дужницима да репрограмирају дугове у координацији са другим повјериоцима. Кина хоће да преговара билатерално, а то повећава притисак на дужничку земљу“.

Каквог смисла има ауто-пут?
У црногорском случају њемачки аутор наводи ријечи српског економисте Александра Ковачевића који има принципијелна питања:

„Једно од њих гласи каквог смисла уопште има градња ауто-пута? Званични одговор гласи да ауто-пут повезује Београд и Бар, и тако подстиче црногорску привреду“.

Ковачевић такође каже да лука Бар уопште није развијена за тако нешто, а у Београду чак и не постоји терминал за пријем робе.

„Дакле, образложење није увјерљиво. Српски економиста указује да је у Црној Гори стално постављао питање зашто им је потребан ауто-пут. Нови одговор гласи – туризам. А Ковачевић на то одговара да су љети плаже у Црној Гори ионако крцате“.

Хрватски примјер
„Таква тешко разумљива структурна политика у региону није ништа ново. Са сличном аргументацијом је 2008. грађен и ауто-пут у Хрватској који је повезао лучки град Ријеку са Загребом. Европска инвестициона банка финансирала га је са 210 милиона еура иако је, према Ковачевићу, корист била поприлично упитна. На Балкану има још примјера таквих инвестиционих лешева“.

Нјемачки новинар подсјећа и да је Црна Гора планирајући ауто-пут предочила планове и европским финансијерима, али су они више пута одбили пројекат због очигледне економске неисплативости.

„Зашто је Подгорица ипак ушла у пројекат?“

Вања Ћаловић из Манса претпоставља да је корумпирана политичка каста нањушила велики посао. Она слути да је отишло „много новца у непознате канале“.

„Ако Кинези дозволе“
Према њемачком аутору, очито је да је Кина видјела своју шансу да повећа утицај на западном Балкану.

„Шта то може да значи, показују Мађарска и Грчка. У тим земљама постоје значајне кинеске инвестиције и обје земље су претходних година више пута уложиле вето на резолуције Европске уније које су критиковале Кину“.

„Црна Гора није само кандидат за чланство у ЕУ, већ и чланица Сјеверноатланског пакта. Ако би Кина проширила свој утицај на Црну Гору, сједјела би једног дана практично за столом са НАТО и са ЕУ. А Брисел то не може тек тако да дозволи“.

„Портпарол Европске комисије је изјавио: „Комисија је примила допис из Црне Горе и ради на одговору’. Вероватно ће ЕУ подржати Црну Гору у преговорима о репрограмирању дуга. Ако Кинези то дозволе“, закључује њемачки „Цајт“.

Приредио Драгослав Дедовић

Vijesti