Моје је име Милица И била сам татино злато Хтела сам да будем учитељица Али није дао НАТО
На данашњи дан прије 23 године током НАТО агресије на СРЈ убијена је трогодишња Милица Ракић из Батајнице.
Трагедија се догодила након што су гелери од распрскавајуће бомбе улетјели у купатило и погодили дјевојчицу док је сједела на ноши.
Стамбена зграда у којој станују Ракићи налази се у Улици Димитрија Лазаревића 8, на шест километара од војног аеродрома у Батајници.
Милица Ракић је постала један од симбола српског страдања 1999. године, а њене слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свијет.
Пјесма за сјећање на трагичан дан када је НАТО убио малену Милицу Ракић
МОЈЕ ЈЕ ИМЕ МИЛИЦА
Моје је име Милица
А свега су ми три
Адреса ми је – небеска улица
Тамо гдје снивају анђели.
Моје је име Милица
И била сам мамино цвеће
Нежна плава љубичица
Што небни у прољеће.
Моје је има Милица
Имала сам блиставо лице
Била сам брацина царица
Јер све су Милица царице.
Моје је име Милица
И била сам татино злато
Хтела сам да будем учитељица
Али није дао НАТО.
Моје је име Милица
Остаћу заувек дете
Са чијих плавих витица
Сребрне звезде лете.
Моје је име Милица
А неки људи зли
Рекли су: име ти је кривица
А свега су ми – три!
Моје је име Милица
Имала сам очи плаве
И молим све чике света
Да ме не забораве.
Емило Лабудовић