– Имамо протокол о привременом режиму границе из децембра 2002. године и имамо задовољство да од тада до данас није било никаквих спорних питања између наших држава ни на копну ни на мору и имамо најаву актуалне владе да је у поступку завршетка формирања државне комисије – нагласио је он за ХРТ
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у интервјуу за ХРТ је отклонио могућност компликовања ситуације у вези с Привременим граничним протоколом између Хрватске и Црне Горе којим се утврђује и међусобна граница на мору, након што је прошле недјеље више извора из енергетског сектора потврдило да је у црногорском дијелу Јадрана италијанско-руски конзорцијум ЕНИ-Новатек пронашао нафту.
О граници Хрватске и Црне Горе
– Имамо протокол о привременом режиму границе из децембра 2002. године и имамо задовољство да од тада до данас није било никаквих спорних питања између наших држава ни на копну ни на мору и имамо најаву актуалне владе да је у поступку завршетка формирања државне комисије Црне Горе која би била у стању наставити преговоре на ту тему са својим партнером из Хрватске – нагласио је црногорски предсједник.
На чињеницу да та влада доводи у питање и заправо договорену и утврђену, унутар Привременог режима, границу на копну, Ђукановић је рекао да ова влада Црне Горе и по свом профилу ни на том питању није на оном нивоу одговорности који је имала влада Црне Горе у претходном раздобљу градећи партнерске односе с Владом Хрватске.
– С Владом Хрватске смо више пута водили те разговоре, више пута сам разговарао с разним премијерима у Хрватској. Сложили смо се да ће бити оптимално ако будемо у стању постићи билатерални споразум. Ако не, сложили смо се такође да ћемо то питање делегирати Међународном суду у Хагу или ад хоц формираном арбитражом и да ћемо сигурно без било каквих потреса у међудржавним односима то питање цивилизовано ријешити – рекао је црногорски предсједник.
О истраживању нафте и гаса у Јадрану
– Друго потпитање је питање истраживање нафте и плина. Водио сам Владу у времену када смо расписивали међународни конкурс за додјелу концесија за истраживање угљоводоника у подморју и ми смо веома водили рачуна да концесије које требамо дати партнеру не додирују нипошто спорно подручје. Вјеровали смо да ћемо само закомпликовати рјешавање тог питања границе између двије државе ако у међувремену баш на том дијелу подморја буде пронађена нафта јер тада то више нису само интереси двије државе, него су то и интереси нафтних компанија и много компликованије. Нисмо ишли к том спорном подручју. У овом тренутку се у Црној Гори реализује концесија за истраживање угљоводоника на подручјима који не дотичу спорно подручје. За сада још увијек нема потврде да се пронашла нафта или плин. Ријеч је о једној врло дубокој бушотини која је сада прешла 6.000 метара. Видјећемо што ће нам ти резултати, што ће нам та истражна бушотина показати и видјећемо колико ће то бити комерцијално и исплативо за будућност – рекао је Ђукановић.
О враћању школског једрењака “Јадран”
Школски једрењак “Јадран” био је до задњег рата уписан у матичне флотне листе хрватских лука. Године 1990. је из Лоре из Сплита отишао на ремонт у бродоградилиште у Тиват. Ондје је остао и Црна Гора га никад није вратила. На питање зашто су пропали преговори о повратку школског једрењака Хрватској, а службени Загреб сматра га неупитно хрватским власништвом, те хоће ли га Црна Гора икад вратити Ђукановић је рекао да је то заиста једно, једино реално проблематично питање.
– Имајући у виду његову вриједност сложићемо се свакако није крупно питање које би могло довести у питање међудржавне односе. И Црна Гора и Хрватска да је неупитно власништво једне и друге државе над њим, а и једна и друга показују намјеру да га заједно експлоатирамо – истакао је Ђукановић.
На констатацију да власништво на броду буде подијељено и да је то суманута идеја јер је брод екстериторијално подручје и би ли онда ишла граница средином брода, Ђукановић је рекао како заиста није улазио у такве детаље.
– Разумјећете ме, није то питање од неког мог ни стручног ни политичког доминантног интереса. Увјерен сам да око тог питања можемо доћи до договора и да то дефинитивно неће бити питање које ће оптерећивати будућност међудржавних односа – рекао је предсједник Црне Горе.
О Бокељској морнарици
На питање како би Бокељски Хрвати требали бити културни мост сарадње двије државе, но да многи у Загребу, а и у хрватској заједници у Боки Которској, нису с одобравањем дочекали вијест објављену прошле недјеље да је Црна Гора сама успјела регистровати на УНЕСЦО-ву листу заштићене нематеријалне баштине Бокељску морнарицу и тако једнострано присвојила културну баштину хрватског народа у Црној Гори, Ђукановић је рекао да је Црна Гора сматра својим нематеријалним културним добром.
– Црна Гора је сматрајући Бокељску морнарицу својим нематеријалним културним добром кренула у подношење досијеа за номинацију да се уврсти Бокељска морнарица у нематеријалну баштину под заштитом УНЕСЦО-а. То је једна традиција која је у Црној Гори присутна од 9. вијека. Када смо подносили захтјев посебно смо нагласили да је то локална традиција и локално наслијеђе те нагласили да је то баштина прије свега католика и Хрвата, али и Црногораца и припадника других националних заједница које живе у Црној Гори. Дакле, да је по нашем виђењу то неупитно нематеријално добро државе Црне Горе и то је био разлог због чега смо жељели да то као изузетно културно добро учинимо саставним дијелом свјетске нематеријалне културне баштине – објаснио је Ђукановић.