Русија и свијет ових дана обиљежавају 200 година од рођења Фјодора Достојевског, из чијег пера су изашла чувена дјела као што су „Злочин и казна“, „Идиот“ или „Браћа Карамазови“
Фјодор Достојевски се сматра једним од највећих свјетских писаца, филозофа и психолога. И чини се да су, на 200 годишњицу његовог рођења, дјела која је написао актуелнија него икада.
Русија и свијет ових дана обиљежавају 200 година од рођења Фјодора Достојевског, из чијег пера су изашла чувена дјела као што су „Злочин и казна“, „Идиот“ или „Браћа Карамазови“. Тим поводом организирају се литерарни скупови на којима се читају одломци из његових дјела, позоришне представе, изложбе, научне конференције и објављују нови преводи његових књига.
– Достојевски нам је потребан и данас, како би модерни човјек опет пронашао своје право „ја“ – каже Павел Фокин који у својим дјелима истражује самог Достојевског, али и његове личне, људске поноре.
Фјодор Михајлович Достојевски рођен је 11. новембра 1821. године у Москви, као син љекара и потомак осиромашене племићке породице. За живота је патио од болести, био зависник од коцке, паралисали су га страхови и мучили финансијски проблеми. Због блискости с љевичарским противницима руског цара, у младости је био осуђен на смрт. У шоку због пресуде оболио је од епилепсије, након чега је смртна казна преиначена у вишегодишње изгнанство у Сибир, заједно с најтежим злочинцима.
Достојевски је, као ријетко који други аутор, успијевао да пронађе праве ријечи којима је описивао душевно стање људи у екстремним ситуацијама. Психолози су његове студије различитих карактера проглашавали мајсторским дјелима. Ликови из његових романа познати су широм свијета, на пример студент Раскољников из „Злочина и казне“ којег гризе савјест након убиства. Или беспомоћно наивни „Идиот“, кнез Мишкин.
Похвала Ничеа
„Мајсторско дјело психологије“ – тако је Фридрих Ниче похвалио портрет бијесног грађанина из дјела „Записи из подземља“. Поводом 200 година од рођења Достојевског, у Њемачкој је објављен нови превод тог романа. Подсјећа се и на то да је књижевник, након укидања робовласништва у Русији, био представник новог времена. Путовао је по Западу, доживио преврате у Европи, те боравио неко вријеме у Берлину, Визбадену и Баден-Бадену. Често је био и у Дресдену, гдје се и најдуже задржавао.
Упркос западним утицајима, Достојевски је био и остао конзервативац на којег је велики утицај имала руска православна вјера. Павел Фокин подсјећа да се Достојевски бавио и односом Русије и Запада и каже да су његове теме актуелне и данас, поготово у доба пандемије, „те смртоносне опасности за човјечанство“.
Незаборавни умјетник
Многи књижевни критичари сматрају да су романи Достојевског међу најбољим дјелима свјетске литературе. Он је, међутим, био увјерен да ће га десет година након смрти сви заборавити, каже предсједник Међународног друштва Фјодора Достојевског, Владимир Сахаров. Као један од најпознатијих руских писаца, психолог и филозоф Достојевски и данас широм свијета изазива „страствене дискусије и опречне оцјене“, каже Сахаров.
Достојевски је, након смрти Александра Пушкина (1799-1837), био симбол нове генерације руских интелектуалаца који су се дистанцирали од аристократски прожетог стила, писци који су се бавили људским проблемима и страховима у друштву. Они су „у дискусију унијели социјално-критичне теме с демократским тенденцијама“, написао је Александер Ницберг.
Многи стручњаци су мишљења да је Достојевски много више утицао на свјетску књижевност од својих савременика, Лава Толстоја (Рат и мир) или Ивана Тургењева (Очеви и дјеца).
Великан свјетске литературе
У Русији се 200 година од рођења Достојевског слави у великом стилу. У Москви је након рестаурације поново отворен музеј у стану у којем је Достојевски провео дјетињство. У Санкт Петербургу, гдје је написао своја највећа дјела, налази се његов стан у којем је живео до смрти 1881. То је данас најпосјећенији музеј посвећен Достојевском.
У „Венецији сјевера“, како се понекад назива Санкт Петербург, посјетиоци могу да прошетају путевима и стазама којима се кретао руски умјетник. Његово име наставља да живи на споменицима, на посебном издању једне кованице Руске централне банке која је пуштена у продају поводом годишњице, као и преко имена улица и линија метроа. Али прије свега, име Достојевског живи у књижевности.
(РТРС)