“Бемакс” никада није ни добио водну дозволу, употребну му дала Општина Из Управе за воде су навели да су они “Бемаксу” водну сагласност за асфалтну базу дали 2012. године
Регионални водовод Црногорско приморје је још 2015. године тражио да се повуку сва рјешања о водној сагласности издата у санитарној зони изворишта “Бољесестре”, али је тадашње Министарство одрживог развоја на чијем је челу био Бранимир Гвозденовић донијело рјешење о обустављању грађевинске дозволе само за асфлатну базу “Технопута”, која је тек била у фази планирања, али није преиспитала дозволе и за асфалтну базу “Бемакса”, која је тада радила већ три године на само 50 метара од оспорене локације “Технопута”.
То се види из докумената тадашњем Министарства одрживог развоја, као и одговора Управе за воде на захтјев Регионалног водовода, пишу Вијести.
Надлежне институције се чак пет године након што је Рагионални водовод са изворишта “Бољесестре” почео да снабдијева питком водом општине на приморју препиру и око тога докле се простире зона заштите а Управа за воде тражи да се она смањи.
Проблеми Регионалног водовода постали су велика афера прије око мјесец када је представљено да је нелегалном и прекомјерном експоатацијом пјеска из Мораче и њене околине као и код ушћа Цијевне у Морачу, дошло до великог пада водостаја што је драстично смањило издашност изворишта “Бољесестре”. У Регионални водовод до сада је инвестирано преко 107 милиона еура, а треба да снабдијева водом регију од 150 хиљада становника, а љети и преко пола милиона туриста.
Управо је у околним асфалтним базама и фабрикама бетона прерађиван овај нелегално ископани пјесак, што надлежне службе тренутно испитују.
Министарства одрживог развоја је рјешењем од 10. маја 2015. године обуставило поступак издавања грађевинске дозволе “Технопуту” за градњу асфалтне базе на Цијевни, док се не утврди да ли угрожава извориште “Бољесестре”.
У образложењу тог документа је цитиран и допис Управе за воде у којем се наводи да би повлачење сагласности за базу “Технопута” значило преиспитивање свих сагласности у тој зони рачунајући и “сагласност за рад осам бензинских пумпи за воду асфалтне базе “Бемаxа” која се налази на 50 метара од локације асфалтне базе Технопута”…
Из Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, које је наслиједило бивше Министарство одрживог развоја, нису одговорили на питање “Вијести”, послата прије двије седмице, у вези са тим да ли је од те 2015. године преиспитивана сагласност за градњу асфалтне базе “Бемакса”, односно да ли ће Министарство преиспитати сада рад ове асфалтне базе, као и других објеката који потенцијално угрожавају извориште “Бољесестре”.
Из Управе за воде су сада одговорили “Вијестима” да је “Технопуту” издата водна сагласност 6. фебруара 2015. године на главни пројекат хидротехничких инсталација асфалтне базе. Ова фирма је била у обавези да све радове изведе по главном пројекту и да уредно поднесе захтјев за издавање водне дозволе за коришћење асфалтне базе, међутим водну дозволу никада нису затражили па је водна сагласност истекла након годину од издавања.
Након што је издала водну сагласност “Технопуту”, Управи за воде се обратио Регионални водовод који је тражио повлачење свих рјешења о водној сагласности, као и других аката, у вези са зоном санитарне заштите водоизворишта “Бољесестре”.
Управа за воде је 6. маја 2015. године послала допис тадашњем министру Гвозденовићу, у којем га упознаје о захтјеву Регионалног водовода да се преиспитају све сагласности издате за објекте у зони санитарне заштите.
У том допису се наводи да би повлачење сагласности за “Технопут” значило и преиспитивање сагласности за асфалтну базу “Бемакса”, јер се налази само 50 метара даље у истој зони. Из Управе су тада навели и да шира зона санитарне заштите изворишта “Бољесестре” није дефинисана, да је неопходно извршити комплексна хидрогеолошка истраживањима у циљу потпунијег дефинисања сливног подручја изворишта и дефинисања шире зоне санитарне заштите.
”Тадашњи став ове управе био је да уколико би се повукла водна сагласност издата “Технопуту” посљедица би била обавеза повлачења и преиспитивања свих издатих сагласности. Такође, повлачење рјешења довело би до неизбјежних тужби, а највероватније и арбитража, које би несумљиво биле добијене од стране инвеститора. То би државу изложило великом финансијском трошку због надокнаде штете, откупа земљишта и другог”, навели су сада из Управе за воде.
Они кажу да су раније издате сагласности биле базиране на пројектној документацији, у којој су дата и техничка рјешења заштите површинских и подземних вода од загађења.
”Процјена утицаја на животну средину урађена од Агенције за заштиту животне средине, констатовала је да технологија и технолошки процеси спречавају негативне утицаје на животну средину те да се било какав утицај може очекивати искључиво у ексцесним ситуацијама”, навели су из Управе. Једна од таквих ексцесних ситуација десила се у априлу 2014, години, прије ових дописивања и захтјева Регионалног водовода, када су Еколошка и Инспекција за воде утврдиле да отпадне воде у Цијевну испушта фирма “Бемаx” из управо ове базе.
“Бемакс” никада није ни добио водну дозволу, употребну му дала Општина
Из Управе за воде су навели да су они “Бемаксу” водну сагласност за асфалтну базу дали 2012. године.
”Увидом у документацију ‘Бемакс’ посједује употребну дозволу издату од стране Главног града Подгорица, али не и нашу водну дозволу за коришћење објекта”, навели су “Вијестима” из Управе за воде.
За бетонску и асфалтну базу “Бемакс” је употребне дозволе добио 14. фебруара и 2. децембра 2013. године, када је градоначелник био Миомир Мугоша.
IN4S
ne no ce da brani tudju firmu , nego svoju