“Та одлука је изашла у Службеном листу 30. децембра и по завршним одредбама ступа на снагу даном доношења, то је 29. децембар. Имајући у виду да је то пропис који сада у правном систему Црне Горе фигурира као важећи, дошао сам на посао. Ја то гледам као правник са скоро 20 година искуства”, казао је Дедеић
Секретар Државне изборне комисије (ДИК) Никола Дедеић од јуче долази на посао, иако је као кандидат опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС) изабран на сједници Скупштине Црне Горе, чију законитост спори његова партија, пишу „Вијести“.
Одлука о његовом избору је донијета уочи Нове године, на сједници за коју ДПС тврди да није испоштован Пословник.
Упркос што је њиме омогућено електронско гласање, ДПС тврди да посланица у изолацији није могла обезбиједити кворум.
Такође им је спорно што је Скупштина верификовала мандат посланици ГП УРА, након што је ДИК то одбио да учини одлукама чланова из ДПС-а.
Дедеић је “Вијестима” казао да је скупштинска одлука о избору девет чланова ДИК-а и његовом именовању за секретара објављена у Службеном листу и важећа је у правном систему Црне Горе.
“Та одлука је изашла у Службеном листу 30. децембра и по завршним одредбама ступа на снагу даном доношења, то је 29. децембар. Имајући у виду да је то пропис који сада у правном систему Црне Горе фигурира као важећи, дошао сам на посао. Ја то гледам као правник са скоро 20 година искуства”, казао је Дедеић.
Одлуку о избору потписује предсједник Скупштине и њу не може оспорити предсједник државе, који је то учинио у вези седам закона усвојених на истој сједници.
Он подсјећа да се прописи могу судски оспорити, а до тада су важећи: “Ту одлуку може неко да евентуално оспори пред Уставним судом, а какву одлуку би донио или ће донијети Уставни суд, то не можемо прејудицирати”.
За чланове ДИК-а Скупштина је именовала Кочу Ђуришића, Дражена Медојевића, Милисава Ћорића, Владимира Чађеновића, Наташу Пешић, Веру Мијатовић, Николу Дедеића, Александра Јовићевића и Хариса Мекића.
Предсједник државе Мило Ђукановић је, управо због кворума и верификовања мандата посланици ГП УРА које је спорила и ДПС на самој сједници, одбио да потпише законе које је Скупштина усвојила на посљедњој сједници у прошлој години и вратио их на поновно одлучивање.
„Одлуку о избору девет чланова Државне изборне комисије може неко да евентуално оспори пред Уставним судом, а какву одлуку би донио или ће донијети Уставни суд, то не можемо прејудицирати”, казао је секретар Комисије Никола Дедеић.
Спор је тада изазвала Државна изборна комисија чија је већина, од странака из бивше власти, одбила да констатује замјену мандата посланицима УРА, што се десило први пут у историји црногорског парламентаризма.
Након тога мандат новој посланици из УРА констатовала је Скупштина, што се дешавало и раније када је садашња опозиција била парламентарна већина.
Такође и током прошле године посланици у епидемиолошкој изолацији су учествовали у раду Скупштине и тада то нико није проблематизовао, а Ђукановић је потписао више од 20 закона усвојених на тај начин.
Када Скупштина поново усвоји једном већ враћене законе, Ђукановић мора да их потпише иначе би прекршио Устав због чега би могла да буде покренута процедура његовог опозива.
Ђукановић је вратио измјене Закона о раду, измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, измјене и допуне Закона о државним службеницима и намјештеницима, допуну Закона о здравственој заштити, измјене и допуне Закона о кредитним институцијама и о санацији кредитних институција, и измјене и допуне Закона о фискализацији у промету производа и услуга.