Пише: Петра Драшковић функционер Демократског фронта
Мало је ко вјеровао тог децембра 2019. године да ће се промијенити ток историје и прекинути, макар на неко вријеме, безбожнички пројекат ДПС-а. Посланици Демократског фронта су тада, не по страначкој припадности, него по обавези према себи и прецима стали на браник традиционалне Црне Горе и СПЦ. Назад се више није имало куд.
Нису се крили, нити су бјежали у рупе неутралних и недефинисаних ставова. Ошинули су криминалну хоботницу по ушима, па шта буде! Испада да је то, по некима, био погрешан потез, у односу на „конструктивна“ ћутања и склањања. Управо је та комунистичка свијест и створила атмосферу тоталног одсуства духовности и порушених храмова у које су угонили стоку.
Литије су последица политичких намјера Мила Ђукановића у прављењу сопствене цркве. План је несумњиво ишао у правцу стварања некакве партијске „православне цркве и Црној Гори“. Да није било те зле политике, не би се дошло до проблема који је повезује са црквеним и вјерским питањем. Тако да је сувишна прича да литије немају везе са политиком, јер би неко тако, можда и нехотице, покушао да оправда пројекте ДПС-а.
Народ је послије дешавања у Скупштини и испред ње, те закључка да је враг однио шалу, потпуно природно реаговао и послао најљепше крстоносне слике у свијет. Сада, неки који су 2019. године ћутали и чамили чекајући, из њима знаних разлога, гласнији су у осуди ДФ-а што је урадио оно што је било до њега, него у сагледавању издаје погубљеног Кривокапића око оног што је досад требало урадити у заштити СПЦ.
Снимају се неки документарни филмови око тих дешавања? Нека, и треба. Што их више буде, то боље. Нити неко очекује да сваки обухвати све оно што треба, нити је било који сувишан. Оно што је најважније, ти филмови нису проблем, већ реалне грешке и побачаји око оног што је требало бити круна борбе за светиње. Проблеми су непотписани Темељни уговор, кокаин у бананама, избјегавање пописа, општа хајка на Србе, помиловање и боље напредовање кадрова ДПС-а него за вријеме прошле власти.
Такође, јасно је да има оних чинилаца политичког живота који, баш из политичких интереса, желе нанијети штету ДФ-у и политички профитирати у нападима на овај политички савез, представљајући се као главни заштитници „аполитизовања“ литија, иако нису вјеровали да ће се прије двије године покренути литијски точак. Не само да нису вјеровали, него га нису ни жељели.