Земљани радови на еколошкој реконструкцији Термоелектране (ТЕ) Пљевља почеће 11. априла, а званични 27. априла, најавио је извршни директор Електропривреде (ЕПЦГ), Никола Ровчанин.
Он је казао да је претходни уговор о еколошкој реконструкцији ревидован, допуњен и усклађен, што их је коштало додатних 15 милиона еура, као и да је одабран извођач.
"ТЕ је потрошила радне сате и покренут је поступак од Европске енергетске заједнице. Ми очекујемо позитиван исход, јер смо предузели све могуће мјере и кораке на плану еколошке реконструкције и задовољењу оних стандарда ЕУ када су питању азот, сумпор и прашкасте материје и ефикасност рада ТЕ изнад 30 одсто“, казао је Ровчанин, на округлом столу о импликацијама ЕУ политика и изазова на енергетском тржишту на електро-енергетски систем Црне Горе, који је организовала невладина организација (НВО) Еко-тим.
Ровчанин је навео да у ЕПЦГ раде на развоју још једног битног пројекта, односно топлификације Пљеваља.
"Обезбиједили смо новац у буџету ЕПЦГ за прву фазу, у износу од два милиона еура, тај пројекат почиње у истом том периоду, док очекујем ускоро расписивање тендера за извођење радова који ће почети у мају или јуну“, прецизирао је Ровчанин.
Он је рекао да је ЕПЦГ суочена са чињеницом да је потпуно неспремна дошла у позицију да испуњава одређене обавезе имајући у виду да од 1982. године није изграђен ниједан објекат у њиховом власништву.
"Потреба брзе транзиције је наша обавеза и жељели смо да покренемо велики инвестициони циклус са амбицијом диверзификације производње електричне енергије која би довела до повећања производње из обновљивих извора енергије (ОИЕ)“, казао је Ровчанин.
Он је навео да се у тој компанији труде да утичу на свијест грађана и подсјетио да су покренули пројекат Солари 3000+ и 500+.
"Колико је добар пројекат говори чињеница да се на њега пријавило 14 хиљада домаћинстава, а постоји намјера да се ускоро покрене и пројекат 5000+“, саопштио је Ровчанин.
Он је казао да је важно очувати енергетску независност и да раде на пројектима како би повећали учешће зелене енергије у производњи.
"Било је тешко одржати електро-енергетску стабилност и поносан сам што ЕПЦГ, сами систем, грађани, корисници и инвестиције нијесу осјетили велике терете ове кризе. Успјели смо да очувамо попусте и наставимо јако инвестициони циклус и надам се да ћемо у наредним годинама имати нове објекте из ОИЕ“, рекао је Ровчанин.
Он сматра да је производња у окриву домаћинстава нешто што ће у будућности Црну Гору сврстати међу државе које су посвећене развоју зелене енергије.
До 50 одсто укупне производње енергије из ТЕ Пљевља
Државни секретар у Министарству капиталних инвестиција, Марко Перуновић, казао је да 40 до 50 одсто укупне производње обезбјеђује ТЕ Пљевља.
"Осуђени смо на њу и још тражимо начин како да јој продужимо животни вијек“, навео је Перуновић.
Он је додао да су свјесни свих обавеза које имају, при чему су затекли катастрофалну ситуацију у енергетском систему, почев од ТЕ.
"Рађено је напорно на ревизији тендера из претходног система. Морали смо други дио спровести кроз процедуру. Изабран је извођач и надамо се да ће у другој половини априла почети да се реализује еколошка реконструкција ТЕ", рекао је Перуновић и додао да се без ње не може функционисати.
Држава је, како је казао, прихватила обавезе везано за зелену агенду, свим уговорима које има према органима ЕУ.
"Суочени смо и са огромном енергетском кризом која је ескалирала од сукоба у Украјини. Наша велика срећа је да са стране енергетике нијесмо били зависна земља. Јесмо од нафтних деривата и видимо какве су реперкусије“, рекао је Перуновић.
Он је навео да сама производња електричне енергије државу држи на релативно чврстим ногама.
Према његовим ријечима, значајно је продужење уговора са компанијом Енергеан, која треба да уђе у процес истражног бушења за гас у црногорском подморју.
"Тиме би обезбиједили да постанемо енергетски независна земља“, додао је Перуновић.
Перуновић: Енергетика је кључ опстанка
Он је рекао да фокус Министарства и менаџмента ЕПЦГ треба да буде на новим пројектима који су везани за пројекат ОИЕ.
"Зависи од нашег тимског рада колико ћемо бити успјеши у томе. Енергетика је можда кључ опстанка Црне Горе“, оцијенио је Перуновић.
Он је, одговарајући на питање новинара о цијенама нафтних деривата, казао да је тренутно тржиште у свијету веома непредвидиво.
"Невјероватне су промјене на берзама. С обзиром на то да немамо своју производњу, ни резерве, осуђени смо да зависимо од кретања на свјетским берзама“, објаснио је Перуновић.
Он је навео да је предложено да се акциза смањи до 40 одсто, али да не зна када ће тај предлог бити усвојен у Скупштини.
"Тешко је претпоставити шта ће бити, али мислим да смо на стабилнијој ситуацији на берзама“, додао је Перуновић.
Пројектна менаџерка у Еко-тиму, Диана Милев Чавор, казала је да је ЕУ у погледу климатских политика дефинисала конкретне циљеве, што је правнообавезујуће, док са друге стране није запоставила ни регион Западног Балкана.
ЕУ је, како је подсјетила, припремила зелену агенду за Западни Балкан, којом се и Црна Гора обавезала да ће пратити амбиције ЕУ у погледу климатских политика.
"Не можемо занемарити ни тренутни утицај енергетске кризе и све оно што она значи. Тренутна руска инвазија на Украјину још више је и продубила“, саопштила је Милев Чавор.
То је, како је рекла, навело многе произвођаче електричне енергије да постројења, односно ТЕ на угаљ које су биле ван погона, опет пусте у погон. Чак, према њеним ријечима, постоје и планови за пролонгирање рокова за гашење ТЕ на угаљ.
"Треба и ту укључити тренутни контекст. ЕУ је донијела одлуку да се до краја године смањи за двије трећине зависност од руских енергената, а до 2030. године да постане потпуно независна“, казала је Милев Чавор.
Она је рекла да постоји јасан пут, а то је да се улаже у ОИЕ.
Слиједимо европску климатску политику
Директор Директората за екологију у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, Душан Бугарин, казао је да Црна Гора као земља кандидат за чланство у ЕУ слиједи ЕУ климатску политику, па је преузела да дијели зелену агенду за Западни Балкан и буде климатски неутрална до 2050. године.
"Планиране су додатне инвестиције, а начин коришћења енергије у домаћем и јавном сектору мора се прилагодити како би се ускладио са изгледима за постепени прелазак на развојне моделе које обухватају ниске емисије ЦО2“, рекао је Бугарин.
Он је навео да је додатна подршка за мјере енегетске ефикасности уградња фасада и столарије у домаћинстивма и јавним установама које ће имплементирати Еко фонд.
Извор: РТЦГ
;ab_channel=Pogled
