Душа ме боли када видим да вас, који се дичите јунаштвом, предводе они који најмање јуначкога у себи имају

Пише: Јанко Плавшић

Засмета ли вам сат на руци његовој, којим пола Цетиња купити може?

Не замјерам ја вама што сте два дана правили нереде у свом граду. Сигуран сам да то и није већина Цетињана. Већ група оних задојени мржњом, против људи који вам ништа на жао учинили нису. Има ту и оних који су заведени, неким националним циљевима, па сада вјерују у бајке комунистичке идеологије. О неком другачијем народу, различитом од свог коријена из кога је поникао и настао. И то разумијем и то је ваше право, будите шта мислите и осјећате да сте.

               Не замјерам вам ни што сте се браће одрекли, јер кад као појединци станемо једни испред других, признали ми то себи или не, као браћа се гледамо. Тог 4. септембра на Цетињу и сам сам то осјетио, па данас са поносом о томе причам. Не замјерам вам Цетињани ни то што су вам јурише, из других градова људи предводили и они имају право на то, ако ви дозволите. За зло вам узет нећу ни то што сте на Цетињски манастир руку дигли, божија је то кућа, Господ Бог је сам чува. Чак ми је и жао што сте сузавац гутали, јер се сјећам како је нама било док смо се са тиранином борили. И ма шта рекли, ја вас за браћу сматрам, јер ви сте дио моје и ваше Црне Горе, ма колико ми на њу различито гледали.

               Али вам замјерам, што сте тридесет дугих година ћутали. Што сте били град без гласа, тридесет година. Што сте дјецу испраћали знајући да се на Цетиње, вратит из туђине неће, а ћутали. Што сте тридесет година подржавали оне који су вас у потпуности уништили. И смета ми, боли ме та ваша тишина, која је трајала док на брата нисте ријешили руку дићи. Није вам сметала тиранија Мила Ђукановића али вам смета Митрополит Јоаникије.

               И док на Цетињу је затворена свака фабрика, ви аплаудирате и срдачно дочекујете оне који су вам на њеним капијама катанац ставили. Када одврнете славину и из ње не потече вода, јесу ли вам Срби криви? Или они, које са осмијехом грлите ових дана. Засмета ли вам сат на руци његовој, којим пола Цетиња купити може? Или вам више смета мантија свештеничка? Душа ме боли када видим да вас, који се дичите јунаштвом, предводе они који најмање јуначкога у себи имају. Да ви слијепо вјерујете људима, ако се они тако могу назвати, попут Мила Ђукановића, Веселина Вељовића, Ранка Кривокапића, Ненада Чанка и сличних. Је ли то мјерило ваше људскости, храбрости, чојства и поштења? То је оно за ким ви идете? Је су ли то људи у чију ријеч ви вјерујете?

               Неће бити мира међу нама док год се таквих не одрекнете. Када такви постану ваша прошлост и капије манастира ће вам другачије изгледати, а у њему сте увијек добродошли.