„Зар је могуће да лица богатог животног и професионалног искуства заснивају цијелу кампању против мене на потпуној бесмислици да ми је некакав новац предаван у готовини, и то у Азербејџану од стране овлашћених представника „Kaspia Property Holdings Limited“ и да ја, наводно, нисам вратио тај новац“, поручио је предсједник Атлас Групе Душко Кнежевић.
Иза притиска на мене и тужбе фирме „Kaspia Property Holdings Limited“, која је регистрована у УАЕ, против Атлас банке АД, крију се покушаји власника пословне групације из Азербејџана да мимо правила оствари своје циљеве након што су одустали од инвестирања које смо договорили, изјавио је др Душко Кнежевић, предсједник Атлас Групе.
Кнежевић је, поводом покушаја „Kaspia Property Holdings Limited“ да у јавности створи утисак да је он изиграо договор, одлучио да открије позадину посла.
„Трудио сам се да занемарим вијести о суђењима пред Привредним судом у Подгорици и изјаве адвоката супротне стране о томе шта сам наводно урадио а шта нисам, и како је Атлас банка АД Подгорица поступила а како није, а наводно је требало да поступи. Да сам ја потпуно растерећен види се по томе што смо на суду предложили низ доказних радњи и вјештачења, која друга страна није хтјела да прихвати. Ипак суд је неке од њих прихватио, а о другима ће одлучивати у даљем поступку“, рекао је Кнежевић „Вијестима“.
Како је дошло до ваше сарадње са „Kaspia Property Holdings Limited“?
Прије неког времена, договорио сам се низу инвестиционих подухвата са утицајном пословном групацијом из Азербејџана, који је обухватао више фаза. Та инвестиција је укључивала и подршку Атлас Групи у регулисању пословних односа са страним банкама које су као средство обезбједјења за кредите одобрене чланицама Атлас групе, ради претходних инвестивција у Црној Гори, имали хипотеке на непокретностима из портфеља Атлас Групе. Циљ је био да се ове непокретности ослободе „терета“ за даље инвестиционе пројекте. Пословна групација из Азербејџана дио својих активности је жељела да спроведе преко привредног друштва, основаног за специјалне намијене инвестирања у Уједињеним Арапским Емиратима, чији је назив „Kaspia Property Holdings Limited“, а у којој су крајњи власници синови власника пословне групације из Азербејџана. Како је било јавно ко се и о чему договорио тако се почело и са реализацијом посла. Међутим, због неких разлога који су можда повезани са проблемима које има партнер из Азербејџана, он се предомислио и није дошло до реализације већ закључених правних послова.
Они су се одлучили на тужбу, ви нијесте. Како то објашњавате?
Једноставно. Држим се онога што смо се договорили. Уговором је предвиђено да о свим евентуалним споровима одлучује Арбитражни суд у Лондону (LCIA). И поред великог броја иницијатива са моје стране, пословна групација из Азербејџана и њен власник нијесу показали жељу и намјеру, да у духу добрих пословних обичаја, разговарамо о могућој измјени договора. Указивао сам и да, ако мисли да је дошло до кршења било каквих преузетих обавеза са моје стране, а до истих није дошло, може да покрене договорени поступак рјешавања спорова, покретањем арбитражног поступка на начин што би поднио тужбу арбитражном суду у Лондону. Када неко вјерује да је у праву у неком пословном спору он или преговара како би постигао рјешење које сматра прихватљивим, или покрене спор. Али не и пословна групација из Азербејџана и њен власник. Они се, сада, свјесни да су страна која се не понаша у складу са добрим пословним обичајима, служе сваком врстом притисака, при чему избјегавају да сједну преговарачки сто. Умјесто тога шаљу гротескна писма на разне адресе оптерећујући људе који са нашим пословним спором немају ништа, лобирају на начин који није пут за решење спорних питања и врше сваку врсту притиска.
Коме шаљу писма?
Сагласићете се да ипак није у складу са добром пословном праксом да износим такве детаље, као ни име власника „Kaspia Property Holdings Limited“. Колико је све то гротескно види се по томе што њихов адвокат тврди, сасвим озбиљно, да је мени неко дао у готовом 12.5 милиона еура. Разумије се, не смије ни да помисли да напише име стварних власника. Али неће да обавијести ни надлежни суд ни јавност када и гдје је овлашћени представник „Kaspia Property Holdings Limited“ „предао“ мени тај новац, нити показује намјеру да покаже ту потврду у којој је то констатовано, а коју ће „једног дана“ показати. Ово како због тог невјероватног изненађења ја не бих могао да се као свједок „браним“ унапријед, али адвокат и његов клијент ипак жели да то сазнам унапријед, па да тобоже прилагодим своју изјаву. Смијешно. То не приличи озбиљним пословним људима, посебно не правним заступницима „Kaspia Property Holdings Limited“ који би требало да дјелују у најбољем интересу клијента. Они, вјероватно без знања свог клијента, пласирају овакве „тврдње“ лишене сваког логичког и чињеничног утемељења.
Поменули сте да се друга страна, осим што шаље писма против вас, служи разним притисцима. Можете ли бити конкретнији?
Разумио сам, а није први пут, поруку адвоката мојих партнера из Азербејџана да морам прихватити њихов став, више жељу, да закључени пословни односи више не егзистирају и да заборавим на исте, или да се чувам са разних страна због онога што о мени његов клијент може изнијети и шта може учинити. Па и разних необичних „потврда“ или чега све не, што је лишено било какве логике, што можда у неким државама има „правну снагу“, али не и тамо гдје судске одлуке могу бити донешене само на неспорно утврђеним чињеницама. Признајем, мало сам разочаран нивоом и приступом. Зар је могуће да лица богатог животног и професионалног искуства заснивају цијелу кампању против мене на потпуној бесмислици да ми је некакав новац предаван у готовини, и то у Азербејџану од стране овлашћених представника „Kaspia Property Holdings Limited“ и да ја, наводно, нисам вратио тај новац. То и није прва слична порука коју сам добио у вези са овим проблемом. Подразумјева се да то не оставља било какав утисак на мене.
Што су Ваши сљедећи кораци? Зашто Ви њих нијесте тужили?
Зато што сам ја поступао апсолутно у складу са уговором. Зато што сам вјеран успостављеном пословном односу и зато што сам приликом испуњавања својих обавеза поступао савјесно, уз пуно уважавање интереса друге стране. Сада сам знатижељан да видим колико далеко власник пословне групације из Азербејџана, са којим сам преговарао, може да иде да би прибавио оно што му не припада, а који из неког разлога који би се могао наслутити не жели да ствар повјери арбитражи у Лондону. Заиста, поставља се логичко питање. Зашто неко, ако сматра да нисам испунио преузете обавезе, не жели да се на на договорени начин, кроз арбитрежни поступак, утвди да ли је било кршења преузетих обавеза, које у преуезете обавезе прекршене и на који начин и ко их је кршио? Умјесто тога, туже Атлас банку АД, при чему крајње злонамјерно покушавају да уруше њену репутацију, без икаквог правног основа, што је скоро и утврђено у судском поступку. И то због нацрта банкарске гаранције у којој није наведен чак ни основ по коме је издата, рецимо, уговор за кога би била везана. Вансудским притисцима покушавају да оствари оно за шта знају да не могу остварити пред арбитражом, која је правична, брза и ефикасна.
Извор: Вијести