Проневјера и пљачка чак 14 милиона клијентских средстава ЦКБ Банке, истина, јесте одговорност менаџмента банке у првом реду, али је једнака одговорност и Централне банке Црне Горе, односно сектора за контролу банака у оквиру ЦБЦГ
Забрињавајуће стање у црногорском банкарском систему, изазвано великим скандалом због крађе више милиона еура са рачуна клијената Црногорске комерцијалне банке (ЦКБ), и исто тако пасивним односом Централне банке Црне Горе, са нивоа интереса заштите грађана и државе прве у реду за одговорност, и одбранашким ставом ЦБЦГ да је посљедња пљачка клијената ЦКБ “изолован случај”, коментарише у свом саопштењу предсједник Атлас групе Душко Кнежевић, чије су двије банке, Атлас банка и Инвест банка, како тврди, због недоказаних пропуста отјеране у стечај.
Ко ће бити одговоран за милионску проневјеру и пљачку у Црногорској комерцијалној банци, коју констатује управа банке у кривичној пријави Управи полиције и Специјалном државном тужилаштву, против двоје запослених под сумњом да су “злоупотребом службеног положаја у привредном пословању” присвојили 14 милиона еура скинутих са рачуна око 200 клијената банке?
Кључно питање је и како је све промакло “будном оку” најодговорнијих људи у Централној банци Црне Горе, чија је примарна улога да обавља надзор и контролу комерцијалних банака. Ако спрјечавање пљачки банака и урушавање банака и губитак повјерења у банкарски систем није обавеза ЦБЦГ, онда се заиста можемо запитати која је њена стварна улога.
Проневјера и пљачка чак 14 милиона клијентских средстава ЦКБ Банке, истина, јесте одговорност менаџмента банке у првом реду, али је једнака одговорност и Централне банке Црне Горе, односно сектора за контролу банака у оквиру ЦБЦГ.
На који начин ће директор сектора за контролу банака у ЦБЦГ Дејан Вујачић и гувернер Радоје Жугић сносити посљедице за случај милионске проневјере системски важне банке, јавност би требало да сазна наредних неколико дана. Уколико ће њихова уобичајена “одбрана” бити понављање реченице да је “банкарски систем у Црној Гори стабилан”, јасно је и лаичкој јавности да то није одговорност.
Да ли је ли штета “само” 14 милиона, или је проневјерено много више, и чија је заиста одговорност за “пљачку стољећа”, показаће тужилачка истрага. Свакако је питање за истрагу, како је могуће да је банка открила крађу новца тек послије више година, и поред редовних контрола које је била обавезна да спроводи: интерних ревизија, годишњих пописа…
Одговорност у овом случају би била, посматрано са моралног и професионалног аспекта, подношење оставке цијеле линије одговорности у оквиру ЦКБ банке. То подразумијева оставке: руководиоца сектора у којем се догодила пљачка, руководиоца сектора интерне ревизије, интерног ревизора који је непосредно контролисао предметну област, руководиоца сектора СПНФТ, извршног директора којој припада организациона област. Такође, поставља се питање и позиције Главног извршног директора банке.
У сектору за контролу банака ЦБЦГ заказале су функције: директора сектора за контролу банака, главног контролора ЦКБ банке, вође контроле платног промета у ЦКБ банци, и било би очекивано у држави у којој постоји морална и професионална одговорност, да носиоци ових високих функција ЦБЦГ макар понуде своје оставке. Ово нарочито, јер је ЦБЦГ једна од кључних институција система и тиме адекватна реакција на овај случај свједочи и међународној јавности да ли коначно имамо функционалну државу и владавину права.
Умјесто да најави преиспитивање сопствене одговорности, као кључно у првом реаговању послије откривања скандала, Централна банка се провидно брани наводећи да “потенцијална злоупотреба службеног положаја дијела запослених у ЦКБ неће значајно утицати на стабилност пословања банке, те да не треба да утиче на повјерење клијената, посебно имајући у виду да сва потенцијална штета пада на терет ЦКБ”.
Црногорску јавност потресла је серија текстова у већини медија о низу злоупотреба које су се догодиле у оквиру система ЦКБ банке. Дакле, није у питању изолован случај, већ се ради о о низу проневјера различитог карактера. Такође се ради о проневјерама које се независно једна од друге догађају кроз цијелу мрежу филијала ове банке.
Утолико више забрињава упорно понављање руководства врховне институције монетарне власти у Црној Гори, чија улога је одржавање стабилности банкарског система кроз процес контроле банака, да се “ради о изолованом и појединачном случају”.
Посебну сумњу ствара чињеница да је баш у овом тренутку утврђено да почетак проневјере датира десет година уназад. Поставља се онда питање како је могуће да током тог периода дугог читаву деценију, ниједна тачка у контролним процесима, процесима интерне ревизије, процјене ризика, контроле Централне банке, није указивала на велике проневјере. Мало је вјероватно да се од 200 клијената чија су средства отуђена у периоду од 10 година, нико није пријавио сумњу у поступање банкарских службеника. Зато би у процес истраге било обавезно укључити оштећене клијенте и испитати да ли су у том периоду држања средстава у ЦКБ банци посумњали у рад банкарских службеника и да ли су икада пријавили своје сумње. Уколико би се такве чињенице утврдиле, то би могло да доведе до потпуног расвјетљавања ових проневјера и до разоткривања евентуалне умијешаности чланова високог менаџмента у преварне радње.
Директор сектора за контролу банака у Централној банци Дејан Вујачић, изјавио је да ЦБЦГ, дјелујући у оквиру својих надлежности, предузима неопходне радње у циљу утврђивања пропуста у функционисању успостављеног система интерних контрола. У читавој овој афери, дјелује као да ЦБЦГ стаје у одбрану пропуста руководства ЦКБ, штитећи на тај начин и своје недвосмислене пропусте у раду.
У прилог томе иде и касније саопштење ЦБЦГ, о актуелној ситуацији у банкарском сектору Црне Горе, “истичући да су банке стабилне, добро капитализоване и профитабилне”?!
Поставља се питање коме ће руководство ЦБЦГ да полаже рачуне због овог пропуста.
С друге стране, поставља се питање: да ли ће Централна банка тражити одговорност високог руководства ЦКБ банке, као што је то учинила у случају Аддико банке. Тада је гувернер Радоје Жугић тражио од вицегувернерке за контролу банака, Ирене Радовић, да разријеши главног извршног директора ове банке, “без икаквог правног и стручног основа”, како је то она изнијела у завршној ријечи на суђењу за мобинг против ЦБЦГ и гувернера Радоја Жугића у Основном суду у Подгорици.
Смијењена вицегувернерка Централне банке Црне Горе, Ирена Радовић, је гостујући на А1 телевизији, директно оптужила гувернера Жугића за незаконите радње у Атлас банци:
“Како је могуће да у једној држави, да гувернер у периоду мораторијума на исплату депозита у Атлас банци, када треба да се створе услови да се грађанима исплати оно што је у тој банци остало, извлачи 21,8 милиона, када по правилу не би смио извући један једини цент! То је флагрантно кршење закона, и то је апсолутна кривична одговорност, али наше тужилаштво није реаговало”, истакла је Ирена Радовић.
Да ли ће због проневјерених средстава клијената ЦКБ банке гувернер Радоје Жугић покренути кривични поступак против главног извршног директора ове банке, као у случају е-цоммерце пословања Атлас банке, када је кривичним поступком обухваћено преко 400 физичких и правних лица, упркос томе што управни поступак није показао да се радило о утаји пореза, већ супротно – да у пословању е-цоммерце трговаца Атлас банке није било пропуста у раду ни на страни клијената ни на страни банке.
Један од битнијих процеса који су фингирани јесте е-цоммерце, за који је специјални тужилац Миливоје Катнић тврдио да се ради о прању новца и утаји пореза на износ промета од преко пола милијарде еура.
У поступку који је вођен пред Управним судом Црне Горе, у новембру 2021. године донијета је прва пресуда у корист е-цоммерце клијената Атлас банке, којим се обарају рјешења Министарства финансија и Управе прихода и царина, по којима је обрачунат порез на добит е-цоммерце клијентима Атлас банке. Овим се Управни суд Црне Горе јасно одредио према поступању Управе прихода и царина и Министарства финансија према свим клијентима који су користили е-цоммерце услугу Атлас банке, а којима је Специјално државно тужилаштво блокирало средства у износу од 64 милиона еура код ове банке са аргументом да се ради о утаји пореза. Таква пресуда упућује на то да су били основани наводи акционара Атлас банке да је блокада средстава е-цоммерце клијената у износу од 64 милиона еура у 2018. години извршена без законског основа и са намјером да се банци нанесе штета, што је у коначном довело до стечаја у Атлас банци.
Том новцу који је специјални тужилац Миливоје Катнић узео из Атлас банке се послије губи сваки траг.
Уништавање е-цоммерце бизниса који је Атлас банка прва увела у банкарски систем, било је корак у циљу затварања банке. У вези е-цоммерце бизниса Атлас банке, њено приступање кинеској картичној асоцијацији Унион Паy Интернатионал, која је највећа свјетска картична асоцијација, вјероватно је био окидач и за увођење привремене управе и за многе друге незаконите активности које су услиједиле. Било је у потпуности јасно да ће Атлас банка приступањем овој картичној асоцијацији постати веома важан генератор бизниса и банка са највећим е-цоммерце међународним прометом у региону.
Процес уништавања е-цоммерце бизниса Атлас банке “одрађен” је поступањем Специјалног државног тужилаштва и главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, по налогу свог шефа Мила Ђукановића, да овај врло перспективан бизнис за Црну Гору и њен банкарски систем прогласи за криминални и одузме га Атлас банци и исти пренесе у Прву банку. Доказ за то је чињеница да данас неколико банака у Црној Гори пружају е-цоммерце услуге клијентима истом технологијом којом је то радила Атлас банка. Посебно је индикативно што су е-цоммерце клијенти Атлас банке након блокаде њихових средстава у Атлас банци добили бројне понуде од СДТ за поравнање и пренос својих средстава на рачуне у Првој банци.
У поступак уништавања Атлас банке, по задатку истог вође клана, укључио се активно и гувернер Радоје Жугић. Иако нису били испуњени услови за увођење привремене управе у Атлас банци и Инвест банци, у децембру 2018. године, Рјешењем ЦБЦГ које је потписао гувернер Жугић, у обје банке истог дана уведена је привремена управа.
Такође, у банци за три мјесеца привремене управе ништа није учињено, осим што су нагомилани губици и противзаконито ослобођени депозити једног броја депонената, а понуда за докапитализацију постојећих акционара из редова Атлас групе није ни размотрена у ЦБЦГ.
Атлас банка није била банка која је радила са губитком, никада није била у ситуацији да не извршава своје обавезе, располагала је са значајним ликвидним средствима на рачунима, а привремена управа уведена је на бази тумачења административно-рачуноводствених коефицијената од стране ЦБЦГ. Атлас банка никада није нанијела штету банкарском нити финансијском систему Црне Горе, већ је привлачећи велики број иностраних клијената побољшавала изглед и перспективу цијелокупног црногорског банкарског система.
Све остале активности ЦБЦГ и привремене управе биле су фингиране ради стварања привида у јавности да нешто покушавају у циљу санирања банке. Сумњам да је стварни интерес групе људи која стоји иза цијелог процеса био да се домогну значајне имовине Атлас групе у Црној Гори, да се ликвидна средства банке, која су износила преко 70 милиона еура, нађу на рачунима Прве банке. У коначном, ЦБЦГ није размотрила све опције санирања банке, нити је то изгледа био њен циљ, а била је дужна да то учини.
Подсјетићу политичку и друштвену јавност на чињенице о селективном и диригованом поступању гувернера ЦБЦГ, Радоја Жугића у случајевима Атлас банке и Инвест банке, као и на његову спрегу са криминалном гарнитуром која је радила и од којих неки још увијек раде у интересу породице Ђукановић. Од самог почетка и увођења привремене управе, циљ ЦБЦГ и гувернера Жугића, био је да Атлас банка и Инвест банка оду у стечај. Као потврда тога је чињеница да је привремена управа уведена на полицијски начин, уз примјену, како је то привремена управница у свом извјештају навела, „интервентних тимова“.
Очигледна је, дакле, била намјера гувернера Жугића, заједно са челницима у другим државним органима и структурама које су поступале по директном налогу Мила Ђукановића и криминогених структура око њега, да ради на гашењу двије банке, а уз специјалну улогу специјалног тужиоца Миливоја Катнића, уништи и друге чланице Атлас групе и преотму вриједну имовину стварану тридесет година.
Претходно је главни извршилац мог прогона по Ђукановићевој наруџбини, главни специјални тужилац Миливоје Катнић покушао да ме “угура” у случај “државног удара”, прво хапшењем возача Атлас групе оптужујући их да су покушали да оперу 100.000 еура а потом ме убијеђујући да “признам” да је тај новац за потребе Демократског фронта. Тек откривањем афере “снимак”са доказом како генералном секретару председника државе Славољубу Мигу Стијеповићу предајем коверат са тих 100.000 еура намијењених за финансирање Демократске партије социјалиста, кренуо је фронтални напад против мене.
Кривична пријава коју је адвокатски тим Атлас групе поднио Вишем државном тужилаштву у Подгорици против гувернера Централне банке Црне Горе Радоја Жугића, привремене управнице у Атлас банци Тање Терић, бившег привременог управника у ИБМ банци Милана Ремиковића и више других за сада НН службеника ЦБЦГ, због тога што су проузроковали штету акционарима Атлас банке и ИБМ банке у износу око 100 милиона евра, није отишла даље од “извиђаја”…
Наду да, ипак, савјесни тужиоци постоје и у Црној Гори, доказивао ми је кривични поступак који се води против привремене управнице Атлас банке, постављене од стране ЦБЦГ, Тање Терић, због незаконитог ослобађања износа депозита депонената у висини од 21 милион еура. У параметрима тако финансијски криминално опустошене банке од стране привремене управе којом је руководила управа из редова ЦБЦГ, касније су се пронашли елементи и разлози за проглашење стечаја над Атлас и Инвест банком.
Чврсто вјерујем да ће се врло брзо у овом поступку пред црногорским судовима доказати да су и привремена управа и стечај у Атлас и Инвест банци уведени на противправан и, штавише, криминалан начин. Уколико се то не догоди пред црногорским судовима, хоће без икакве сумње у арбитражном поступку пред међународним судовима.
Црна Гора се недавно ослободила специјалног тужиоца Миливоја Катнића, члана криминалне групе која је радила у интересу породице Ђукановић. Вјерујем да ће монетарни систем Црне Горе ускоро бити “стабилнији” одласком корумпираног гувернера Радоја Жугића, који је својим селективним приступом штитио повлашћене банке, а друге уништавао по налогу криминалних група.
Искрено се надам да ће нови специјални тужилац обратити пажњу на улогу гувернера Жугића у урушавању банкарског система и “наградити” га за бројне незаконитости у раду и криминалне поступке, по налогу и жељи оних који су га годинама држали на функцији која у озбиљним друштвима подразумијева часне и поштене људе.