Високи управни суд Републике Хрватске утврдио је да Кроација Рекордс није правилно приватизовала некадашњи Југотон, као и да је 28 година зарађивала милионе на снимцима извођача попут Азре, Бијелог дугмета и Нових фосила, након чега се огласио Џони Штулић.
Високи управни суд утврдио је да вредност тих снимака никад није процењена, као и да Кроација Рекорд није платила за њих. Дакле, плаћене су некретнине и друга имовина некадашњег Југотона, али вредни дискографски материјали су преузети у неправилном процесу.
Штулић се јавио на позив новинара започињући разговор речима: – Мени то изгледа као она ‘Сјаши Курта, да узјаше Мурта.
– Испада да оно што је вредно, то спада у културно благо и то је државно културно благо, а оно остало није важно. Сад се ја надам да ја не спадам у културно благо, јер немам везе с Хрватском, а с државом Хрватском поготово. То је моје. Видим да постоји на стотине удружења за овце, козе, свиње, фонограме, извођаче и Бог те пита шта, а само ја радим и стварам профит. Ја сам у горој ситуацији него Исус. Он је морао пет хиљада људи нахранити једним хлебом, а ја морам милионе. Па то је немогуће – рекао је Штулић.
Додао је како је Југотон од оснивања био илегална и национализована фирма.
– Без цента направио све, али сам апсолутно све плаћао. Све што су они радили је нелегално, али ја сам све своје трошкове плаћао, све легално. Они никад нису плаћали никакве намете пошто цела такозвана музичка индустрија, Југотон, Замп, Сокој и сва ова паразитска удружења која постоје, то је само извоз средстава и њима нико ништа не може. Јер ти ако некога убијеш, имаш своја права. Међутим, ако ти свираш неку песму и не платиш то што свираш, касније се о томе не разговара. То само значи да су заштићени као бели медведи због извоза средстава. Ништа друго не постоји, то је напросто шибицарење умотано у целофан – огорчено је рекао.
Споменуте компаније назвао је „крвопијама на куб“, те је додао како му је, према његовој процени, Кроација Рекорд дужна 999 милиона евра. Затим је прокоментарисао како планира да реагује након нове пресуде Високог управног суда Републике Хрватске.
– Пробао сам пре четири-пет година, али унутар 24 сата ти адвокати постану адвокати Цроатиа Рецордса. У 24 сата. Кажу ми да заборавим на све и да живим од свирања на радију. Појела маца. Дословно тако – каже.
На питање да ли то значи да уопште не може пронаћи адвоката у Хрватској, Штулић одговара:
– Ко ће се усудити? Ако ти не платиш претплату или песму коју свираш, ако не платиш њима или ако не платиш стан месец дана, иде одмах извршење и готово. То је све 200, 300, 1.000 евра, а ово је милијарда. После шест месеци од 100 посто 90 иде мени, они су само штампарија, а 10 посто иде њима. Ту су и камате, скинули су и мој цопyригхт Азра Мјузик. Они су се огрешили с апсолутним уживањем. То је напросто чисто робовласништво.
Наглашава како не говори о ауторским правима, јер је то једно, а издаваштво је нешто сасвим друго. Истиче како је, упркос чињеници да није потписао уговор с Кроација Рекорд, ова фирма продавала његову имовину.
– Нисам добио ни у Југославији, а кад сам отишао, од 1984. до 1991. сам добио три хиљаде марака. Ја сам једини у Југотону продавао албуме више него Бијело дугме – истакао је.
Не слаже се с тврдњама да је Кроација Рекорд правни наследник Југотона:
– Они су правни наследници врбе на свирали. Переш новце и оправдаваш злочин. Ту нема краја и све се своди на познату препирку од пре стотину година о томе шта је револуција, а шта је контрареволуција? И онда, после тешких дискусија су се сложили да је то само питање датума.
– Ја с Хрватском ништа немам. Нити је видим, нити је чујем – додао је.
Навео је како је Хрватску последњи пут посетио у мају 1991. године. Тада је снимао документарац о себи у Сарајеву, а с обзиром на то да су аеродроми били затворени, отишао је у Београд, јер су једино тамо аеродроми били у функцији.
У наставку интервјуа је додао како нема намеру да снима нове песме ни жели организовати нове турнеје. Једино што жели јесте да му Кроација Рекорд исплати дуг.
Извор: Regioni.alo.rs