У Доњем граду у Београду, на потезу од турског хамама (данас планетаријум) према ушћу Саве у Дунав, испод калемегданске тврђаве, пионир ваздухопловства Словенац Едвард Русијан (1886—1911) узлетео је својом летелицом, која се убрзо срушила под бедемима београдске тврђаве и Русијан је погинуо.
Едвард Русјан, пионир ваздухопловства и један од првих авијатичара уопште и био је активан популаризатор у то време сензационалног ваздухопловства. Он је у сарадњи са Србином Михајлом Мерчепом, крајем 1910. године у Загребу, саградио једнокрилац назван „Мерчеп—Русјан”. Русјан је 67. на листи пилота који су до тада погинули у ваздухопловним удесима.
У младости се занимао за бициклизам, а касније и за авијацију. Конструисао је први авион са слабим мотором Anazini од 28 KS. Године 1910. путовао је са Михајлом Мерћепом у Париз, по мотор типа Gnôme и елису Интеграл и конструисао авион једнокрилац.
Тим авионом Едвард Русјан је прво пробно полетео, на војном вежбалишту Чрномерец у Загребу, а затим и јавно. Године 1911. заказао је лет у Београду. При доста јаком ветру, полетео је са пољане у Доњем граду испод Калемегдана и успешно је прелетео зидине београдске тврђаве и облетео железнички мост на реци Сави. Услед појачаног ветра и наглог заокрета, авион се затресао, преоптерећено крило се одвојило од трупа и пало у Саву. Остатак авиона са Русјаном муњевитом брзином стропоштао се преко зида тврђаве у јарак поред колосека железничке пруге.