Саопштење ДФ Даниловград и Социјалистичке народне партије Даниловград (ЗА БУДУЋНОСТ ДАНИЛОВГРАДА)
Ако је и било оних који су након 30. августа прошле године и побједе опозиције на парламентарним изборима наивно вјеровали да ће ДПС морати да мијења своју политику на боље и да ће пораз на њих дјеловати отрежњујуће, грдно су се преварили.
Сва она прича неких из нове власти о могућности кохабитације са ДПС-ом, т.ј. са тзв. његовим „здравим дијелом“, који наводно није огрезао у непочинствима, у пракси се показује као погубан и крајње апсурдан подухват. Еклатантан примјер ненародне, расипничке, бахате, разбратничке политике представља 30-годишња ДПС-овска власт у Даниловграду. Она је наш град, некадашњу житницу Црне Горе и њену несуђену престоницу, а до њиховог доласка на власт и привредног гиганта, претворила у привредног мртваца, бездушно га пустошећи и тиме га доводећи до колапса. Након локалних избора у Даниловграду 2018. године, тадашња и нажалост данашња предсједница општине Даниловград али на срећу још само кратко, Зорица Ковачевић је јавно изјављивала да ће се до посљедњег еура сазнати колико је задужена наша општина и да ће се са расипничком политиком престати. И не само да то није био случај, него је још бездушније настављена таква пракса, а функционисање наше општине сведено „на апарате“. И то је било мало актуелној предсједници, која се понаша као локални шериф и питалица за све и свашта, него је још и прије парламентарних избора била предводник екстремиста тзв. комита, боље речено комитетлија, а она као вишедеценијски ДПС-овски послушник, сљедбеник и апаратчик, у маниру некадашњих скојевских јуришлија, „сазријевала“ и идентификовала се са свим што је диктатура, неслобода, похлепа, и стала на чело те разбратничке дружине.
Наши добронамјерни апели Зорици Ковачевић да не продубљује диобе и не поврјеђује старе ране и подјеле, није уродио плодом. Народ Даниловграда је препознао њену и њене партије екстремистичку политику, и на прошлогодишњим изборима им јасно саопштио да је са таквом политиком подјела, братомржње и отимачине завршено, па су били катастрофално поражени. И умјесто да из тога извуку поуке, они су ријешили да иду до краја у њиховој деструктивној политици, настојећи да изазову још веће подјеле и сукобе као своју последњу шансу да хомогенизују чланство, које им се рапидно осипа, и одрже се на власти.
То потврђују и посљедњи догађаји са транспарентом „Danilovgrad je Cetinje“, гдје се алудира да су се Даниловграђани (не дај Боже!) солидарисали са шачицом екстремиста који су против устоличења митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру.
Наравно да ове нове вјештачке подјеле и сукобе логистички подржава још недозрела скојевка Ковачевић, злоупотребљавајући општинске службе и органе како би се подстицале међубратске зађевице. Узалудна је међутим њена работа, јер у тим њеним провидним покушајима изазивања подјела има све мању подршку, јер су се многи који су били под присилом у ДПС-у, ослободили страха и отказују им послушност и спремни су да са садашњом опозицијом у нашем граду, а са властима на државном нивоу, помогну да се Даниловград извуче из безнађа и да се креирају услови да се град обнови, развије и поново задобије значајну улогу коју је кроз историју и имао.
Даниловграђани никада више неће дозволити да се понове Кечина јама, Лазине и друге братске ране, већ да наш град буде пространи дом за све, осим за штеточинске политике ДПС које ће ускоро, на првим наредним локалним изборима бити једном за свагда отпремљене у политичку прошлост.