Prvi odbrambeni komesar Evropske unije Andrijus Kubilijus hoće da natjera zemlje članice da počnu da skladište artiljerijsku municiju u slučaju sukoba s Rusijom. On je upozorio da nema vremena za gubljenje, pozivajući se na procjenu Njemačke da bi Rusija mogla biti spremna za napad na neku članicu EU do 2029. godine.
Napomenuvši da blok već ima minimalne zahtjeve za količinu uskladištenog gasa koje članice moraju da poštuju, bivši litvanski premijer se zapitao zašto EU nema „neku vrstu kriterijuma vojne bezbjednosti“ za artiljerijske granate i eksplozive.
– Time biste vi doprinijeli bezbjednosti država članica, ali uz to stvarate stalnu potražnju proizvodnji, što je najveći problem za odbrambenu industriju. Nedostaju im stabilne dugoročne narudžbine za proizvodnju – rekao je Kubilijus.
Kublilijus je ocijenio da EU Zakon o podršci proizvodnji municije predstavlja pozitivan korak, ali da još toga mora da bude učinjeno.
– Koliko znam, i dalje smo iza Rusa – rekao je on.
Blok je usvojio Zakon o podršci proizvodnji municije 2023. godine, kada je postalo jasno da tadašnje stope proizvodnje u bloku nisu mogle da isprate tempo kojim Kijev troši artiljerijsku municiju u sukobu s Rusijom.
Zakon predviđa povećanje proizvodnje na dva miliona granata kalibra 155mm godišnje do 2025. Vodeći evropski proizvođač municije „Namo“ prethodno je izrazio sumnje u izvodljivost ovog plana, napomenuvši krajem prošle godine da „vidi malo rezultata, a čini se da se proces odugovlači“.
EU i dalje nije uspio da postigne sopstveni cilj da Kijevu pošalje milion granata do marta ove godine godine. Iako su se pošiljke ubrzale tokom lieta, broj granata koje je EU poslala Ukrajini u septembru je iznosio 650.000.
Sa druge strane, konsultantska kuća „Bejn end kompani“ je u maju ocijenila da bi Rusija mogla samo do kraja ove godine da proizvede, odnosno osposobi 4,5 miliona artiljerijskih granata.
„Kinezi gledaju“
Šefica EK Ursula fon der Lajen dala je Kubilijusu 100 dana od stupanja na funkciju da osmisli plan za naoružavanje bloka, koji bi trebalo da podrazumeva evropski vazdušni štit i sistem sajber odbrane, napomenula je Fon der Lajenova.
Prvi komesar EU za odbranu želi da članice zajedno podižu kredit za naoružavanje, čemu se za sada protive Njemačka i Holandija, navodi „Fajnenšel tajms“.
Kubilijus je takođe rekao da bi planovi trebalo da uključe i Ujedinjeno Kraljevstvo iako ono više nije članica EU. On je dodao da vidi „opasnost zbog naše slabosti“, ocenivši da bi Moskva „mogla da dođe u iskušenje da potraži nove avanture“.
– Ali, Kinezi (takođe) gledaju. Oni će doći do jednostavnog zaključka. Zapad je veoma slab. Uprkos činjenici da je kombinovana zapadna ekonomska potrošačka moć 25 puta jača od ruske, mi nismo u mogućnosti da pobedimo. Šta je razlog? To je pitanje političke volje – izjavio je Kubilijus.
Tvrdnje da bi Rusija mogla da napadne neku drugu NATO članicu nakon pobjede u Ukrajini primjetno su se učestale ove godine, uprkos ponovljenim izjavama Moskve da nema ni volje, ni želje, ni interesa za tako nešto.
I prije eskalacije ukrajinskog sukoba, Rusija je u više navrata upozoravala da kontinuirano naoružavanje Kijeva i njegovo stremljenje ka članstvu u NATO-u predstavljaju prijetnju po njenu bezbjednost, a SVO je pokrenuta tek nakon što se Zapad oglušio na sve pokušaje Moskve da ovaj problem riješi diplomatskim putem.
Pogled.me/Informer