Словеначки програм „Европа сад“ од прије готово три деценије помогао је тој земљи да се преобрази, трансформише у демократску државу која је потом постала чланица Европске уније (ЕУ), каже извјестилац Европског парламента за Црну Гору Тонино Пицула, уз жељу да се тако нешто понови и у нашој држави. Ипак, неки бриселски посланици не крију скепсу поводом одређених дјелова тог финансијског плана, и поручују да је једна ствар обећати грађанима европску реалност, а сасвим друга остварити тај циљ.
Одрживост јавних финансија један је од основних предуслова за напредовање ка ЕУ. Стога, посланици у ЕП с пуном пажњом посматрају спровођење буџета, али и финансијски програм „Европа сад“. Оптимистичан је то пројекат, кажу, али имају и одређене сумње.
„Ја бих волио да он буде успјешан као и пројект који је на неки начин постао идентитет словеначког пута ка ЕУ прије 30 година Словенци су се окупили око програма ‘Еуропа, здај!’. Европа је тог тренутка била кохезивно ткиво које је помогло Словенији да се преобрази, трансформише у демократску државу која је онда све своје пуне потенцијале остварила кроз преговоре, али и чланством у ЕУ. Ја доиста желим да се то понови у Црној Гори“, рекао је Пицула.
Но, једна је ствар обећати грађанима европску реалност, а друга је да се то испуни, посебно у овим тешким временима пандемије, каже копредсједавајући ПОСП-а Владимир Билчик.
„То је нешто о чему свака одговорна Влада мора да води рачуна. Имам личне сумње поводом одређених новчаних износа које сам чуо у јавној расправи и неких обећања која су дата јавности у агенди Европа сад, тако да морамо да ставимо много више реализма и фокуса на опипљиве резултате рада Црне Горе у процесу приступања ЕУ“, казао је Билчик.
Посланици наглашавају и да је Црној Гори потребно мање популизма, и више практичног фокуса на ствари које могу бити постигнуте и у које грађани реално могу вјеровати.
„Празна обећања најгора су ствар у политици, посебно у овим тешким моментима за Западни Балкан али и нас у Европи, с обзиром на пандемију и изазове са којима се суочавамо. Надам се да ће ствари у Црној Гори смирити и да ће преовладати осјећај стабиности засноване на чињеницама али и обећањима која могу бити испуњена, јер то је одговорна политика“, додао је Билчик.
„Да ли ће тај програм бити тачка окупљања различитих црногорских проверопских политичких опција или це неки и тај пројекат искорисити да истакну политицке разлике и додатно блокирају рад црногорских инстуција остаје да се види, али свакако је амбициозан“, додао је Пицула.
„Тај пројекат показује да има амбиције. Сматрам да у процесу демократског преиспитивања у Парламенту постоји простор за додатно побољшање тог предлога“, оцијенио је посланик Европског парламента Томас Вајс.
Према усвојеном Закону о буџету, предвиђен је дефицит од 5,1 одсто пројектованог БДП-а и вец́и је у односу на првобитни план Владе (од 3,9 одсто), пошто Скупштина није прихватила низ компензационих мјера које су предложене за балансирање ефеката повец́ање минималне зараде за до 80 одсто и укидање доприноса за обавезно здравствено осигурање.