Формирана радна група за провјеру уговора и огромних трошкова: Приватним болницама и амбулантама 11,5 милиона

Сигурно је да ће дио уговора са приватним установама бити раскинут, а вјероватно и редукован дио услуга које се обављају у Кодри, казао је директор Фонда Драгослав Шћекић

Радна група Министарства здравља и Фонда за здравствено осигурање испитује све склопљене уговоре са приватним здравственим установама којима су се претходних година на терет државног буџета исплаћивала огромна новчана средства за лијечење грађана, потврђено је „Дану“. Директор Фонда за здравствено осигурање Драгослав Шћекић казао је за „Дан“ да радна група којом руководи министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић анализира све уговоре, укључујући и уговоре са приватном болницом Кодра гдје је упућиван највећи број пацијената. Према подацима Фонда здравства, прошле године је Кодри исплаћено 5.746.000 еура, док је лијечење у свим приватним установама коштало око 11.500.000 еура. Истој установи је и у 2019. години исплаћено чак 6.000.000 еура за лијечење 4.318 пацијената. Према уговору са Фондом, у тој установи се о трошку државе лијече пацијенти којима су потребне операције из области опште, васкуларне и грудне хириругије, урологије, офталмологије, ортопедије, услуге у Хипербаричној комори и вантјелесна оплодња. Кодра jе од jануара 2017. године дио мреже здравствених установа, па грађани већ четврту годину заредом могу да бираjу да ли ће одређене медицинске услуге, са упутом и под истим условима, добити у тоj приватноj болници или у Клиничком центру Црне Горе.

– Имали смо нереалне уговоре са једним бројем приватних установа. Сматрамо да треба ојачати здравствени систем, посебно Клинички центар и регионалне болнице. КЦЦГ има и квалитет и капацитет да одговори скоро сим потребама пацијената, како за прегледе, тако и за операције, без у случају процедура за које је потребно обољеле слати ван државе. У току су опсежне анализе свих уговора од стране раде групе, коју чине представници Министарства здравља, финансија, Фонда и других институција. Покушаћемо да смањимо одливе средстава из здравственог система, како би тај новац искористили за усаврашавање љекара, ширење капацитета и куповину нове опреме. Сигурно је да ће дио уговора са приватним установама бити раскинут, а вјероватно и редукован дио услуга које се обављају у Кодри. Претходна влада је на основу одлуке Националног координационог тијела за заразне болести потписалa уговор са Кодром по којем су пацијенти током епидемијe без мишљења конзилијума упућивани на лијечење. Сада се стање поправило и конзилијуми КЦЦГ ће поново одлучивати гдје пацијенти могу да се лијече. Ново руководство КЦЦГ ће обезбиједити грађанима квалитетну и доступну здравствену заштиту. Није нам логично да установа као што је Кодра са много мање капацитета, кадра и опреме може да одговори изазову као КЦЦГ – истиче Шћекић. У Кодри обављена 14.303 прегледа и операције

У извјештају се наводи да је болници Кодра прошле године за медицинске услуге фактурисано 5.764.000 еура и да су током епидемије у тој установи лијечена 4.303 пацијента. Одлуком бившег Националног координационог тијела болница Кодра је била одређена као установа у којој су се порађале труднице са ковид инфекцијом.

– Током прошле године ван Црне Горе је лијечено 1.267 осигураника, што је умањење за 1.400 пацијената у односу на годину раније – пише у извјештају Фонда.

Он наводи да је здравствена заштита грађана током епидемије била најбитнија, али да се здравствени систем могао организовати на квалитетнији начин.

– Важно је да нијесу испаштали хронични пацијенти, али је оквиру јавних установа било довољно простора и воље да се сви на вријеме збрину. Започели смо модернизацију опреме, прије два дана је отворена нова савремена лабораторија у Клиничком центру, за неколико мјесеци очекујемо да у беранској болници почне са радом магнетна резонанца, како пацијенти са сјевера не би морали да долазе у Подгорицу да обаве дијагностику и снимања, а чиме ће се растеретити Клинички центар. Дио средстава је опредијељен и за ангажовање стручњака који ће оперисати и вршити обуку наших љекара – казао је Шћекић.

Фонд за здравствено осигурање је прошле године за лијечење грађана у приватним установама и у иностранству потрошио 16.188.000 еура, показује извјештај те институције.
– За лијечење у иностранству и Србији током 2020. године фактурисано је 1.977.000 еура по упутима првостепених љекарских комисија, док је на основу упућивања Комисије за лијечење у иностранству утрошено још 2.800 еура. Рачунајући обје позиције, трошак за лијечење ван државе умањен је за 2,2 милиона еура. Трошкови лијечења у Институту „Симо Милошевић“ у Игалу коштали су државу 2.341.000 еура, док је за медицинске услуге у приватној болници Мељине уплаћено још 1.409.000 еура – наводи се у извјештају.

Портал ДАН