Фридом хаус упозорава на то да се напори за јачање независности правосуђа настављају
Корупција и даље представља проблем у Црној Гори, ту су и озбиљни недостаци у правосуђу, а не постоје гаранције да ће поступак пред правосудним органима бити правичан.
То пише у извјештају за Црну Гору међународне организације Фридом хаус за 2020. годину.
Црна Гора je према овом извјештају оцијењена као дјелимично слободна земља, са 63 поена. То је напредак за један поен у односу на годину раније, како је тада саопштено, „захваљујући трансферу политичке моћи након избора“.
У посљедњем извјештају, који прати ту оцјену, подсјећа се да је опозициона коалиција дошла на власт крајем 2020, након избора одржаних у августу, чиме су окончане три деценије владавине Демократске партије социјалиста (ДПС).
„Крајем 2020, нова администрација је и даље радила на подизању ефикасности рада и испуњавању међународних стандарда кад је у питању транспарентност, али је и реаговала на критике цивилног друштва и политичких противника, што је наговјештавало помак у односу на претходну администрацију. Корупција и даље представља проблем у Црној Гори, ту су и озбиљни недостаци у правосуђу, а не постоје гаранције да ће поступак пред правосудним органима бити правичан“, наводи се у извјештају.
Фридом хаус наводи да се опозиција уочи парламентарних избора организовала у три фракције, али да нијесу нападали једни друге.
„Аналитичари су уску побједу опозиције приписали управо овој стратегији… У децембру су посланици гласали за нову Владу, на челу са премијером Здравком Кривокапи’ем, који је потврдио чланство земље у НАТО и залагање за улазак у Европску унију (ЕУ). Међутим, као Влада нестраначких стручњака, заправо је де факто мањинска коју подржава идеолошки хетерогена парламентарна већина, чинећи је рањивом у тренутку када њен рад озбиљно почиње“, пише у извјештају.
Наводи се да су се протести против Закона о слободи вјероисповијести наставили током 2020, те да их је много грађана подржало.
„…Што је изазвало и гнијев предсједника Мила Ђукановића, који их је окарактерисао као пријетњу по државу. Протести су повремено били нарушени и полицијским насиљем над грађанима. Крајем децембра, у помало убрзаном поступку, нова парламентарна већина усвојила је пропис, у коме нема спорних дјелова претходног закона“, стоји у извјештају.
Из Фридом хауса подсјећају и на то да се Национално координационо тијело (НКТ), основано у марту ради контроле епидемије коронавируса, суочило са критикама да је „заобилазило парламент у доношењу хитних одлука, али и због недостатка независних стручњака у том тијелу“.
„Предвођен истакнутим члановима ДПС, НКТ се додатно суочио са оптужбама за пристрасност, укључујући и њихову изјаву у јулу да су лидери опозиционог Демократског фронта (ДФ) у земљу уносили ковид-19, својим посјетама сусједној Србији. У децембру је НКТ распуштен и основана су нова тијела која ће координирати борбу против коронавируса“, стоји у извјештају.
Изборни процес
Фридом хаус нотира и то да је ДПС остао појединачно најјача партија и на изборима 2020, те да су заузели 30 од 81 мјеста у Скупштини Црне Горе, али нијесу успјели да обезбиједе већину са традиционалним коалиционим партнерима.
„Са тијесном већином и 41 посланичким мјестом, нови владајући савез чине три коалиције: За будућност Црне Горе, Мир је наша нација и Црно на бијело“, наводи у извјештају и констатује да је излазност грађана на посљедњим парламентарним изборимабила велика – 76,64 одсто.
Напомињу у да су међународне организације које су пратиле изборни процес примијетиле „велику поларизацију у вези са питањима која укључују припадност цркви и националном идентитету“.
„Такође су нотирали да су избори на неки начин кршили одредбе Устава, укључујући и то што датум одржавања никада није усклађен са другим законским обавезама, да су пандемијска ограничења кретања и окупљања ометала активности кампање, да је неколико посланика ухапшено или оптужено за различита кривична дјела, а да им претходно није укинут имунитет. Граница између владајућих партија и државе поново је била замагљена током кампање, додатно, јер су ДПС и њихови коалициони партнери стекли непримјерену предност широко распрострањеном злоупотребом државних ресурса, утичући тако на принцип једнаких могућности у кампањи“, стоји у извјештају.
Ипак, наводи се, посматрачи и други аналитичари закључили су да су избори спроведени у сигурнијој, уреднијој и транспарентнијој атмосфери.
Ипак, Фридом хаус упозорава на то да ако су бирачи углавном слободни да изразе свој политички избор, корупција подстиче лојалност ДПС-у, који је био на власти скоро три деценије.
„Сматра се да су многи чланови ДПС-а повезани са организованим криминалом, што је резултирало могућностима за илегални притисак на бираче и кандидате. И радници у јавном сектору и запослени у приватном сектору који раде у компанијама које су повезане са државом, већ дуго се суочавају са притиском да гласају за бившу владајућу странку“, стоји у извјештају.
Упозорава се и на то да су жене недовољно заступљење на руководећим положајима у политици.
Функционисање Владе
У извјештају се констатује да је Ђукановић деценијама имао огромну власт током мандата на функцијама премијера и предсједника, али за вријеме док није био у Влади, већ предсједник ДПС-а.
„Парламент је након предсједничких избора у априлу 2018. године донио нови закон који је проширио овлашћења предсједника…“, стоји у извјештају.
У Фридом хаусу опомињу да црногорски парламент има ограничене капацитете за вршење својих надзорних функција.
„И годинама је функционисао као гумени печат за законе које је предложила влада предвођена ДПС-ом. Бојкот опозиције од 2016. до 2020. додатно је умањио моцћ законодавне власти да контролише рад прламента. Међутим, од избора 2020. посланици раде на обнављању парламентарних овлашћења и надзорних способности“.
Фридом хаус упозорава и на то да су корупција и кронизам и даље су широко распрострањени.
Слобода вјероисповијести
Фридом хаус подсјећа се да Устав гарантује слободу вјероисповијести, али да су „посљедњих година Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници били предмет дискриминације и говора мржње, а ДПС је свештенство окарактерисао као непријатеље државе“.
Подсјећа и на то да су крајем децембра 2019, почели протести против тада усвојеног Закона о слободи вјероисповијести.
„Усвојен је након тешких скупштинских засиједања, на којима је, између осталог, било и хапшења опозиционих посланика. Незадовољство вјерске заједнице СПЦ – највеће конфесионалне групе у Црној Гори – на крају је довело до таласа великих мирних протеста против закона, које је организовала СПЦ. Предсједник Ђукановић окарактерисао је демонстрације као ‘лудачки покрет’ и тврдио да учесници нијесу били против спорног закона, већ против црногорске државности и независности. Ипак, протести су наводно били највећи у историји Црне Горе, а у одређеним тренуцима наводно је чак петина становништва протестовала на улицама широм земље“, стоји у извјештају Фридом хауса.
Наводи се и да покушаји дијалога између Владе и цркве нијесу уродили плодом, све до краја децембра 2020. године, када је усвојен нови закон. У извјештају се констатује и да су академске слободе загарантоване законом. „Међутим, 2017, ректорку Универзитета Црне Горе, који је именована 2014. и донијела низ реформи, тадашња Влада је смијенила, кршећи тиме аутономију установе.
У марту 2020, Врховни суд је потврдио претходну пресуду Вишег суда у Подгорици да је смјена била незаконита. Генерално, универзитетски професори и истраживачи и даље су не учествују у критичким расправама о социополитичкој ситуацији у земљи, јер се могу суочити са посљедицама.
Озбиљни недостаци правосудног система
Фридом хаус упозорава на то да се напори за јачање независности правосуђа настављају.
„Иако је правосуђе и даље подложно притиску власти, а судска корупција и даље представља проблем. Постоје озбиљни недостаци у транспарентности, отворености, професионалности и одговорности правосудног система. У јулу 2020, министар правде ДПС-а позвао је предсједника Врховног суда и предсједнике основних судова који су били на функцијама дуже од два мандата да поднесу оставке, што су они одбили“, подсјећа се у извјештају.
Истиче се и да су 2019. „процурили тајни аудио записи и званични документи у вези са наводном умијешаности Врховног државног тужиоца Ивице Станковића и предсједнице Врховног суда Весне Меденице у послове подмићивања и корупције“.
„Та питања нијесу ријешена током 2020. Одговорност за гоњење и даље је под чврстим рукама ДПС-а, а селективна правда остаје основни проблем“, наводи се у извјештају.
Истиче се да су поступци пред правосудним дуготрајни и често бирократски, посебно када су у питању привредни поступци.
„Полиција често држи осумњичене у дугом притвору, док истражују случајеве. Судови се слабо финансирају и често су преоптерећени“, стоји у извјештају.
Фридом хаус наводи и примјер лидера ДФ-а Андрије Мандића и Милана Кнежевића, који су оптужени за планирање покушаја државног удара 2016.
„Проглашени су кривим у мају 2019. и осуђени су на по пет година затвора. Правни поступци око суђења били су хаотични, неколико свједока је одустало од свједочења, а многи детаљи наводне завјере остали су замагљени и након окончања суђења. Опозиција је дуготрајни процес осудила као покушај ДПС-а да ојача свој доминантни политички положај…“, констатује Фридом хаус.