Пише: Милан Гајовић
„Онај који доноси закон мора бити први који ће га поштовати.“ (Бијант из Пријене, старогрчки мудрац,6.вијек прије нове ере)
„Не борави у крају у коме се закони не поштују.“ (Арапска мудрост)
Срце једног државника треба да буде у глави.“ (Наполеон Бонапарта,1769-1821)
У „Службеном листу Црне Горе“, број 62/2021, од 11.јуна 2021.године, објављено је да је Влада, „на основу члана 25 става 2 Закона о АНБ…без одржавања сједнице, на основу прибављених сагласности већине чланова Владе“, донијела Решење да се „За директора АНБ именује…Дејан Вукшић, дипломирани правник, досадашњи вршилац дужности директора Агенције.“
Члан 25 став 2 Закона о Агенцији за националну безбједност („Службени лист РЦГ“, број 28/2005…“Службени лист ЦГ“, број…8/2015), гласи: „Директора Агенције именује…Влада, на предлог предсједника Владе.“
У том члану је, између осталог, прописано и: „Предлог за именовање директора Агенције Влада доставља Скупштини Црне Горе…ради давања мишљења. Скупштина, након расправе у надлежном радном тијелу, даје мишљење…“
Поступак именовања, као и Решење о именовању господина Вукшића нијесу сагласни са Законом о АНБ, јер не садрже два конститутивна елемента поступка именовања: „предлог предсједника Владе“ и прибављено „мишљење Скупштине“ без којих законито именовање није могуће. Мишљење Скупштине формално не обавезује Владу, али је претходно прибављање мишљења обавезујуће и има велику политичку тежину, јер непосредно утиче на стабилно функционисање коалиционе власти у Црној Гори.
Члан 25 Закона о АНБ је императивна (обавезујућа) норма и за Владу и за Скупштину (односно за њено „надлежно радно тијело“ – Одбор за безбједност и одбрану): за Владу да поступак именовања спроведе и решење о именовању донесе по предлогу премијера, те да Скупштини достави предлог за именовање, а за Скупштину да (након обавезујуће расправе у Одбору) достави мишљење о именовању.
Језичким и логичким тумачењем става 4 члана 25 Закона о АНБ („Скупштина, након расправе у надлежном тијелу, даје мишљење“) неспорно се закључује да мишљење о именовању даје Скупштина, а не њено радно тијело (Одбор за безбједност и одбрану – у даљем тексту: Одбор). Значи, воља законодавца јесте да о предлогу за именовање најприје расправља Одбор који о томе подноси извјештај Скупштини, а затим Скупштина, на сједници, у складу са Пословником, утврђује мишљење које доставља Влади. Ово потврђује и члан 41 алинеја 4 Пословника Скупштине Црне Горе (у даљем тексту: Пословник) у коме је нормирано да „Одбор за безбједност и одбрану…разматра предлоге за именовање директора полиције и Агенције за националну безбједност;…“
Према информацијама које су пренијели медији, сједница Одбора на којој је требало да се расправља и о предлогу именовања господина Вукшића, није одржана, јер нијесу дошли позвани премијер Кривокапић и министар финансија и социјалног старања Спајић (у чијем је министарству и Управа прихода и царина). Наиме, било је планирано да се на сједници Одбора расправља и о јавно изнесеним оптужбама и подацима да се и даље одвија уносан шверц дувана (кријумчарење, из члана 265 Кривичног законика) преко луке Бар, те да су у шверц укључене особе блиске неким члановима Владе.
Одбор за безбједност и одбрану је матични одбор за расправу о овим оптужбама јер је, по члану 41 алинеја 2 Пословника, надлежан да „врши парламентарну контролу рада полиције, АНБ и других безбједносних органа и служби“.
У члану 27 (Учешће у раду Скупштине) став 1 Уредбе о Влади Црне Горе (у даљем тексту: Уредба) („Службени лист ЦГ“, број 80/2008 и 14/2017), прописано је да „На сједницама Скупштине и њених радних тијела Владу представљају предсједник и чланови Владе“. У ставу 3 истог члана, нормирано је да су „Представници Владе…дужни да лично учествују у раду Скупштине и њених радних тијела“.
Тумачењем цитиране норме Уредбе, закључује се да су и предсједник и члан Владе, ако их оправдани разлози не спречавају, дужни да се одазову позиву за контролно саслушање на сједници матичног одбора Скупштине. Oни имају и политичку обавезу на то, јер их позива парламентарна већина која их је именовала на функције. То је и прилика да премијер и/или члан Владе демантују оптужбе на свој рачун и на рачун Владе, не доживљавајући их емотивно и поступајући у складу са, на почетку, цитираном Наполеоновом реченицом.
Пошто и појединачни, објављени акти Владе и министарстава могу бити предмет управног спора, било би неопходно и корисно да Врховни суд Црне Горе заузме начелни правни став да и ти акти имају образложење и поуку о правном лијеку, као судске одлуке, радноправни и управни акти. На тај начин би се олакшало утемељење тужби за покретање управног спора, али и олакшала провјера законитости тих аката пред Управним судом Црне Горе.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
На Видовдан, 28.јуна 2021.године