Директор Института за јавно здравље др Игор Галић казао је за Побједу да не може да коментарише одлуку Министарства док је званично не добију. Истакао је да став струке треба да буде јединствен и објаснио да када добију званичан став од Министарства, радна група ће потом то размотрити
Часови у школама трајаће пола сата, а ношење маски је строга препорука Института за јавно здравље и Министарства просвјете, науке, културе и спорта, али Министарство не може вратити из школе ниједно дијете које не носи маску због њиховог законског права на образовање. То су, између осталог, коначни закључци радне групе Министарства која се бави организацијом наставе у току корона вируса.
Иако је Институт за јавно здравље препоручио да маске буду обавезне – то није уважено.
Директор Института за јавно здравље др Игор Галић казао је за Побједу да не може да коментарише одлуку Министарства док је званично не добију. Истакао је да став струке треба да буде јединствен и објаснио да када добију званичан став од Министарства, радна група ће потом то размотрити.
“Тако функционишемо. Шта год да нам упуте, не одлучујем ја, можда је то била пракса у ранијим неким менаџментима. Него имамо радну групу и онда заједно радимо. Никада то није одлука једног човјека”, рекао је Галић.
Упозорење
Галић је, према сазнањима Побједе, јуче послао неким члановима радне групе мејл да се не слажу са одлуком Министарства просвјете, науке, културе и спорта да ношење маски не буде обавезно.
“Ношење маски у учионици и школи је обавезно, уколико се то не испуни не одговарамо за здравствено стање ученика у школама. Уколико се не усвоји наша примједба не слажемо се са закључцима састанка”, навео је он у мејлу, у који је Побједа имала увид.
Галић је за Побједу кратко казао да заступају став струке, те да не би даље ништа коментарисао…
Научница из Подгорице, докторица Марија Бацковић, која ради на одјељењу за вирологију на Пастеровом институту у Паризу, каже за Побједу да на мјере које је предложило црногорско МПНК не може да да мишљење, јер не разумије резон и мотиве који стоје иза оваквих мјера, као ни генерално циљеве овог министарства.
“Али бих родитељима у сваком случају топло препоручила да дјеци дају маске, да их науче како се правилно носе и објасне им зашто треба да их носе, да се родитељи и бабе и деде и сви одрасли вакцинишу, и да се дјеца вакцинишу када ковид вакцине буду одобрене за њих. Дијете под маском је много боље рјешење него дијете под вентилатором”, каже научница Бацковић.
Овај талас епидемије делта сојем коронавируса је такав да дјеца постају категорија која захтијева већу заштиту него што је то био случај до сада, поручује Бацковић.
Додаје да, за разлику од одраслих, дјеца нијесу могла да се вакцинишу и већина дјеце која су преболовала ковид у прошлим таласима више немају јаку природну одбрану која почиње да јењава послије око шест мјесеци, како истраживања показују. Објашњава да се делта сој шири брже и лакше него претходни, јер инфициране особе (већином невакцинисане, али и један број вакцинисаних) производе количине вируса 1.000 више него претходни сојеви, тако да мјере заштите које су раније биле довољне више нијесу.
“Вирус се такође шири око два дана прије појава симптома, тако да дјеца и особе које се осјећају добро могу да инфицирају друге прије него што су свјесни да су болесни. Са почетком школе то значи да ће бити више педијатријских случајева ковида, и више педијатријских хоспитализација, као што се већ дешава у Америци, гдје се педијатри масовно огласавају са упозорењима и позивима да се мјере превенције ширења вируса примјењују систематично у свим школама”, рекла је она.
Те мјере подразумијевају обавезно ношење маски за дјецу старију од шест година, систематично тестирање дјеце једном до два пута недјељно које се ради на узорцима пљувачке да се дјеца не би излагала непријатном брису из носа, контрола квалитета ваздуха уз помоћ детектора угљен-диоксида који је индикатор загушености ваздуха, и примјене пречишћивача ваздуха и редовног отварања прозора и провјетравања учионица.
Истраживања су, истиче Бацковић, урађена и показала су недвосмислено да су маске ефективан начин сузбијања преноса САРС-ЦоВ2 вируса и других респираторних вируса, због чега, на примјер, прошле зимске сезоне у земљама које су имале мандате маски у школама као што је Француска, скоро да није било случајева грипе код дјеце.
“Поред тога, такође је показано да маске не ометају дисање и не смањују количину ваздуха која дјеци и одраслима треба”, истиче Бацковић.
Маске безопасне
Из свог родитељског искуства каже да су њена дјеца, обоје су млађи од 12 година и не могу још да се вакцинишу, читаву прошлу школску годину провели са маскама без икаквих посљедица за физичко или ментално здравље. Каже да су читаву школску годину провели у учионици са учитељима и својим вршњацима. Било је, наводи она, случајева короне у њиховим одјељењима, али се ни једног пута није десило да се пренијело на другу дјецу и одјељења су наставила нормално да раде.
“Ове године ће ситуација бити компликованија и у Француској су у школама маске и даље обавезне, али ће се појединачна одјељења затварати послије првог потврђеног случаја ковида и прелазити на онлајн наставу. Успостављена су четири степена приправности и школска година ће почети са степеном два, који подразумијева да су сва дјеца у школи и да се часови одвијају нормално. Чак и у степену четири приправности, дјеци у основним школама ће бити омогућено да буду у школи ако нема позитивних случајева у разреду, а старијима се обезбјеђује настава у школи сваког другог дана. Часови се не скраћују, програм остаје исти, и дјеца нијесу пенализована за нови талас епидемије који је Европу захватио зато што су се мјере опустиле прије времена”, рекла је Бацковић.
Министарство којим руководи министарка Весна Братић прошле седмице саопштило је да ће настава од 1. септембра да буде организована на начин да ће часови трајати 45 минута, а маске ће бити обавезне. Убрзо су одступили од препоруке да ће маске бити обавезне и услиједио је низ контрадикторних изјава, а након што су поједини родитељи негодовали и запријетили да ће организовати протесте.
Шпадијер: Институт инсистирао, али већина одлучила другачије
Професор Петар Шпадијер из Просвјетне заједнице Црне Горе, који је био јуче на састанку радне групе, каже да су ове мјере, у овом тренутку, оптимално рјешење. Било је, истиче он, пуно заинтересованих страна које су биле дио радне групе – Удружење родитељи, родитељи дјеце са посебним потребама, представници синдиката, Министарства здравља, Института за јавно здравље, ученици из Савјета средњошколаца… Шпадијер каже да ће увијек бити оних који неће бити задовољни, који сматрају да би могло нешто бити боље, али то би онда било науштрб неког другог.
“Ово је највише што се могло направити у овом тренутку”, рекао је он.
Часови у трајању од пола сата су, према његовим ријечима, мало за идеалну наставу, али у оваквој ситуацији је пуно боље него да се дијеле дјеца у двије групе, да се ради онлајн и у учионици, да наставници раде у дуплим смјенама, а на крају да тај рад не буде плаћен.
“Сви часови током дана биће пола сата, па ће се тако донекле смањити могућност преноса вируса”, навео је професор.
Коментаришући што ношење маске неће бити обавезно, Шпадијер каже да у Просвјетној заједници имају различита гледања на ту мјеру, а његов став је да – апсолутно маске треба да буду обавезне.
“Сматрам да су маске најједноставнији, најјефтинији, а најбољи начин заштите. Јасно је да су дјеци неугодне, али на крају можда је згодно да се од малих ногу уче одговорности за друге”, рекао је он.
Истакао је да дјеца најлакше подносе вирус, наводећи да у учионици раде и старији људи са компромитованим имуним системом, а у породицама дјеце и запослених такође има таквих чланова и о њима се морало бринути.
“То није најсрећније рјешење. Пуно опрезније се могло одрадити. Институт за јавно здравље је инсистирао на ставу да се носе маске, нека већина је однијела ту превагу”, закључује професор Шпадијер.
Без клима уређаја биће тешко замисливи часови
Значајно је да су се доносиоци одлука руководили и приједлогом Удружења наставника друштвене групе предмета Црне Горе да се, по могућности, настава што више организује и изводи на отвореном простору, казала је Побједи предсједница тог удружења Станка Вукчевић.
Објашњава да је то изводљиво не само за физичко васпитање, него и за остале предметне програме уз више креативности наставника и њима дате слободе да, бар за септембар, одступе од наставног плана и програма.
“Оно што, нажалост, није било предмет разматрања надлежних институција, а био је приједлог Удружења, је обавеза васпитно-образовних установа да се у учионицама обезбиједи одговарајућа температура у складу са одредбама Правилника о мјерама заштите и здравља на раду у радној средини и радној околини. За вријеме рада температура у радним просторијама у којима се налазе радна мјеста треба да буде одговарајућа, у зависности од радног и технолошког поступка и других критеријума, а у складу са међународним и националним стандардима”, рекла је Вукчевић.
По тим стандардима температура у затвореном, односно радном простору, треба да буде од 18 до 24 степена.
“Да ли све васпитно-образовне установе у радним просторијама, односно учионицама, имају клима уређаје и законску обавезу да омогуће ову температуру. Да ли је хумано и законито да у малим, загушљивим и неклиматизованим учионицама, ево и без маски, на 35 степени, борави по 30 и више ученика. Зашто доносиоци одлука нијесу овај изузетно велики проблем узели у разматрање? Ово је питање за многе субјекте, учеснике у доношењу значајних одлука у оваквим условима живота и рада. Невјероватно да је за некога ово било мање битно од тога да ли треба носити маске или не”,рекла је професорица.
Додаје да у таквим учионицама дозволити да дјеца не носе маске наравно да је огроман ризик, како за њихово здравље, тако и здравље осталих ученика и наставника.