Пензионисани генерал Братислав Дикић, који је био осуђен у монтираном процесу “државни удар”, саопштио је гостујући у Јутарњем програму Хепи ТВ да га је ГСТ Миливоје Катнић тјерао да оптужи предсједника Србије Александра Вучића да стоји иза наводног насилног рушења Мила Ђукановића.
– Послије четири године и четири мјесеца, 1583 дана у Црној Гори, од тога 1571 дан у самици и коначно је дошло вријеме за мало правде за мене и дуго очекивана слобода захваљујући судијама Апелационог суда који су донијели праведну и закониту одлуку – почео је генерал Дикић.
Он каже да је афера “државни удар” обична фарса и да се све заснивало на лажној изјави сведока сарадника.
– Мени је пришао човјек у цивилу и представио се да је полицајац и рекао да има наредбу да ме одведе у Центар безбједности. Мени то није представљао проблем. Ја нисам знао шта ме чека, нисам имао појма о чему се ради. Дошао сам туристички, приватно у Црну Гору. Да сам планирао да нешто радим, дошао бих преко брда. У Центру безбједности ме је сачекао Миливоје Катнић и понуђено ми је да то вече будем ослобођен, али да оптужим СПЦ, неке Русе, ДФ и њихове лидере, са посебним акцентом на Андрију Мандића, а касније у јануару је тражено да оптужим и Ненада Поповића као “финансијера”. Тражили су да кажем да је Александар Вучић знао за све и да сам отишао по његовом налогу у Црну Гору. Одмах сам то одбио. Катнић ми је пријетио да ће ми “спаковати” 15 година затвора, рекао је Дикић.
Он каже да је власт Мила Ђукановића у Црној Гори хтјела да манипулише старијим порукама предсједника Вучића упућеним њему.
Тражио сам полиграфско тестирање одмах, сем у моменту кад су пријетње прешле границу и кад ми је породица била напднута. Тада сам оптуживао, али углавном себе, да бих заштитио друге. То је било првих мјесец дана. Ступио сам и у штрајк глађу и жеђу, а био сам болестан од рака, изјавио је генерал Дикић.
Он је најавио да ће написати и књигу о афери “државни удар”.
Блаженопочивши митрополит Амфилохије је дошао да ме посјети и хвала му због тога. Ту смо имали један добар разговор, дао ми је велику подршку и дао ми је савјет ког сам се придржавао и држао. Рекао ми је да говорим истину, само истину и да ће ме Бог наградити правдом. То је био наш последњи сусрет. Након недељу дана почиње тортура. Обједовао сам стојећи, душек је био као са депоније, сав поцијепан. Живио сам без икаквих хигијенских услова, било је забрањено другима да комуницирају са мном. Полицајцима је било жао, па понекад нешто кажу. Прозор није дихтовао, гријања није било. Првих мјесец дана ми нису дали да се купам, испричао је Дикић на ивици суза.
Генерал наводи да су му нудили и новац када су видјели да није пристао на договор којим је требало да оптужи невине људе у замјену за своју слободу.
Нудили су ми 50.000 евра одмах, мојој породици да исплате у Србији, а ако је потребно рекли су да ће дати још. Нисам прихватио новац, а онда су почеле пријетње. Говорили су ми да моја породица није безбједна ни у Србији. Мојој ћерки је непознати мушкарац пришао са леђа, почупао је за косу и пријетио да морам сарађивати са црногорским тужилаштвом. Када би ми породица долазила у посјету, говорили су да се пазе јер Морача има много кривина, испричао је Дикић.
Он је посебно истакао ријечи тужиоца Катнића који је рекао да ће све Србе протјерати из Црне Горе.
Тај Катнић ми је рекао, ти браниш Србе овдје, али све ћемо ми њих у аутобусе и протјерати правац у Србију као и сви други што су урадили, рекао је Дикић.