Главни имам Берана: Улицом Ратка Младића нас подсјећају да никада нећемо имати мира
15:22 15:22Извор: Ал Јазеера Балканс
Рахим Муратовић
О Беранама се, посљедњих седмица, говори и пише на простору цијеле бивше Југославије, али не по добру, не по неком културном или спортском успјеху, не по појединцима који су направили хвале вриједан подухват. О Беранама се пише као о мјесту гдје на најгрубљи начин национализам избија на површину, о мјесту гдје острашћеност и мржња постају видљиви, пише Al Jazeera Balkans
Када су прије нешто више од десет дана на зиду једне беранске зграде осванули графити увредљивог садржаја којим се бошњачком становништву поручивало, у најмању руку, да нису пожељни општинске службе су брзо реаговале. Натписи типа „Ој, Пазару, нови Вуковару“ и слични, из истог прљавог имагинарија, брзо су обрисани, а сам је начелник општине оштро осудио националистички вандализам.
Међутим, они који нешто помније прате збивања у Беранама упозорили су да је иста зграда и неколико година раније била исписана сличним натписима, а да су у неким другим дијеловима града знали почесто осванути графити који глорифицирају четничког војводу из Другог свјетског рата Павла Ђуришића. Њега хисторија памти као једног од највећих злочинаца тог периода, а лично је одговоран за покољ десетак хиљада Бошњака Босне и сјеверне Црне Горе, чиме се и сам „похвалио“ у допису којега је послао Дражи Михаиловићу лично 11. јануара 1943. године.
Прича о Беранама, као мјесту гдје се четништво глорифицира, настављена је и прошлог петка када је општинско вијеће донијело одлуку да једна од градских улица добије име по ратном злочинцу Ратку Младићу. Чим је одлука објелодањена јавности изазвала је лавину реакција у којима се такво понашање осуђује, а на концу је и сам предсједник општине Драгослав Шћекић рекао како неће потписати приједлог да Ратко Младић добије улицу.
Главни берански имам Рахим Муратовић у том граду живи и ради већ 37 година и у разговору који смо водили каже како је навикнут на таква дешавања. Посебице на провокације с графитима и са приједлозима да се Павлу Ђуришићу подигне биста. Овим посљедњим дешавањима, међу којима је и усвајање приједлога на општинском вијећу да Ратко Младић добије улицу у Беранама, помало је изненађен. Ипак, када помније сагледа ситуацију стиче утисак да су све то „иницијативе“ које долазе „са врха“ и убијеђен је како православци Берана нити мисле нити се осјећају као аутори графита и предлагачи преименовања улица.
Покушај подизања споменика Павлу Ђуришићу
„Да вам кажем, прво муслимани и ја лично и муслимани Берана мало смо и навикли на такве и сличне ситуације, са тим живимо одкад знамо за себе. Није само то о чему се сада говори, било је и прије неколико година и покушај подизања споменика злогласном четнику Павлу Ђуришићу у Беранама. Било је и тих графита и раније и онда када су избори, пролазе оне колоне са разним паралома ‘селите се Турци’ и подизањем три прста. Ми живимо са тим. Живећи са тим људима у Беранама мислим, не знам, стекао сам неки дојам да је ипак то починила мањина обзиром да у Беранама има пуно и добрих људи с којима ми комуницирамо и који то не подржавају, који имају веома лијеп живот са муслиманима Берана. Хоћу рећи, да је то, ипак, један мањи дио овог становништва који заговара те графите и неки који нису за суживот са муслиманима“.
Како је дошло до тога да општинско вијеће прихвати приједлог да се по Ратку Младићу именује улица у Берану и Муратовићу остаје енигма, али познајући човјека који је био предлагач, и његову хисторију у политичком животу града, сумња како иза свега стоји промишљена политичка одлука.
„Ово око улице, вјерујте имао сам доста контаката са православцима и сви то осуђују. Стичем утисак да некако од главе, што би народ рекао, то смрди. Пазите, тај човјек који је предсједник комисије од седам чланова за одабир улица, колико сад знам, он је сада одборник у општини Беране, а прије је био предсједник Скупштине општине, то је велика функција и поред предсједника општине највећа позиција. Он се јавно декларирао као четник и сликао се у четничкој униформи и остале његове изјаве су такве. И такво питање, осетљиво, што су називи улица повјерити таквом човјеку, још да буде предсједник тог органа па како да тумачимо? Већ да они који су га предложили, конкретно предсједник општине и они који се питају у том кругу људи – шта можемо очекивати од њих. Мене су изненадили одређени људи који су гласали за то, њих четверица, знајући те људе не бих рекао да су они за то, али ето они су дигли два прста, и дали су ту подршку. Не знам како то да коментаришем. Сада се то ућутало, ваљда су схватили шта су урадили“.
Муратовић је убијеђен да су и предлагач и људи око њега добро знали да приједлог неће проћи али су се на такво нешто одважили из јасног разлога:
„Знали су они да то не може проћи само хоће повремено да нас подсјете да не заборавимо да су они ту, да ми никада имати мира нећемо, да смо ми мањина, да се они морају питати. То је опет нека порука, и графити и Павлу Ђуришићу биста коју су покушали да направе – да нас повремено врате, да имамо једну дистанцу, да подсјете да има људи који размишљају да ми нисмо пожељни у овом граду“.
Инсиситра на тумачењу да су сви догађаји дјело једне мале групе људи и да је један од мотива таквог понашања покушај да се наруше добри међунационални односи у Беранама.
Циљ нарушити добре међунационалне односе
„Ја вјерујем да већина православног живља овде није за то и да су они позитивни људи, добри комшије, пијемо кафу сваки дан, дружимо се. Али сам од једног старца чуо ово: ‘Да се домаћица потруди да направи баклаву треба у шербе килу шећера ставити, она стави и баклава буде супер, али је неко убацио кашичицу соли у шербе и то више није то’. Или знамо ону народну пословицу да у сваком житу има кукоља, то је оно горко, ружно и довољно је само неколико зрнцади да ти све то поквари. Ја вјерујем да је то само мала групица која повремено нам загорчава овај неки мир и лијепи живот у Беранама“.
Ипак, неке потезе актуалне црногорске владе не подржава, а изјавама типа како је то „апостолска“ влада даје се на знање чија је ова држава. Црна Гора мора бити грађанска држава, додаје, увјерен како је то једини рецепт за миран суживот.
„Па он је (Здравко Кривокапић) са том изјавом све рекао. Треба да знамо, да схватимо, чија је ово земља и баш када смо помислили да је ово грађанска земља и имало је Албанаца и Муслимана и Рома и Хрвата на свим позицијама, баш оно право грађанска. Видите они сада полако остају без посла. А полако ће поново апостоли да владају, уз све уважавање вјере, али ако ћемо грађанско друштво онда нема вјери мјеста да владају ни апостоли, ни посланици, ни хоџе, ни попови, једноставно не осјећемо се добро. Ипак, је нешто другачије и превише се уводи свештенство у све сфере. Позивају се на слободу вјере, јер су изгласали закон и промијенили су га. У реду, промјенили су. Али, нешто превише је то. Дођу политичари овдје, посјете манастир не посјете исламску заједницу. Превише се уводи свештенство у општине, у домове здравље, у болнице. Иако сам вјерник мало је то превише“.
На крају, Муратовић каже како је ово само један од цијелог низа догађаја који доста говоре о намјерама нових црногорских власти. Најбитније је да се „освоји“ попис и да се након тога политички Црна Гора десуверенизира.
„Очигледно је да је то приоритет – да и они који су се до јучер писали Црногорцима да се сада пишу Срби. Чак вјерујте да има, гледао сам статистику, рецимо села или махала које су муслиманске да ту има доста људи који су се писали Црногорац или Бошњак, а по вјери муслиман. Утичу и на нас, на бошњачко становништво, мада се неће нико писати Србином. Наш број Бошњака се приказује мањи, али не можемо помоћи држави јер ако се православни живаљ не буде писао Црногорац јасно је чему све ово води. Да буду мањина, па се у том случају иде и према губљењу државности, отказивању признавања Косова, па искључењу из НАТО-а. Сви показатељи иду у том правцу“.
Izvor: Al Jazeera Balkans
CDM