На Хималајима се налази девет од десет највиших врхова свијета, у њиховом подножју извире најдужа азијска ријека Јангце и они представљају треће највеће наслаге леда и снијега, након Антарктика и Арктика.
Истраживачи са енглеског Универзитета у Лидсу у новој студији објављеној прије неколико дана у часопису “Scientific Reports”, примијетили су да су глечери изгубили отприлике 40 одсто своје површине, смањивши се од 28 хиљада на око 19,600 квадратних километара.
Ово су закључили користећи сателитске снимке и дигиталне моделе надморске висине да реконструишу величину и ледене површине скоро 15 хиљада глечера, какви су постојали током посљедње велике експанзије глечера прије 400 до 700 година, у периоду познатом као Мало ледено доба.
Од тада су, како наводе, глечери изгубили између 390 и 586 кубних километара леда, што је еквивалентно цијелом леду који тренутно постоји у централноевропским Алпима, Кавказу и Скандинавији. Тако отопљен, како закључују, тај лед је одговоран за до 1,38 милиметара глобалног пораста нивоа мора.
Научници тврде да су ови налази сами по себи алармантни, али да је црвена лампица упаљена тек кад схватимо колико се брзо тај процес одиграва. Појашњавају да су се хималајски ледени покривачи смањили чак 10 пута брже у посљедње четири деценије него током претходних седам вјекова.
Научници упозоравају да је ово брига цијелог свијета. Иако би Хималаји људима на Западу могли звучати далеко, њихови глечери су од велике важности за милионе људи који живе у Јужној Азији, те би нестанак глечера могао да угрози пољопривреду, воду за пиц́е и производњу енергије у земљама као што су Авганистан, Пакистан, Индија, Непал, Кина, Бутан, Бангладеш и Мјанмар.
Извор: Ртцг