Прошло је годину дана, од када је бивша Влада Црне Горе, усвојила предлог Закона о слободи вјероисповијести, односно када је исти стављен у процедуру

Прошло је тачно годину дана, од када је кренуо суноврат Демократске партије социјалиста (ДПС) – када је, сада већ, бивша Влада Црне Горе, усвојила предлог Закона о слободи вјероисповијести, односно када је исти стављен у процедуру.

Тог дана, 5. децембра 2019. године, десио се преокрет у цијелој држави, преокрет у самом народу. Бивша Влада Црне Горе утврдила је на тадашњој сједници предлог Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

Незадовољство код народа покренуло је масовне литије, које су задивиле читав свијет, које су се углавном одржавале четвртком и недјељом… и које су на крају, и допринијеле пад Демократске партије социјалиста (ДПС) и доскорашње Владе.

Након тога, 27. децембра, Скупштина Црне Горе је гласовима владајуће коалиције (ДПС, СД, Либерална партија, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива и Форца) и три посланика СДП усвојила тзв. Закон о слободи вјероисповијести.

Том приликом, ухапшени су сви посланици Демократског дронта (ДФ), који нису подлегли притиску, и који су протествовали због усвајања „закона“.

То је била „кап која је прелила чашу“ и чиме је незадовољство грађана Црне Горе из дана у дан расло. ДПС-у су, полако али сигурно, „окретали леђа“, што се и показало управо на свенародним литијама, гдје је присуствовао велики број њихових гласача, а што је и резултирало побједом опозиције на парламентарним изборима 30. августа ове године.

“Од капиталног значаја за демократију”

Законом о слободи вероисповијести предвиђа се да држава постаје власник свих вјерских објеката који су изграђени до децембра 1918. године уколико вјерске заједнице не докажу власништво над њима.

“Добили смо један модеран и веома либералан – у односу на окружење – текст закона, који на свеобухватан начин омогућава да сваки грађанин, поступајући по сопственој савјести, буде или не буде вјерник неке вјерске заједнице, при чему држава штити имовину и културно благо које припада свим грађанима… и обезбјеђује да закони Црне Горе важе на њеној цјелокупној територији”, рекао је након сједнице новинарима у Влади, тадашњи министар правде Зоран Пажин.

Пажин је тада рекао да Влада усвајањем предлога закона испуњава уставну обавезу “од капиталног значаја за демократију”, наводећи да је њена намјера била да у отвореном дијалогу са вјерским заједницама дођу до рјешења које ће у најмањој мјери дијелити Црну Гору, истовремено поштујући највише међународне правне стандарде.

Он је тада истакао да се новим законом гарантује правна сигурност свим вјерским заједницама, као и коришћење вјерских објеката, оцјењујући “неоснованим и неутемељеним спекулације да, (тадашња) Влада, „има намјеру било кога да исељава или му отима храмове”.

Нови Закон третира као културно добро државну имовину коју користе вјерске заједнице, а односи се на изграђене вјерске објекте или земљиште прибављено из јавних прихода који су били у државној својини прије 1918. године. То се, како предвиђа „закон“, међутим, неће односити на објекте или земљиште за које постоји доказ о праву својине вјерских заједница над тим објектима или земљиштем.

Српска православна црква, како је тада сматрала, сматра и даље – да је нови „закон“ дискриминаторски према тој вјерској заједници, те да се његовим одредбама покушава отети имовина СПЦ у Црној Гори која, по њима, има своју “осмовјековну канонску јурисдикцију на простору данашње Црне Горе”.

Кривокапић: Припремљене измјене Закона о слободи вјероисповијести

И десила се историја. Пад ДПС-а.

Посланици парламентарне већине су у петак, 4. децембра, дали подршку мандатару Здравку Кривокапићу, чиме је и званично изабран за предсједника Владе Црне Горе.

Премијер Здравко Кривокапић је, након изгласавања нове Владе, казао да су већ припремили измјене Закона о слободи вјероисповјести и да ће то бити Владин први конкретни корак, те и да је њихов једини циљ – да не разочарају грађане Црне Горе.

Подсјетимо, за новог министра правде и мањинских људских права изабран је др Владимир Лепосавић.

А ево и комплетног састава 42. Владе Црне Горе:

• Предсједник Владе Црне Горе – Здравко Кривокапић
• Потпредсједник Владе Дритан Абазовић
• Министарка одбране – Оливера Ињац
• Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија – мр Тамара Срзентић
• Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма – др Ратко Митровић
• Министарство унутрашњих послова – Сергеј Секуловић
• Министарство одбране – Оливера Ињац
• Министарство вањских послова – мр Ђорђе Радуловић
• Министарство економског развоја – мр Јаков Милатовић
• Министарство капиталних инвестиција – Младен Бојанић
• Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – мр Александар Стијовић
• Министарство просвјете, науке, културе и спорта – проф. др Весна Братић
• Министарства здравља – Докторанд Јелена Боровинић Бојовић
• Министарство правде, мањинских људских права – др Владимир Лепосавић
• Министарство финансија и социјалног старања – мр Милојко Спајић

ИН4С