Дана ћемо сазнати и колико је овдашњим политичарима „скупа“ мученичка, величка, српска крв
На данашњи дан 1944. године извршен је геноцид над мјештанима Велике на сјеверу Црне Горе. На најсвирепији, људском уму непојаман начин, убијено је преко 600 Величана, већином жена и дјеце.
У књигу бешчашћа уписали су се војници 21. СС дивизије „Скендербег“, сачињене углавном од Албанаца са Косова и Метохије, као и „Вулнетари“, те „Принц Еуген“ дивизија.
Свој крвави траг подно Чакора, пише Илија Бајовић, оставиле су и комшије Величана – муслиманска милиција, наци-фашистички сателит сачињен од муслимани из Плава и Гусиња, коју је предводио Осман Растодер.
На спомен обиљежју, посвећеном невиним жртвама у Велици, наводи се да је страдало четиристо двадесет осам жена, дјеце, стараца Велике!
За неколико сати убијено је преко двјеста осамдесет жена, и преко сто дјеце млађе од осамнаест година. Зликовци нису поштедјели ни тек рођену дјецу, а о силовањима, вјешању малишана, стравичним методама којима су жртве уморене – постоје и свједочења њихових савременика.
У породичном дому Томице Гојковића нашло се двадесет троје људи, међу којима и дјеца, жене и један старац. Само четворо је успјело да преживи. Такође, куће Живаљевића, Симоновића, Вучетића, али и многе друге, довијака ће носити непреболне ране, за које је одговорна комшијска рука.
Велички и Горњелимски мученици су пронашли своје мјесто у крилу Господа. Ипак, то не скида са наших плећа терет обавезе да за њих затражимо минимум правде – мјесто у уџбеницима историје и јасну осуду починилаца геноцида.
Видјећемо какав је одговор „грађаниста“ и мањебројних комшија, на вапај за правду у виду Резолуције… Ускоро ћемо сазнати и колико је овдашњим политичарима „скупа“ мученичка, величка, српска крв.
Једном дијелу наших суграђана свакако није. Напротив.
Подсјетимо, само недјељу дана прије годишњице величког и свесрпског непребола, 21. јула у 21 сат, „добронамјерне“ комшије су у Петњици организовале промоцију филма “Осман еф. Растодер – Ослобађање од заборава”…