Изградњом хидроелектране на Комарници девастација животне средине била би немјерљива, поручују у НВО „Греен хоме“. Напомињу да нијесу урађене анализе биодиверзитета тог подручја, због чега не можемо ни закључити шта ћемо на крају изгубити.
Вода је извор живота, али и енергије. Ипак, прије него се било ко упусти у начин на који ће искористити хидропотенцијал државе, потребно је урадити добру процјену негативног утицаја на станиште.
У случају планиране изградње хидроелектране на Комарници, у НВО Греен Хоме, сматрају да то није случај.
„За одређене групе организама и за одређене дјелове подручја не постоје подаци шта је то што је присутно на терену, нијесу урађене анализе биодиверзитета овог подручја, не можемо ни закључити шта ћемо на крају изгубити. А могли би изгубити много, јер план да буде потопљено подручје од готово 3,8 километара квадратних представља тоталну деградацију станишта“, каже Азра Вуковић из НВО „Греен хоме“.
Вуковићева упозорава да практично не постоје мјере које би могле смањити негативан утицај.
„Укључивање шире заједнице и већег броја људи који имају различита знања из различитих области може допринијети да дођемо до квалитетнијег рјешења за ово питање“, каже она.
И грађански активизам начин је на који можемо друштво учинити бољим, сматрају наши саговорници. Зато су позната црногорска имена позивала да се спријечи изградња хидроелектране на Комарници.
„Не знам по који пут је пало на памет неким бахатим и алавим, суровим људима којима никад доста новца није да уништавају природу, истиче глумица Марија Вицковић.
Музичар Игор Лазић Ниггор каже да неће моћи, па макар и у мраку живјели.
„Заштита животне средине наша је будућност, јер бранимо нешто што не припада само нашим генерацијама, већ и будућим“, каже грађански активиста и новинар Вук Вујисић.
Данас извјештавати о неким проблемима може свако, зато што имамо друштвене мреже, отворено је, и да се људи слободно не стиде да забиљеже било какво кршење и нарушавање животне средине већ да би било пожељно да сваки грађанин буде одговоран и пријави неку нелегалну активност, да истраје у томе. Вујисић поручује да би грађански активизам требало увести у формалан систем образовања како бисмо изњедрили генерације које ће, како каже, постати одбрана од лоших поступака у друштву.