Дуга је листа познатих личности које су посљедњих година направиле дужу паузу од друштвених мрежа, укључујуц́и музичара Еда Ширана, поп звијезду Бритни Спирс, пјевачицу Мајли Сајрус, глумицу Селену Гомес и пјевача Джастина Бибера, јер су сви били у фази такозване дигиталне детоксикације, односно ослобађања од дигиталног „отрова“.
Како пише Дојче веле (Деутсцхе Wелле – ДW), разлози су били веома различити – превише коментара мржње, превише времена пред монитором, умор од глуме за друштвене мреже.
Друштвене мреже су спорне и у политици. Нјемачки министар економије Роберт Хабек напустио је Твитер 2019. и није се вратио, иако други политичари ту платформу користе готово сваког сата како би изнијели своје мишљење.
„Била је то једна од најмудријих одлука које сам донио у животу“, рекао је Хабек. На свом блогу тада је написао – „Твитер је агресиван као ни једна друга друштвена мрежа и ни на једном другом медију нема толико мржње, злобе и говора мржње“.
Жеља за дигиталном паузом велика је и код осталих корисника. Према истраживању дигиталног удружења Битком, десет одсто људи у Нјемачкој ове године жели да поново проводи више времена ван мрежа, а око 43 одсто је то раније вец́ чинило, како би се поново боље осец́али.
Бројне студије су се бавиле ефектима Инстаграма, Твитера и осталих – али одговори ниијесу баш тако јасни као што се мисли.
Универзитет Бат је у анкети овог прољец́а открио да дигитална пауза од само једне седмице побољшава опште стање и смањује анксиозност и депресију. Чињеница да су резултати били овакви, могла би да буде у вези и начином истраживања. Учесници су унапријед морали да пристану да неће користити друштвене мреже недјељу дана, и тако су можда били више мотивисани да направе паузу.
Друге студије такође виде везу између времена проведеног на мрежама и депресије. Медђтим, каже се да је тешко доказати шта је било прво. Могуц́е је да људи са тенденцијом ка депресији користе друштвене мреже чешц́е од других.
Илустрација Илустрација (Фото: Пиxабаy)
Друге студије, попут оне Универзитета у Абу Дабију из 2019, показале су негативне посљедице дигиталне детоксикације. Учесници су пријавили стрес и усамљеност током апстиненције на друштвеним мрежама.
„Важно је да сами одлучујемо колико дуго смо на мрежама и шта тамо радимо, и да нас не привлаче други људи и механизми, као што су поруке и подсјетници“, рекла је за ДW Кристин Лангер из иницијативе „Погледај“.
Утицај друштвених мрежа увијек зависи од личности корисника, додала је она.
Док неки профитирају од друштвених мрежа, други осјец́ају притисак и завист према другим корисницима којима наводно иде боље у животу него њима.