И изумитељ тзв. црногорског језика „брани“ државу: Да сам Ћеман или Зороњићка или Дритан – славио би ме Бећковић

„Факултет за црногорски језик и књижевност једна је од ријетких институција која пружа отпор сатарисању Црне Горе. Чинила је то и прије избора, чини то и данас”

Аднан Чиргић

Декан Факултета за тзв. црногорски језик на Цетињу, Аднан Чиргић, почео је чешће да се појављује у медијима и „увесељава“ јавност употребом нових „слова“ настављајући сукоб са сада новоизабраном предсједницом Управног одбора Универзитета Црне Горе, Рајком Глушицом.

За разлику од њезиних ментора који су ширили великосрпске идеје или, у најбољу руку, ћутали у вријеме кад је требало говорити, моји су ментори људи часне успомене који никад нијесу издали Црну Гору. За мене је доживотна част што сам био сарадник и ђак Војислава П. Никчевића и сарадник Радослава Ротковића и Данила Радојевића. Ни они ни њихови настављачи својим сарадницима и студентима не дају часове из ћутологије и националнога издајништва. Зна то Глушица одлично. Зато сам и позван да дам изјаву. А да је Аднан Чиргић какав Ћеман или Зороњићка или Дритан – славио би га Бећковић и његови идеолошки поклоници у актуелној црногорској власти. Поучена примјером својега партијског шефа, опчињеног хапшењима, марицама и буздованима, Глушица би да мојом дискредитацијом припреми терен за дискредитацију установе коју представљам. У супротном, не би се мноме бавили. Министарка Братић у једноме је одржала континуитет власти. Као што су Глушицу бивши награђивали мјестом шефа катедре, продекана Филозофског факултета, проректора УЦГ, тако јој је и Братићка подарила мјесто предśеднице УО УЦГ. Дако се опет нађе и подобан ректор да јој из своје квоте даде стан – овога пута у Београду или макар на Палама”, јасан је „лингвиста“ Чиргић.

Онда додаје – да је Братићка четник, не морате се трудити да докажете јер се она сама тако јавно декларисала. Но док докажете да су то и неки лажни борци за грађанску Црну Горе, народски речено – оде воз.

А на питање да ли је на дјелу асимилација Црне Горе у такозвани “српски свет” каже – Та асимилација није од јуче.

“Она непрекидно траје више од сто педесет година. Нажалост, бивша је власт погрешном кадровском политиком створила лоше институције које се живе не чују након избора. Факултет за црногорски језик и књижевност једна је од ријетких институција која пружа отпор сатарисању Црне Горе. Чинила је то и прије избора, чини то и данас”, сматра он.

ИН4С

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest