Пише Сања Томовић
Враћање душе у чистоту, била је једна од првих књига нашег Митрополита. Задатак ни мало лак, вратити чистоту души. То је обиљежило цијели његов трновити и каменити пут. Гдје га трње није убадало ту су му добротомрсци на пут камење обурдавали. Нико овај народ који је чини ми се био стигао до дна, није овако подигао на ноге и љубављу својом на кољена бацио. Снагом своје личности трудио се да све обједини мјером мудраца и свеца. Његов морални лик је толико био моћан међу својим народом да смо га с’ правом за земнога живота светитељем сматрали. А он то јесте, вријеме ће своје да пројави. Његова родитељска брига за народ и за појединца се види на многим примјерима који свједоче о томе, и који ће се тек пројавити, несумњива и његова литерарна обдареност. Живјели смо у времену једног од многобројних просветитеља нашег рода . Суровост каквом смо били изложени, остављала је мало простора за не мање важну духовну потпору у опстанку једног народа. Захваљујући његовој снажној личности и духовном покровитељству народ је трпио, али и опстајао све од Косова до Црне Горе, коју је толико волио, толико се жртвовао и толико јој дао а толико мржње трпио, толико неправде а само је добро чинио. Тај горштачки менталитет, непрестане подјеле, сиромаштво…Чини ми се кроз историју су чиниле окосницу нашег друштва па све до дана данашњег. Нашао је само пусту заосталу, умрлу земљу. Својом жртвом и љубављу васкрсао нас је. Све што је створио оставио је народу своме и с’ правом се сада осјећамо као срна у изгубљеном рају. Стално је био међу народом, благосиљајући и мирећи завађене, ваљда је то усуд свих који сједе на Трону Св.Петра Цетињског. Носио је картон у ципелама да му буде топлије, а могао је да има и купи које хоће, али није јер није био од овога свијета. Он је био свјетлост свијету. Одабрао је да живи за Вјечност не за овоземаљска „добра“. И сада га нападају и мртвоме му мира не дају ти мрзитељи свега чистога и честитога, вјечите слуге и додворице „великаша“ који себе сматрају малим боговима. Ееее! Јадни ли сте?Снага личности и његови морални принципи којих се снажно придржавао утицали су на све нас да издржимо до краја у борби за слободу, после толико времена. Носио је у себи снагу хеленског мудраца и апостолску истрајност у благородности. Због тога су многи људи из потпуно друге „димензије“ трајања при сусрету са њим, остајали би без даха свјесни тога да пред собом имају ријетког човјека ,живог свеца, живу енциклопедију сада када је све само инстант, у сред свјетског безнађа и јада. Ето..Многи из туђине су били свјесни његове величине и непоновљивости од неких из његовога народа, који га толико мрзише да га је њихова мржња убила. Никад ми неће бити јасно зашто? Он се само молио Богу и слиједио истину и ништа више, ваљда зато што није пристајао да слиједи партију. Истина је да бољима се тешко прашта. Како вријеме пролази све је теже прихватити истину да није више физички са нама овдје на земљи. Иако знам да Хришћанин вјечно живи у Господу своме, тешко буде сваки дан без њега. Колико год да неко има година и да смо свјесни смртности на крај некога кога волимо и ко је дио нас, ипак никада нисмо спремни. Сигурна сам да сваки човјек који га је познавао сложио би се са истином да је одласком нашег ђеда отишао и дио њега са њим. Уморио се и отишао. Отишао је у наручје Св.Сави да нас одозго све чува и мири и ја знам да је мртав живљи и моћнији, него многи толико силни ипак само тјелесине пусте мртве. Само мјесец дана прије рекао си „благо мени“ а тачно два мјесеца после “ готово је“. Хвала ти ђеде, оче и Владико наш што си вратио душу нама, своме народу. На крају долазимо до закључка да није рад убио човјека ,но је брига сатрла чељаде. Ко разумије схватиће.