Амбасадор Русије Владисав Маслеников је у опширном интервјуу Вијестима изнио погледе на односе Црне Горе и Русије јуче и данас. Иако су редакцијска питања била „добро сервирана“, с подтекстом да се за њихово лоше стање искључиво окриви доскорашња парламентарна већина и предсједник Мило Ђукановић, ипак би се могло рећи да нијесу поентирали ни аутори, ни њихов високи саговорник, наводи се у реаговању савјетнице за вањску политику Предсједника Црне Горе Тамаре Брајовић.
“Сагласни смо са констатацијом амбасадора Масленикова да између Црне Горе и Русије постоји дуга традиција односа. Али, то не значи да било ко има право у тим односима да одређује курс ономе другоме, а посебно то не чине пријатељи. Одлично су амбасадору познати безобзирни иступи у јавности разних решетњикова, железњака и других који су се хвалисали да саопштавају ставове Кремља или Думе, на рачун Црне Горе и њених највиших руководилаца, који су јавно и тајно подржавали антицрногорску опозицију која је сада дио власти, и којој и амбасадор Маслеников сада дијели лекције”, наводи Брајовић.
Оцијенила је да све је он то што смо слушали протеклих година “од руских јастребова поновио у овом интервјуу, увијено у дипломатске обланде”.
Брајовиоћ пита да ли је потребно подсјећати на доказану слободу политичког дјеловања у Црној Гори до те мјере да и неправоснажно осуђени појединци за покушај државног удара могу учествовати у изборној трци и данас чинити парламентарну већину.
“За разлику од Црне Горе, у земљи из које долази уважени амбасадор Маслеников, појединци због политичких ставова и опозиционог активизма могу бити и бивају предмет прогона, хапшења и покушаја тровања. Баш због таквог понашања Русије се и нова црногорска Влада (у коју руске власти полажу наде да ће промијенити утабани европски и еуроатлантски пут земље) недавно прикључила новом сету рестриктивних мјера против појединаца које је ЕУ увела због кршења људских права у случају Алексеј Наваљни, и заједничким изјавама наших европских и еуроатлантских партнера по овом и другим питањима непоштовања међународних стандарда заштите људских права”, истакла је Брајовић.
Како додаје, стално подсјећајући на „исхитрено и непромишљено придруживање“ Црне Горе „антируском кораку Брисела“, које, сагласиће се са Маслениковим, нису санкције које су уведене против земље од стране Савјета безбједности Уједињених нација, а што би било апсурдно очекивати у случају једне од сталних чланица овог органа са правом вета, руска страна упорно заборавља чињеницу да је управо Русија као чланица Савјета безбједности годинама спроводила једне од најжешћих у историји Уједињених нација санкција према СРЈ, Србији и Црној Гори, а да нико овдје није говорио о непријатељској политици Москве.
“Посебно је неприхватљиво коментарисање од стране руског амбасадора судског случаја и одлука појединих судских инстанци у Црној Гори у случају покушаја државног удара из 2016. године, а који је још увијек у току. То нас не чуди, једнако као и негирање добро препознатог модела хибридног ратовања (ширења дезинформација, подривања политичких противника, уплитања у изборне процесе и утицања на продубљивање друштвених подјела), који није искусила само Црна Гора, већ и много већи и моћнији од ње”, наводи она.
Брајовић наводи да испада да је све негативно што се примјећује, не само из Црне Горе, у односу Русије према Црној Гори мало, локално, апсурдно или смијешно, а ипак види се да и те како привлачи пажњу и чини интерес ове велике и у међународним односима важне земље.
“Очекивали смо да ће Влада Црне Горе реаговати на ово неуобичајено држање лекција амбасадора Масленикова. Ако ништа, на цинично коментарисање и изражавање неповјерења у податак да Црна Гора 100 одсто усаглашава своју политику с вањском политиком ЕУ. И то узимање слободе да оцјењује како таква политика Црну Гору није ни за корак приближила чланству у ЕУ”, наводи она.
Према њеним наводима, вјерују да је амбасадору веома позната повезаност процеса европске и еуроатлантске интеграције, па ће рећи само да је Црна Гора у међувремену стигла до чланства у НАТО и на половину преговарачког пута с ЕУ, с отвореним свим преговарачким поглављима и у највећој мјери хармонизованим правним оквиром са највишим европским стандардима.
О угледу, додаје Брајовић, уважености и поузданости Црне Горе као вањскополитичког и безбједносног партнера најбоље говоре међународни партнери када кажу да се Црна Гора већ сада понаша као чланица ЕУ.
“И поред оштрих оцјена на рачун политике претходне власти, изјавом амбасадора да се нада да се неће погоршати услови за руске инвеститоре, логично се поставља питање како је то кратковида бивша власт стварала услове за „привлачење непријатеља“ и какву атмосферу је пак створила да Црна Гора и даље остаје привлачна за руске инвеститоре, и да се са ове руске адресе ипак изражава очекивање да се ти услови неће покварити. Нажалост, овако олако изрицање оцјена о досљедно непријатељској и веома кратковидој политици претходних власти земље, русофобичној политици, и држање лекција о томе шта треба да буду приоритети једне земље у вањској политици, и то земље у којој вршите дипломатску функцију амбасадора, не само да не доприноси нормализацији билатералних односа, него у крајњем, објективно, штети и интересима земље коју амбасадор представља у Црној Гори”, додаје у реаговању.
Поручује да изрека да се пријатељи познају у невољи постоји и Црној Гори. И то је Црна Гора толико пута показала кроз историју у односу према Русији.
Али, додаје Брајовић, постоји кад је у питању вањска политика, да подсјете Масленикова, и оно на шта неријетко подсјећа предсједник Путин: нема добрих и лоших, постоје национални интереси…
“Или: да у великој политици нема пријатељства, постоје само интереси… Изгледа да амбасадор мисли да само Русија на то има право, док би Црну Гору да учи шта су њени национални интереси. Као што не заборављамо дугу традицију блискости у нашим односима, исто тако у свакој прилици са захвалношћу истичемо и значај Русије у обнови црногорске независности, коју је признала међу првим државама у свијету. Сагласићемо се са амбасадором да је до садашњег недопустивог нивоа у нашим односима довела кратковидост политике, али одређених кругова његове земље. И њихова бахатост у односу према једној географски и популационо малој земљи, која је уз то освједочени пријатељ Русије”, наводи она.
Брајовић понаваља, као што су више пута казали са највише адресе, Црна Гора остаје отворена да у духу вјековне традиције наших веза заједно ради на њиховом осавремењавању, и на јачању сарадње у обостраном интересу, уз узајамно уважавање и поштовање стратешких националних циљева.
“Ипак, за нормализацију наших односа требаће нека историјска искуства, а желимо да вјерујемо да и велики умију да уче на сопственим грешкама. Оно што је сигурно, Црна Гора ће остати снажан промотер европских и еуроатлантских вриједности на Балкану и платформа за такво, а не никако другачије дјеловање на Западном Балкану”, закључује Брајовић.