У питању је, како наводе, пријава број УПИ 05/1-056/21-1145 поднијета 17. маја 2021. године, од стране невладиног удружења “Ловћенске страже 1990.”из Подгорице
Из невладиног удружења “Ловћенске страже 1990” упутили су министарки јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамари Срзентић ургенцију која се односи на, како кажу, ћутање администрације у доношењу одлуке по основу пријаве за упис у Регистар невладиних удружења.
У питању је, како наводе, пријава број УПИ 05/1-056/21-1145 поднијета 17. маја 2021. године, од стране невладиног удружења “Ловћенске страже 1990.”из Подгорице.
“Удружење “Ловћенске страже 1990″ из Подгорице у поступку регистрације 17. маја 2021. године Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија поднијело је пријаву за упис у Регистар невладиних удружења. Притом је уз пријаву доставило уредну и потпуну документацију предвиђену чланом 15, ставови један и два Закона о невладиним организацијама”, пише се у ургенцији достављеној и медијима коју потписује представник удружења Зоран Рашовић.
Рашовић истиче да је Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, имајући у виду чињеницу да је предата уредна и потпуна документација имало обавезу да удружење најкасније до 17. јуна 2021. године упише у Регистар невладиних удружења, а до 20.јуна донесе рјешење о упису.
“Поштована министарко Срзентић, позивајући се на здрав разум, логику и кршење законом дефинисаних норми лако се долази до закључка да је персонално Ваша намјера да блокирате и/или пролонгирате регистрацију НВУ ‘Ловћенске страже 1990.” из Подгорице. Ваше очигледно непоштовање Устава и Закона о измјенама и допунама Закона о невладиним организацијама онемогућило је заинтересоване кандидате да се на уставан и законит начин удруже и функционишу у оквиру НВУ “Ловћенске страже 1990″ из Подгорице, чиме сте ограничили њихова Уставом загарантована права”, пише између осталог ургенцији.
Подсјећамо на урнебесну колумну Зорана Рашовића, координатора „Ловћенских стража“
Црногорски патриоте свих вјера и увјерења који искрено воле слободу, правду, своју Црну Гору, а уједно поштују антифашитичко насљеђе Црне Горе које је темељ њене новије државности, су у циљу заштите Његошевог маузолеја од великосрпских националиста и Српске православне цркве 10.октобра 1990. године на Ивановим Коритима формирали „Ловћенске страже”.
Национална свијест и патриотизам имали су велики значај и били извор снаге и упорности да се формира патриотски покрет „Ловћенске страже”.
На почетку обраћања сматрам неопходним апострофирати један дио неспорних чињеница:
Српска православна црква функционише на клеронационалистичкој идеологији двојице епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића (1881 -1956) и Димитрија Најдановића (1897-1986).
– Димитрије Љотић је у Србији под идеолошким утицајем епископа Николаја Велимировића, основао фашистички покрет ЗБОР. Тим чином и његовим активним дјеловањем се јасно указује да је његов идеолошки и политички избор – колаборационистички фашизам.
– Идеологију Николаја Велимировића и Димитрија Најдановића здушно подржали и пропагирали све до своје смрти архимандрит Јустин Поповић (1894-1979) и митрополит Анфилохије Радовић (1939 – 2020), који је уз епископе Артемија, Атанасија и Иринеја Буловића био ђак Јустина Поповића.
– Главни промотер клеронационалистичке идеологије Српске православне цркве на територији Црне Горе уз сад већ покојног српског митрополита Анфилохија Радовића је ректор српске богословије на Цетињу протојереј – ставрофор Гојко Перовић.
– Очигледна је асимилација Црногораца од стране великосрпских националиста и клеронационалистичке Српске православне цркве.
Идеја о неопходности формирања „Ловћенских стража” јавила се код књижевника Јеврема Брковића, који је покренуо и иницијативу о њиховом формирању. Почетни договори и дешавања су се одвијали у стану фамилије Јеврема и Каће Брковић, Улица “Обала Рибнице” бр.8, Подгорица и кафе бару “Таматуа” Подгорица, власништво браће Хаџиахметовић (Раска, Мета и Амида). У овим почетним договорима, који су организовани на Цетињу и Подгорици, учешће је узео и завидан број интелектуалаца из свих градова Црне Горе.
Као што је на почетку наведено, 10. октобра 1990.године на Ивановим Коритима су формиране „Ловћенске страже”. Том приликом су присутни положили заклетву и за команданта „Ловћенских стража” једногласно је изабран књижевник Јеврем Брковић, који је командовао минут шутње за погинуле црногорске комите који су свој живот дали за ПРАВО ЧАСТ И СЛОБОДУ ЦРНЕ ГОРЕ, након чега је и симболично под командом Јеврема Брковића код “Његошевог маузолеја” одрађена прва “Ловћенска стража”.
Заклетва коју су дали чланови “Ловћенских стража” гласи:
“Ми Дукљани, сабрани данас под Ловћеном да одбранимо симбол Црне Горе, Зете и Дукље, нашу свету планину Ловћен, заклињемо се да ће рушилачка нога наших вјековних непријатеља крочити на Ловћен само преко нас мртвих“.
Заклетва је имала симболично гледано поруку коју су имале поруке црногорских Комита: “ЦРНА ГОРА ПРИЈЕ СВЕГА, ЦРНА ГОРА ИЗНАД СВЕГА, ЗА ПРАВО ЧАСТ И СЛОБОДУ ЦРНЕ ГОРЕ”, као и порука шпанске револуционарке Долорес Ибарури Гомез познате као Ла Пасионарија, која је упутила поруку шпанским родољубима “Но пасаран – Неће проћи”, а односило се на фашисте генерала Франка.
С великим поносом црногорски суверенисти свих вјера и увјерења су се масовно прикључивали „Ловћенским стражама”,како се не би никад више поновили догађаји од 11. јануара 1916. године, кад је Ловћен пао у руке хабзбуршке војске цара Фрања Јосипа И, или када је Александар Карађорђевић 1925. године на Ловћену изградио нову капелу и посветио је Светом Ђорђију, свецу-заштитнику породице Карађорђевића и својем сину Петру.
У том периоду безрезервну подршку „Ловћенским стражама” су пружали прије свега чланови Либералног савеза Црне Горе и Црногорског Федералистичког покрета, као и један број чланова из других патриотски оријентисаних странака (Социјалистичке партије Црне Горе, Југословенске народне странке, Партије социјалиста Црне Горе, Независне организације комуниста, Странке националне равноправности Плава, Савеза реформиста Црногорског приморја).
Све до 1997. године. када је настао раскол у до тада јединственој Демократској партији социјалиста, вршен је перманетни притисак и прогон црногорских суверениста свих вјера, као и православних аутокефалиста од стране београдско – подгоричке власти.
Међутим, што је притисак београдско-подгоричке власти и Српске православне цркве бивао снажнији то су се са великим поносом и пркосом црногорски суверенисти свих вјера и увјерења масовније прикључивали „Ловћенским стражама”.
Пунктови ђе су се у том периоду континуирано окупљали суверенисти били су и угоститељски објекти из којих се између осталог пркосило београдско – подгоричкој власти: Титоград (Кафе бар “Таматуа”, Рибљи ресторан, “Коноба Море”; Тузи (Кафе бар “Под Плочом”; Цетиње (Кафе бар “Гаета”; Кафе бар 357″, Кафе бар ”Мала Локанда”); Бар (Кафе бар “Присли” и Кафе бар “Његош”); Никшић (Кафе бар “Наполеон” и Кафе бар “Бакус”) и још многи други. Ове објекте смо називали “Црногорска ослобођена територија – ЦОТ”.
Сада имамо ситуацију да је проф. др Здравко Кривокапић, премијер – архијереј у Влади Црне Горе, пројектован од стране Српске православне цркве „благословио Мајку” (у духовном смислу) проф. др Весну Братић Дежуловић, за поглаварку Министарства просвјете, културе, науке и фискултуре.
И прије самог благослова, “Мајка Весна” преко Његошевог маузолеја крену полтронски у скупљање поена лојалности, притом дајући изјаву:
“Што се тиче Маузолеја он би тебало да има неко своје друго мјесто. Знате како у вријеме кад су се радили разноразни планови за добробит свих народа и народности, братства и јединства и томе слично, баш у крају одакле је моја ујчевина потпољено је цијело једно село, између осталог, и Манастир Косијерево. Па је он камен по камен пребачен на друго мјесто, а исто се десило и са Манастиром Пива, па нека се пребаци Маузолеј. Сад хвала Богу има технике и свих могућности капела да се врати ђе јој је мјесто, Маузолеј неђе ниже, јер свакако не треба да стоји тамо ђе стоји”.
Заједничка порука грађана Цетиња – града хероја и „Ловћенских стража” је једноставна и разумљива, додуше она је војничке терминологије, а гласи: “Ловћен неће пасти” !
У „Ловћенским стражама” чланство се доживљава и као породично насљеђе, при чему се оставља морални тестамент, то јест Аманет будућим генерацијама следеће садржине “ЦРНА ГОРА ПРИЈЕ СВЕГА, ЦРНА ГОРА ИЗНАД СВЕГА, ЗА ПРАВО ЧАСТ И СЛОБОДУ ЦРНЕ ГОРЕ”.
Ми који учествујемо у систему организације “Ловћенски стража” смо црногорски суверенисти свих вјера и увјерења и трудимо се да направимо амбијент и створимо атмосферу да буде привилегија и част постати чланом “Ловћенских стража”.
Када су тренутне активности „Ловћенских стража” у питању оне су усмјерене на разматрање низа иницијатива покренутих од команданта „Ловћенских стража”академика Јеврема Брковића и његових сарадника, а оне се односе:
– да се у наредном периоду „Ловћенске страже” упишу у регистар код надлежног државног органа;
– да „Ловћенске страже” формирају повјереништва и именују повјеренике на цјелокупној територији Црне Горе;
– да сједиште „Ловћенских стража” буде у Подгорици;
– да за предсједника Скупштине (Сабора) „Ловћенских стража” буде именован досадашњи командант академик Јеврем Брковић.
– да канцеларија Управног одбора „ Ловћенских стража” буде на Цетињу;
– да предсједник Управног одбора „Ловћенских стража” буде грађанин Цетиња;
– да се титула заслужни командант „Ловћенских стража” додијели академику Јеврему Брковићу;
– да дјеловање „Ловћенских стража”, буде транспарентно између осталог и постављањем као и редовним одржавањем интернет веб сајта / портала.
– изради монографије „Ловћенске страже”, повјерене мр књижевних наука Ани Пејовић.