Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. ИФИМЕС поводом формирања нове Владе Црне Горе анализира постизборна догађања у тој држави. Из анализе „Црна Гора 2020: Ђукановићев рат са САД (Западом)“ објављујемо најважније и најзанимљивије дјелове
У Црној Гори су 30.августа 2020.године одржани 11.парламентарни избори и 5. парламентарни избори од проглашења независности те државе 2006.године. Излазност је износила чак 76,65%. Након 31 године срушен је најдуговјечнији режим у Европи, режим Демократске партије социјалиста (ДПС) и актуалног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића (ДПС), јер су се грађани ослободили страха, отказали послушност режиму и опозиционе странке су освојиле већину у парламенту.
Избори су одржани у неравноправним условима, јер је владајући режим имао на располагању неограничене ресурсе за изборну кампању и моћну медијску подршку, која је финансирана буџетским новцем и сумњивим новцем проистеклим из политичко-криминално-мафијашких послова, који се везују за режим.
Аналитичари сматрају, да избори нису у потпуности били транспарентни, фер и поштени и да је Демократска партија социјалиста (ДПС) успјела додатно манипулацијама осигурати приближно пет посланичких мјеста више него што то одговара стварној изборној вољи грађана Црне Горе, јер је имала потпуну контролу над изборним процесом.
Нова Влада нова нада за Црну Гору
Нова Влада Црне Горе изгласана је 4. децембра 2020.године. Влада има 12 министарства, а предводи је премијер Здравко Кривокапић. Влада се популарно назива и „Апостолска Влада“, јер има 12 министара, што представља асоцијацију на 12 библијских апостола, али и на 12 звјездица на застави ЕУ.
Влада је састављена од три коалиције: Коалиција За будућност Црне Горе 32,55% (133.267), Коалиција Мир је наша нација 12,53% (51.297) и Коалиција „Црно на бијело“ 5,53 (22.649).
Влада је експертска без учешћа представника мањинских заједница, мада у Црној Гори ниједна етничка заједница није већинска. Премијер Кривокапић је позвао политичке представнике Бошњака и Албанаца, да буду дио Владе што су они одбили, јер нису „смјели“ прихватити позив за учешће у Влади пошто се још увијек налазе под контролом Мила Ђукановића и биле су његове политичке марионете у претходном периоду. Досадашњи режим је до посљедњег тренутка гајио наду, да неће доћи до формирања Владе и да ће у Црној Гори све остати као и раније.
Аналитичари сматрају, да ће се бити потребно навикнути на конзумирање слободе, јер је грађани Црне Горе нису имали. Нова Влада требала је више, да осликавати етничку структуру становништва Црне Горе као мултиетничке државе. Међутим, тај се недостатак може поправити у наредном периоду, али најважније је, да Влада покаже, да је Влада свих грађана, да ради у интересу грађана и да неће бити дискриминаторна нити према једном дијелу становништва као што је то био случај до сада.
Ревизија режима ДПС
Нова власт суочит ће се са неопходном ревизијом режима ДПС, јер је преузела одговорност за вођење државе. Демократска партија социјалиста (ДПС) је власник одговорности ратова на подручју бивше Југославије. У Црној Гори никада није проглашено ратно стање, а употријебљене су све снаге за ратовање у другим државама. Црна Гора је била половина Савезне Републике Југославије (СРЈ), није била минијатурна као ни њена одговорност.
ДПС је власник злочина, депортације Бошњака-муслимана, концентрационог логора Морињ. Позивање Ђукановића на ЈНА и преваљивање одговорности на ЈНА је незнање или врхунски цинизам. Територијална одбрана (ТО) није била подчињена ЈНА него властима Црне Горе. Члан Врховног савјета одбране СРЈ (ВСО) био је из Црне Горе. ДПС је власник тешких економских санкција, власник свих нерегуларних приватизација, власник неразјашњених 40 убистава у Црној Гори. Биће потребно донијети закон о лустрацији, који ће „зачешљали“ ДПС, која мора направити отклон од злочина. ICTY/MICT тренутно преко главног тужиоца Серге Браммертза тражи истрагу и процесуирање 15 особа, које се сумњиче за почињени ратни злочин у Босни и Херцеговини и Хрватској, чије процесуирање је опструирао Ђукановић.
Посебно је важно донијети Закон о поријеклу имовине режима Ђукановића и лустрацији. Здрави дио ДПС мора заузети отклон од криминалног дијела ДПС и на ванредном конгресу изабрати ново руководство са новим предсједником и придружити се грађанским снагама. Ђукановићева аутократија увела је „слуганство“, које није својствено традицији Црногораца.
Војска Црне Горе, која је саставни дио НАТО-а, је дивизија ДПС-а, кадровски је уништена, срушен је систем. Једна од истрага нове власти биће потребна против бившег министра одбране Црне Горе Предрага Бошковића (ДПС), јер је урађено на уклањању свега онога што није било по мјери ДПС-а и мјери „новоцрногорства“.
Демонтирати сигурносно-обавјештајне службе, можда на позитивном искуству Чешке, која је расформирала и демонтирала службе државне и војне безбједности (расформирати Агенцију за националну безбједност-АНБ, војно-обавјештајни сектор у војсци, агенцију за спречавање корупције, јавно тужилаштво градити на професионалним основама). У Словенији је заступник у словенском парламенту и садашњи министар одбране Словеније Матеј Тонин предложио 2016.године потпуно укидање и формирање нове Словенске сигурносно-обавјештајне агенције (СОВА), што је најбоља опција за такве службе, али је врло тешко провести, јер држава већ неко вријеме неће моћи добивати и користити информације релевантне за њене одлуке. Потребно је пронаћи нови модел за именовање судија и тужилаца. Пракса је показала, да криминалци не могу егзистирати, уколико то не дозволи држава и њене институције.
У Црној Гори још увијек имамо УДБ-у, која никада није расформирана, јер се поставља питање ко пријети Црној Гори и колико потенцијала има да се одбрани. Црној Гори пријете високо организирани криминалци и ту је потребна оспособљена и опремљена јака полиција и тужилаштво. Због тога је потребно подузети неколико адекватних мјера, које ће „опаметити“ криминалце. У Црној Гори све је капиларно прожето криминалом и корупцијом, а рјешења је потребно тражити „од главе према репу“. У правно уређеним државама важно је имати јаку полицију. Полиција мора бити јача и опремљенија од војске и потребно је провести процес „полицизације војске и милитаризације полиције“.
Потребно је успоставити нови судски и тужилачки савјет како би се одбранила држава Црна Гора од ДПС-а.
У режиму Мила Ђукановића негативну улогу одиграо је Јавни РТВ Сервис (РТЦГ) Црне Горе, који је био сервис односно слуга режима и сада служи за обрачуне са западним амбасадама првенствено Амбасадом САД у Подгорици.
У складу с поруком посљедњег извјештаја о Црној Гори, којег је у октобру представила Европска комисија, нови црногорски премијер Здравко Кривокапић као приоритете издваја борбу против корупције и криминала и „препород правосуђа“ у земљи, што ће, како каже, водити ка остварењу програма нове владе у Подгорици, и што је „правда за све“.
Хибридни режим срушен – како даље?
У извјештају Фридом Хауса „Државе у транзицији“, објављеном 6. маја 2020., Црна Гора и Србија су из категорије дјеломично консолидираних демократија позиционирани у групу транзиционих, тзв. хибридних режима.
Нова Влада затекла је државу пред банкротом. Иако је Црна Гора од 2017.године пуноправна чланица НАТО-а, који темељи и практицира највише демократске стандарде, али Црна Гора је од тих стандарда поприлично удаљена.
Режим Мила Ђукановића дочекао је неспреман пандемију ковид-19. У робним резервама налазило се само пар хиљада заштитних маски, а захтјевније медицинске опреме није било на располагању. Због тога се Црна Гора 26.марта 2020.године званично обратила НАТО/ЕАДРЦЦ за међународну помоћ са захтјевом за помоћ (Montenegro requests international assistance in their response to COVID-19) у којем се између осталога тражи мобилна болница са 1.000 болесничких кревета и са потражњом чак за 5.688.353 кируршких маски. Пошто НАТО баштини демократске стандарде, вриједности и транспарентност, та поруџбина се нашла на службеној страници НАТО-а. Ђукановићев режим је управо дјеловао супротно свим демократским стандардима, вриједностима и нетранспарентношћу. Успркос неспремношћу, кадровском и материјалном, за сузбијање пандемије ковид-19 режим је већ у априлу 2020.године, прикривајући стварне информације од грађана, прогласио побједу над пандемијом и себе разгласио за „корона фри државу“ и тиме смртно угрозио животе бројних грађана.
Режим је затворио границе са сусједним државама, изузев у периоду парламентарних избора, тако да је туристичка сезона била на нивоу мањем од 10% у односу на прошлу годину.
Затварањем граница уништена је и преостала економија и тиме се у пракси потврдило „визионарство и успјешност“ Мила Ђукановића. У том периоду посебно је интензивирана кампања против Србије и њеног предсједника Александра Вучића (СНС), којег је режим оптуживао за све и свашта те Русије.
Аналитичари сматрају, да је пораз режима Мила Ђукановића на парламентарним изборима посљедица криминала и корупције енормних размјера за вријеме његове 31-годишње владавине. Као секундарни разлог пораза је доношење спорног Закона о слободи вјероисповијести, који је проузроковао масовно незадовољство православних вјерника. Оптуживање Српске православне цркве (СПЦ) за пораз или предсједника Србије Вучића је само изговор режима, да оправда свој пораз. У створеном амбијенту грађани су изгубили страх од режима и отказали му послушност.
Након пада режима дошло је до масовног изношења новчаних средстава из Црне Горе у иностранство. Уништавана је документација и расписивани су тендери јавних компанија, да би се извукло што више новца.
У каквој ситуацији се нашла нова Влада Црне Горе говори чињеница да је Влада, да би спријечила банкрот морала издати обвезнице на период од седам година у вриједности 750 милиона € са каматном стопом 2,8%. У марту 2021.године доспијева рата кредита од 525 милиона €, док би се остали дио средства од обвезница искористио за развој економије. За поређење кредитни аранжман Босне и Херцеговине о којем се тренутно преговара са ММФ износи 750 милиона €, а БиХ има најмање шест пута више становника од Црне Горе.
Аналитичари сматрају, да је издавање обвезница у вриједности 750 милиона € доказ у каквом стању је нова Влада затекла стање у држави и показала сву досадашњу „успјешност“ режима Мила Ђукановића. Задужење Црне Горе сада износи преко 100% БДП-а. Највећи краткорочни изазов за Владу биће суочавање са пандемијом ковид-19 и њеним посљедицама.
Аналитичари сматрају, да су грађани Црне Горе ментално осакаћени 31 годину и да би сатисфакција била оснивање Фонда незаконито стечене имовине, коју би требало намијенити развоју Црне Горе и санирању посљедица владавине 31-годишњег режима.
Протјеривање амбасадора др. Божовића – замка за Вучића
Неколико дана прије формирања нове Владе Црне Горе режим Мила Ђукановића одлучује, да протјера амбасадора Републике Србије др. Владимира Божовића због наводног мијешања у унутарња питања Црне Горе. Тај потез захтијева реципроцитет друге државе у овом случају Србије, да протјера амбасадора Црне Горе. Протјеривање амбасадора је мјера, која се у пракси ријетко примјењује посебно не између пријатељских и сусједних држава. Она у стварности значи неку врсту предратног стања када се очекује, да једна држава објави рат другој држави или да трајно наруши односе између двије државе.
Аналитичари сматрају, да је протјеривање амбасадора др. Божовића уствари била замка за предсједника Србије Александра Вучића, да се и он одлучи за исти потез и да протјера амбасадора Црне Горе Тарзана Милошевића (ДПС) и да се тако Србија и њен предсједник оптуже за мијешање у унутрашње ствари Црне Горе те да угрожава регионалну сарадњу, мир и стабилност. Предсједник Вучић није упао у постављену замку и повучена је одлука о протјеривању амбасадора Црне Горе из Србије и тиме није успио Ђукановићев план изазивања нових напетости и нестабилности, јер је деценијски живио на рачун српско-косовског спора. Србија је одлуком да повуче мјеру протјеривања амбасадора Црне Горе из Републике Србије али и одлуком да не опозове свог амбасадора послала јасну и недвосмислену поруку у Црну Гору шта очекује од нове владе. Захтјев Србији, да опозове свог амбасадора и да именује новог је грубо мијешање у унутарње ствари суверене земље, а у пракси би то значило, да Србија наредних кључних 7-8 мјесеци, колико би трајала процедура за слање новог амбасадора, не би имала свог највишег дипломатског представника.
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи поздравио је одлуку Владе Србије, да повуче одлуку о протјеривању амбасадора Црне Горе Тарзана Милошевића и позвао, да Црна Гора уради исто. Поштовање добрих сусједских односа и регионална сарадња су камени темељци проширења Европске уније (ЕУ) и Процеса стабилизације и придруживања изјавио је Вархељи.
Аналитичари сматрају, да је потребно, да нова Влада Црне Горе релаксира односе са Србијом и другим сусједима и предлажу, да одржи заједничке сједнице са владама сусједних држава. Као корак пријатељства и пријатељских сусједских односа Влада Црне Горе требала би, да донесе одлуку о враћању амбасадора др. Божовића у Црну Гору и тиме барем дјелимично анулира нарушене односе између двије земље. То би била истинска порука и потврда Владе, да води политику дисконтинуитета у односу на режим Мила Ђукановића.
Занимљиво је, да режим Мила Ђукановића у званичном саопштењу није навео тачан назив конвенције на којој темељи протјеривање амбасадора Србије. Цитиран је погрешан члан 41, који говори о имунитету и привилегијама. И да ствар буде још парадоксалнија, дипломатска нота о протјеривању никада није уручена амбасадору др. Божовићу, јер се амбасадор у вријеме доношења одлуке о протјеривању налазио у Београду.
Члан 95 Устава Црне Горе говори, да предсједник Црне Горе има надлежност, да опозива дипломате Црне Горе, за разлику од страних дипломата гдје је његова надлежност само да прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, док је у надлежности Владе, која по члану 100 Устава води унутрашњу и вањску политику Црне Горе.
Аналитичари сматрају, да је јасно да Република Србија неће опозвати свога амбасадора у Црној Гори др. Владимира Божовића и да је тест за министра вањских послова Црне Горе Ђорђа Радуловића управо случај амбасадора др. Божовића како ће поступити, јер се министар Радуловић већ повезује, да је кадар бившег Ђукановићевог режима, чак и Агенције за националну безбједност (АНБ). Његова одлука у случају амбасадора др. Божовића ће показати којем табору заиста припада?
Протјеравање амбасадора др. Божовића је очито замка Ђукановићевог режима и за нову Владу Црне Горе и за западне партнере, јер поражени аутократа Ђукановић жели отежати рад новој Влади и исправљање деценијски нагомиланих аномалија, а Западу се представити као гарант мира, стабилности и прозападног курса. Све је то наравно смишљено, да би се изазивањем вјештачких подјела одржали на власти. Од проматрачке мисије ОСЦЕ/ОДИР и ЕУ у Црној Гори констатирано је, да су избори одржани у неравноправним условима уз бројне злоупотребе. Ђукановићев режим убацивањем својих кадрова и „инфилтрирањем“ у нову Владу, уз истовремено стално потурање клипова тој истој Влади, ради на њеном рушење, да би повратили изгубљену власт.
Зато је велика одговорност како на новој Влади тако и на ЕУ и НАТО западним партнерима, да то препознају и не дозволе. Јер у супротном имали бисмо парадоксалну и никада виђену ситуацију, да се један диктаторски режим након што је од стране народа и грађана поражен и срушен поново врати на власт трајно дестабилизирајући цијели регион.
Отуда изненађују и прве врло неувјерљиве и врло контрадикторне изјаве новог министра вањских послова Црне Горе Ђорђа Радуловића, који понавља ријечи свог претходника Срђана Дармановића (ДПС), који говори исто што Ђукановић, да тежи добросусједским односима, а има намјеру да буде континуитет са политиком која је протјеривањем амбасадора Србије то значајно нарушила. Може ли нормализација односа са најзначајнијим вањскотрговинским партнером и најближим сусједом Србијом ићи преко истрајавања на погрешној одлуци претходног министра вањских послова у техничкој Влади ДПС-а, коју и сам критизира или у њеним поништењем, које је у духу Бечке конвенције о дипломатским односима и пријатељске реципрочне гесте од стране Србије.
Зашто се напада америчка амбасада у Црној Гори
ДПС и Мило Ђукановић су прва политичка партија на Балкану, која је потписала споразум о сарадњи са Јединственом Русијом Владимира Путина. Независност Црне Горе услиједила након директне подршке Русије и Руске православне Цркве. О томе говори свједочење Паула Манафорта, блиског сарадника Доналда Трампа, који је склопио споразум са тужилаштвом по тачки оптужнице, која га терети за завјеру против САД и по тачки којом је окривљен за завјеру ради ометања правде. Манафорт је био шеф изборне кампање Доналда Трумпа пар мјесеци током 2016.године и био је принуђен, да се повуче у августу те године, након што је откривен обим његових консултантских и лобистичких услуга за украјинске политичаре, укључујући и некадашњег проруског предсједника Виктора Јануковича. Манафорт је тијесно сарађивао и са руским олигархом Олегом Дерипаском, који је врло близак предсједнику Црне Горе Ђукановићу. Највише страних инвестиција послије проглашења независности 2006.године у Црну Гору је стигло управо из Русије. Руски тајкун Олег Дерипаска, близак Кремљу приватизирао је Комбинат Алуминијума Подгорица (КАП), а Жељезару Никшић приватизирали су мистериозни руски бизнисмени, који су, између осталога, куповали земљишта и друге објекте широм Црне Горе по нереалним цијенама што је изазвало сумњу бројних међународних организација и истраживача. Суочен са бројним проблемима и оптужбама за корупцију и криминал (А2А, Телеком, афера коверта, кастоди рачун, први милион, хидроелектране које гради Блажо Ђукановић, син Мила Ђукановића, бројна нерасвијетљена убиства) Ђукановић је изгубио подршку и утјецај који је имао у региону прије 10 година.
За важне међународне, прије свега западне, актере Ђукановић више није тај који је неопходан и важан чинилац на Балкану, постао је сувишан. Због тога је Ђукановић одлучио, да по опробаном рецепту игра на карту манипулације национализма и религије и тако изазове тензије и сукобе, да би показао да је он једини који може да осигура мир и гарантира стабилност у региону приказујући себе као прозападним политичарем. Такву политику су бирачи препознали и коначно казнили на недавним парламентарним изборима.
Зашто Мило Ђукановић није више важан за западне партнере сликовито објашњава Американац Францис Фукуама, један од најзначајнијих и најутјецајнијих политичких теоретичара и мислилаца данашњице, који је критизирао Мила Ђукановића и његов режим.
„Црна Гора није много урадила да уђе у Европску унију у овом тренутку. Прошлог љета сам дуго разговарао са Ђукановићем кад сам био у Подгорици. Мислим да је он ефикасан политичар, али не сматрам да води демократску државу“ рекао је Францис Фукума почетком јуна 2020. Објашњавајући јавности зашто мисли, да је Мило Ђукановић ефикасан навео је сљедеће „По много чему мислим да су се лоше стране његовог водства успјеле врло добро сакрити, тако да сам у том смислу мислио на ефикасност, у смислу његове јавне презентације. Али са друге стране, мислим да је он врло проблематичан лидер, због начина на који је користио политичку моћ – да се у Црној Гори онемогући стварна борба за власт.”
Црна Гора је економски везана за Русију, јер је 20% компанија у руском власништву (и 20% компанија у власништву држављана Србије), које је довео Ђукановић, док Кина има контролу над јавним финансијама преко датог кредита за ауто-пут Бар-Бољаре, јер контролира кључну инвестицију ауто-пут и може да угрози јавне финансије Црне Горе, чија је изградња заједно са пандемијом ковид-19 повећала вањски дуг на више од 100% БДП-а. Кина настоји да стекне утјецај у региону стратегијом „дужничке дипломатије“, односно осигуравањем средстава финансијски ослабљеним земљама на начин, који ствара политичку зависност.
Мило Ђукановић и дијелови његовог пропалог режима свим средствима интензивно настављају саботирање легално изабране власти у Црној Гори. На мети су се приоритетно нашли амбасадори западних држава у Црној Гори, који по инструкцијама својих држава нису пружили подршку Ђукановићу. Најотворенији напади су усмјерени према амбасадорици САД Јудy Рисинг Реинке. Америчка амбасада у Црној Гори чак се и јавно огласила у поводу напада на амбасадорицу САД, који се реализирају преко дијелова одметнутог јавног сервиса РТВ Црне Горе (РТЦГ). Напади на америчке представнике у Црној Гори се повезују са одређеним информацијама о поновном приближавању Мила Ђукановића Руској федерацији.
Западне земље појачавају своју присутност у Црној Гори. Нови француски амбасадор у Црној Гори биће Кристијан Тимонер, који је на конференцији Civil Right Defenders рекао, да је богатство у Црној Гори „концентрисано на 10 или 12 породица“, питајући се, да ли акумулација богатства у Црној Гори показује европске вриједности, те да је Црна Гора била примјер зашто треба преиспитати критерије за проширење ЕУ. Црна Гора мора највише напора да усмјери ка владавини права, односно борби против корупције, организираног криминала и трговине људима.
Аналитичари сматрају, да Мило Ђукановић плански саботира нову Владу Црне Горе, да напада Запад и да се поновно приближава Русији. Потписивање недавних апела подршке режиму Мила Ђукановића од јавних личности/интелектуалаца из региона била је смишљена манипулација и прилика за маневар Ђукановића, да себе представи као прозападног политичара, док је на другој страни отварао простор за заокрет према Русији.
Дјелује необјашњиво на који су начин Мило Ђукановић и његов режим успјели анимирати дио јавности у региону на причи од опасности стварања неке нове „велике Србије“. И најобичнијим познаваоцима политичких прилика је било јасно, да је Ђукановић изгубио подршку Запада моментом уласка у НАТО и да је коначно одиграо своју улогу. Аналитичари процјењују, да је већина лобирања била спонзорирана и да је само мањи дио лобиста вјеровао у причу о „великој Србији“. Постављају се питања, да ли Ђукановићеви лобисти из региона стоје и иза напада на западне амбасаде у Подгорици односно подржавају ли Ђукановића у његовом сукобу са Западом и поткопавању нове проевропске црногорске власти.
Промјеном која је дошла смјеном режима који је владао посљедњих 31 годину Црна Гора је добила и обећање, да ће њен вањскополитички пут бити исти као и од сада.
„Иако на први поглед изгледа да су ЕУ пут и пут у НАТО два паралелна пута, доказано је у пракси да ћете прије завршити посао европских интеграција ако сте чланица НАТО-а. Сматрам да ће пут и у НАТО и у ЕУ, за који се Црна Гора опредијелила, бити бржи, бољи и потпунији, и зато бих препоручио свима да слиједе такав пут“ , рекао је премијер Кривокапић.
Нова Влада Црне Горе мора бити демократска влада апсолутног дисконтинуитета са претходном ДПС-Ђукановићевом и мора јасно показати да нема инфилтрираних кадрова Ђукановићевог режима и да је она стварна власт, а не поражени аутократа. Снажна почетна подршка западних партнера јасан је сигнал, да они то такођер желе и да је ово Ђукановићев крај политичке, а почетак правосудне каријере. Кроз институције система мора се провести темељита и на закону и правилима правне државе заснована истрага и потрага за опљачканим новцем/имовином грађана Црне Горе. Нова Влада Црне Горе већ је стекла симпатије у региону, које ће још више ојачати укључивањем у регионалну иницијативу „Мини Шенген“, која ће унаприједити регионалну сарадњу.