У сриједу је америчка централна банка, Федералне резерве, повећала каматне стопе за чак 0,75 процентних поена, што је највеће једнократно повећање цијене новца још од 1994. године
Цијене дионица на Вол Стриту у четвртак су поново оштро пале, већ шести трговински дан у посљедњих седам, јер централне банке у свијету повећавају камате како би сузбиле инфлацију, а због тога расту ризици од рецесије.
„Dow Jones“ склизнуо је 2,42 одсто на 29.927 бодова, док је S&P 500 потонуо 3,25 одсто на 3.666 поена, а Nasdaq индекс 4,08 одсто на 10.646 бодова, преноси Хина.
Након што је дан раније порастао, Вол Стрит је у четвртак поново оштро пао, јер централне банке у свијету због високе инфлације подижу каматне стопе, а због тога расту ризици од рецесије.
У сриједу је америчка централна банка, Федералне резерве (Фед), повећала каматне стопе за чак 0,75 процентних поена, што је највеће једнократно повећање цијене новца још од 1994. године.
Стога се сада крећу у распону од 1,5 до 1,75 одсто, што је њихова највиша вриједност од марта 2020. године и избијања коронакризе.
А слиједе и даља повећања камата, с обзиром на то да се инфлација креће на највишим вриједностима у 40 година, изнад 8,5 одсто, па би, према процјенама челника Фед-а, крајем године камате могле достићи и 3,4 одсто, највишу вриједност од 2008. године.
Челници Фед-а сматрају да ће економија, упркос оштром повећању камата, избјећи рецесију, но знатно су смањили процјене раста привреде у овој години – с претходних 2,8 одсто на 1,7 одсто.
Но, нијесу сви увјерени да ће Фед успјети „мекано да приземљи економију“.
Аналитичари „Wells Fargo“ банке сматрају да сада постоји 50 одсто изгледа да ће ускоро доћи до рецесије. И многе друге банке, укључујући „Deutsche Bank“ и „Morgan Stanley“, упозоравају да расту ризици од рецесије.
Извор: Дан